УНХЦР "брише” српске избеглице из Хрватске

Одлука донета уз изричито противљење Србије, оглушили су се о сопствена правила и занемарили стварни положај избеглица

Агенција Уједињених нација за избеглице издала је јуче препоруку да избегли из ратног пакла Хрватске током деведесетих година изгубе статус избеглица, јер су се, двадесет година након завршетка ратних сукоба у бившој Југославији, околности које су довеле до расељавања људи из темеља промениле. Како у разговору за наш лист објашњава Мелита Шуњић, виши регионални службеник УНХЦР-а за односе са јавношћу у Бриселу, Срби који су прогнани из Хрватске током деведесетих година, могли би да изгубе статус избеглица најраније крајем ове године, а најкасније крајем 2017. године. Коментаришући препоруку УНХЦР-а, она истиче да више не постоје постоје околности које су довеле до расељавања ни могућност прогона Срба из ове земље.

Мелита Шуњић додаје да препорука УНХЦР-а нема формално правну снагу и истиче да ова агенција УН не може ни да додели, ни да одузме статус избеглице – то могу само земље које су избеглицама пружиле азил.

– Статус избеглице је привремени, а не трајни статус особе – када се ситуација у земљи из које је та особа избегла промени из темеља, ми дајемо препоруку о укидању статуса избеглице. Ми сматрамо да је живот у избеглиштву као живот у чекаоници – нисте ни овде, ни тамо. Такође, сматрамо да након двадесет година живота у „чекаоници” мора да се пронађе трајно решење за особе – истиче Мелита Шуњић.
У саопштењу за јавност УНХЦР-а, између осталог, наводи се да је регионална сарадња интензивирана, да је дошло до добровољног повратка и да су различите етничке групе показале како је миран суживот могућ, као и да је све очитији и напредак на економском и политичком плану. Министарство спољних послова Србије, са друге стране, изразило је дубоко незадовољство због препоруке Високог комесара УН за избеглице да се избеглицама из Републике Хрватске укине избеглички статус. Како се истиче у саопштењу за јавност МСП-а, ову одлуку донео је Високи комесар без консултација са државама чланицама УН и уз изричито противљење Србије као земље са највећим бројем избеглица из Хрватске, којих има 41 861.

– Србија је у више наврата на највишим нивоима у УН изразила недвосмислено неслагање са иницијативом УНХЦР-а за доношење неутемељене и очигледно политичке одлуке, с обзиром на то да нису омогућена одржива решења за положај избеглица, посебно за њихов одржив повратак у Хрватску. Указивали смо на последице по односе у региону, укључујући и за спровођење Регионалног стамбеног програма као иницијативе четири државе региона – Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе, коју су подржали сам УНХЦР, друге међународне организације и најважније земље донатори. Према правилима УНХЦР-а, приликом доношења одлука о укидању избегличког статуса морају бити консултоване заинтересоване државе. Према истим правилима, терет потврђивања да су фундаментално, стабилно и трајно промењене околности у земљи порекла избеглица лежи на држави пријема – истиче се у саопштењу МСП-а и констатује да се УНХЦР не само у потпуности оглушио о сопствена правила већ је занемарио стварни положај избеглица из Хрватске. Таква једнострана одлука је без преседана у досадашњој пракси УНХЦР-а, која се увек заснивала на консензусу заинтересованих држава о питањима овакве тежине, констатује се у овом саопштењу.

– Република Србија не прихвата препоруку УНХЦР-а и наставиће да пружа пуну заштиту и помоћ свим избеглицама на својој територији, дајући, као и до сада, максимални допринос стварању трајних и одрживих решења за њихов положај. Одговорност за консеквенце одлуке о престанку избегличког статуса избеглицама из Хрватске ће зато у потпуности сносити УНХЦР – закључује се у саопштењу Министарства спољних послова.

Комесар за избеглице Србије Владимир Цуцић не крије изненађење и разочарење због препоруке УНХЦР-а и истиче да је ова агенција Уједињених нација први пут у својој историји донела препоруку о укидању статуса избеглице упркос противљењу Србије и Босне и Херцеговине, то јест земаља које су избеглицама пружиле азил. Осим тога, овај документ није стављен на увид за коментаре и не препознаје чињеницу да се проблем избеглица „решио” њиховом интеграцијом у Србију, а не повратком у Хрватску. Према званичним подацима УНХЦР-а, у Хрватску се вратило 130.000 особа, а ми баратамо са податком од 45.000 људи, каже Цуцић и додаје да је о овој препоруци УНХЦР-а обавештен из медија, а не од ове агенције УН.

– Иако препорука УНХЦР-а није обавезујућа за земље које су пружиле азил избеглицама, она шаље снажну препоруку свету да избеглим Србима више није потребна финансијска подршка – закључује Владимир Цуцић.

Председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта затражио је од Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице да одустане од препоруке о укидања избегличког статуса Србима прогнаним из Хрватске и истакао да ће бити онемогућено остваривање права и одржив повратак прогнаних ако земље азила укину статус избеглица. – Уколико УНХЦР прихвати ову иницијативу Хрватске, преузеће на себе одговорност за последице које из овога могу произаћи како за саме избеглице тако и по регионални процес, чији је циљ отклањање последица рата, постизање помирења и трајног мира у региону – наводи се у писму које је Линта упутио високом комесару УН за избеглице Антонију Гутерешу.

Линта упозорава да избеглицама из Хрватске до данас нису омогућени услови за одрживи повратак и наглашава да ће укидање избегличког статуса за око 41.000 људи који тренутно живе у Хрватској имати веома озбиљне последице по њихове животе. Он подсећа да избегла лица српске националности која живе у Србији и трећим земљама 19 година после рата не могу да остваре своја основна људска права у Хрватској – преко 40.000 избеглица није повратило своје станарско право, није обновљено више од 10.000 срушених српских кућа по хрватским градовима где није било рата и више од 8.000 кућа на подручјима која су била захваћена ратом.