Улогуј се! Региструј се! Изгубљена лозинка?
Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс

Спорт

09:14 Кијевске власти се повукле из мјеста Волчанск и Липци на Харковском фронту09:08 Није било уживо на БХРТ: Помен на вјеру изашлим и мучки побијеним војницима ЈНА у Тузли09:05 Угарима додијало: Сијарто позвао на прекид демонизације српског народа09:23 Одласком Шојгуа, руска војска прилази Харкову12:51 Почела руска офанзива на Харков11:33 УНРС пита уредништво БХРТ: Шта је спорно у питању о српском страдању у Сребреници?07:14 Зашто је 9. мај камен спотицања између Русије и Запада?09:46 Бесмртни пук маршира кроз Бању Луку11:56 Лавров и Брнабићка се састали на њено тражење11:47 Први Кинез стиже у Београд: Си Ђипинг писао ауторски текст у Политици

У Хрватској редовно: Кукасти крст на Пољуду

УЕФА ће, по свој прилици, још једном разматрати статус Хрватске у квалификацијама за Европско првенство пошто се Италија жалила због кукастог крста, који се појавио на травњаку стадиона Пољуд. ХНС: Ово је саботажа. Хрватски ногометни савез још једном се нашао на стубу срама пошто је Италија уложила жалбу због кукастог крста који се појавио на […]

субота, јун 13, 2015 / 13:52

УЕФА ће, по свој прилици, још једном разматрати статус Хрватске у квалификацијама за Европско првенство пошто се Италија жалила због кукастог крста, који се појавио на травњаку стадиона Пољуд. ХНС: Ово је саботажа.

Хрватски ногометни савез још једном се нашао на стубу срама пошто је Италија уложила жалбу због кукастог крста који се појавио на травњаку током квалификационог меча за наредно Европско првенство.

"Имамо тај проблем. Навијачи не поштују правила. Да ли сам љут? Јесам. Причаћемо о томе сутра", рекао је први човек хрватског фудбала, Давор Шукер.

Портпарол ХНС-а Томислав Пацак је упутио јавно извињење гледаоцима, играчима оба тима и гостима из Италије.

"Реч је о саботажи", рекао је Пацак. "Случај смо пријавили УЕФА. Ово није срамота само за ХНС већ и за целу Хрватску".

Делегат меча, Данац Јан Дамгард је усликао кукасти крст на травњаку, чиме је истрага о овом догађају, бар што се тиче Европске фудбалске уније, почела, пише италијански Коријере дело спорт.

0 КОМЕНТАРА

  2. Италијани су се згражавали над хрватским злочинима у Другом светском рату, остављајући о томе немали број докумената. Међу најпотреснија италијанска документа о хрватском геноциду над Србима спада писмо генерала Александра Лузана Мусолинију.

    Ево тог писма:

    „Дуче! Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којему сам, уназад три седмице, лично присуствовао. Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) – сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, кад се то прочује, околни Срби поново да се узнемире. Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици, затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и невина реч – то је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И, таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији. Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је, пред децом, убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време, певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре! На вечну срамоту наше, римске цркве – и један божји човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак кога смо спасили, брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд: нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа, у селу више нема никога! Истога дана (то смо открили касније) кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 700 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца: једино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе, они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети њих је, у неку руку, и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација. Покољи Срба су достигли такве размере да су, у тим крајевима, загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!“

    додатак:

    „У то време су у логор у Старој градишки свакодневно долазиле нове жене и деца.После четрнаест дана заповедник логора Врбан наредио је да сва деца буду одвојена од мајки и стављена у једну собу.Нама десеторици је било речено да их тамо носимо у ћебадима.Деца су пузала по соби, и једно дете је протурило руку и ногу кроз врата , тако да врата нису могла бити затворена.Врбан је викнуо:“Гурни их“!.Када ја то нисам учинио ,он је залупио врата и поломио детету ногу.Онда је дохватио дете за целу ногу и трескао га о зид док није умрло.Наставили смо да уносимо децу после тога.Када је соба напуњена,Врбан је пустио отрови гас и убио их.“

    Анте Врбан је на суђењу протествовао да лично није убио стотине деце , већ “ само шездесет три“.

    Одломак из књиге „ВАТИКАНСКИ ХОЛОКАУСТ“,аутор Авро Менхетн,1988.

  5. У Хрватској никада није извршена денацификација, то јест деусташизација. За то су криви комунисти, саучесници у њиховом злочину нас Србима. Није чудо што поново дивљају.

Оставите одговор