Ученици пишу ‘Лет ми тинк’ у писменим саставима
Недовољна писменост младих у Републици Српској забрињава, јер све више основаца и средњошколаца, али и многобројни студенати свакодневно мијешају ћирилицу и латиницу, користе се енглеским ријечима, "не знам" пишу заједно, а чести су и плеоназми попут "мала кућица", пише "Глас Српске". Највећи узроци све веће неписмености међу млађом генерацијом јесу рачунари, телевизија и мобилни телефони. […]
Недовољна писменост младих у Републици Српској забрињава, јер све више основаца и средњошколаца, али и многобројни студенати свакодневно мијешају ћирилицу и латиницу, користе се енглеским ријечима, "не знам" пишу заједно, а чести су и плеоназми попут "мала кућица", пише "Глас Српске".
Највећи узроци све веће неписмености међу млађом генерацијом јесу рачунари, телевизија и мобилни телефони. Умјесто да читају књиге – млади свакодневно играју видео-игре и дописују се путем друштвених мрежа, а обавезну лектиру најчешће проналазе препричану на интернету.
Постало је уобичајено да у писаним саставима, на часу српског језика и књижевности, наставници наилазе на енглеске ријечи попут "Бај Милица" и "Лет ми тинк".
Многи ђаци не знају ни како се пишу ћирилична слова "Ш", "Ђ", "Ж", а велики број не зна да пише латинично слово "Џ", већ пишу "Ђ". Млади често – умјесто "који" – пишу "кои", а помоћни глагол "бити" неправилно мијењају. Честе су реченице попут "Кои бих ти мобилни жељела?".
Директор Републичког педагошког завода Мирко Бањц каже да у систему образовања постоје озбиљни проблеми, посебно када је ријеч о писмености младих.
"Све више професора и наставника српског језика жали се да многи ђаци посежу за скраћеним коментарима о прочитаним књигама на интернету", рекао је Бањац.
Он је истакао да чак и студенти Учитељског факултета, са којима се сусреће, имају доста низак стандард писмености и врло мало знају. Према његовим ријечима, неопходна је акредитација наставника и ученика, те наставних планова и програма.
Професор српског језика на Универзитету у Источном Сарајеву Миланка Бабић истиче да млади не знају да комуницирају са старијим људима, па се тако дешава да професора поздрављају са "здраво" или "ћао". Она сматра да је неопходно посветити више пажње правопису, граматици и комплетном описмењавању младих.
Декан Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Младенко Саџак сматара да млади треба да проводе више времена читајући књиге, умјесто што сједе за рачунаром./
За овакво,погубно, незнање нису криви ученици. Код правог и
стручног наставника, овакве ствари се не дешавају ! Крив је
систем негативне селекције наставног кадра, тако да они најбољи чуче на бироу, а они који су се прошверцовали на
факултетима уче дјецу.
Како ће их научити, кад нису ни сами
научени ?
У три питања се може открити, да ли је ученик прочитао лектиру, или је исту скинуо са интернета .
Корупција у образовном систему је једна од најпогубнијих
катастрофа у сваком друштву, јер своје негативности показује
на дуге стазе, а посљедице су непоправљиве !
Све док знање не буде на првом мјесту, ово друштво не може
кренути напријед.
U jednoj PD srednjoj školi raspisan konkurs za prof biologije sa državnim ispitom. Javio se takav prof, jedan prof bez državnog ispita i ing biologije bez državnog. Šta mislite koji je primljen? Ing biologije !
U drugoj šloli na konkurs prof fizičkog vaspitanja bilo mnogo kandidata. Iz ministarstva stigla pismena kovertirana naredba da se primi momak koji je završio nekakav bogtepitaj čiji fakultet, privatni ,bez certifikata .
Narode, cilj ove naše vlasti je osim osiromašenja i izgladnjivanja ovoga naroda i zaglupljivanje njegovo. Neukom masom se lako vlada. Otpjevaš joj jednu kitićevu, dadneš joj koje pivo, i eto birača.
U svemu ste u pravu osim u jednom. KRIVI SU I UCENICI. Kad im se jednom kaze kako je ispravno a kako nije, oni i dalje po svom. Uvijek im neki djavo sugerise da je bolje onako kako ne valja. Uvijek im je ulicni jezik prihvatljiviji nego knjizevni, a rijetki pojedinci koji bi se malo pismenije i knjizevnije izrazavali bivaju ismijavani od strane iskvarene mase. Cijelo drustvo je tome krivo i bojim se da je tesko naci lijek za ovu bolest. Bilo kako bilo, vlast je prva koja bi trebala preduzeti kljucne korake ka rjesenju tog problema a to se na zalost nece dogoditi jer na svim nivoima brine se iskljucivo briga o sopstvenom dupetu.
maxon, 27.01.2012. 15:08:00
Тешко је у декадентном друштву у којем су узор дјеци Цеца и Аркан, објаснити шта су праве вриједности. Зато наставник
српског језика, поред образовне мора имати ВАСПИТНУ улогу.
На часовима српског језика мора се говорити и писати књижевним језиком. Кад изађу из разреда,наравно, могу говорити како хоће.
Има сјајних наставника који се држе ових принципа и изводе сјајне генерације. На жалост има и оних других,који неће или
не знају,који су залутали у школе. Они нису свјесни колико
је битна њихова улога у образовању и одгоју младог човјека.
Забрињавајуће је да ученици,који правилно користе свој језик
и писмо, буду субјекти исмијавања ! То само говори о систему
вриједности у данашњем друштву!
Наставници морају бити најквалитетнији људи,који ће својом педагогијом,знањем и моралом, бити узор ученицима. Али,коме то рећи ? Наравно,овдје је веома битна и породица, као основни темељ здравог друштва !
„Декан Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Младенко Саџак сматара да млади треба да проводе више времена читајући књиге, умјесто што сједе за рачунаром“
Професоре болан, ниси чуо за е-књиге? B-) Код нас се рачунар и дан-данас сматра играчком коју купујеш дјеци кад добију двицу из писмене, један академски грађанин би требало више да зна.
Да, сигурно стремимо великом брзином ка напретку ако смо констатовали да су рачунари и паметни телефони криви за неписменост младих!
Niko ne pominje ogroman doprinos agencije CPHA opštoj pismenosti.B-)
Ovo je zaista istina!
Doslo mi dijete kuci 3.razred…,na neke ispravke u govoru saljivo mi odgovara, sta ja hocu, pa njena uciteljica u izgovoru koristi reci *kojo*, *treco*, *cijo*, nisam verovao,
ali kada su mi potvrdili i jos neki iz komsiluka…,????????