Улазак Хрватске у ЕУ нам неће баш пријати

Улазак Хрватске у Европску унију (ЕУ) бит ће неповољан за привреду БиХ, оцијењено је на данашњем скупу одржаном у Бијељини, јавио је дописник Агенције ОНАСА.

Скуп који је организовало Министарсво спољне трговине и економских односа БиХ, имао је за циљ предузимање потребних мјера и активности ради спречавања или умањења негативних посљедица по привреду које ће имати улазак Хрватске у ЕУ.

Већ сада је сигурно да ће привреда БиХ бити знатно оштећена, јер БиХ још није испунила већину услова које тражи ЕУ, када је у питању извоз роба у Хрватску.

Извјестилац о овој теми Дуљко Хасић, економски аналитичар из Вањскотрговинске коморе (ВТК) БиХ сигуран је да, од идуће године, неће бити могуће остварити робни промет са Хрватском, који је у прошлој години био 3,5 милијарде КМ.

"Држава БиХ до сада није много учинила на оспособљавању кадра, набавке и опреме за извоз роба по стандардима ЕУ и крајње је вријеме да се бар један дио тог посла уради до краја ове године. Режим извоза робе по стадардима ЕУ за нас почиње већ од 1. јануара наредне године, без обзира што Хрватска шест мјесеци касније званично постаје члан ЕУ. Највеће посљедице досадашњих пропуста осјетиће пољопривреда и сточарство. Један од неповољних услова за БиХ је договор Хрватске и ЕУ да се сав робни промет према ЕУ одвија само преко два гранична прелаза Градишка и Метковић, што ће довести до поскупљења превоза и великих гужви и тешког поштивања рокова када је у питању извоз прехрамбених производа", рекао је Хасић.

Као један од најхитнијих задатака за побољшање садашњег стања, Хасић предлаже да власти БиХ обезбиједе средства за инфраструктуру, опремање лабораторија и кровну институцију за контролу квалитета робе, прије свега прехрамбених производа.

Министар спољне трговине и екомомских односа БиХ Мирко Шаровић, рекао је да БиХ није припремљена за улазак Хрватске у ЕУ, и то у више сегмената, између осталог, у законодавству, церетификацији производа, осопособљености специјализованих лабораторија, а и сами објекати за производњу не задовољавају стандарде ЕУ.

"У досадашњим активностима око извоза и цертификације производа ми смо добили дозволе само за извоз рибе и сирове коже, а до краја године могли бисмо то постићи и за мљекарство и прозводњу меда, што је недовољно за успјешан пласман наших производа", рекао је Шаровић.

Скупу су присуствовали ентитетски министри пољопривреде и трговине, представници привредних комора оба ентиета, те привредници.