У БЈР Македонији почела изборна ћутња

У Македонији се у недељу одржавају ванредни парламентарни избори на којима право гласа има 1.784.416 грађана, од којих је 230.122 на посебном списку, јер се сматра да су на привременом раду у иностранству.

Данас је био последњи дан кампање за македонске политичке партије, а од поноћи на снагу ступа предизборна тишина.

Ванредни парламентарни избори у Македонији су резултат Споразума, који су представници највећих политичких партија потписали у Пржину, уз посредовање Европске уније.

Избори су, према том споразуму најпре требало да буду одржани 24. априла, али су померени за 5. јун, када владајућа ВМРО-ДПМНЕ била једина која је поднела изборну листу, па су избори поново одложени.

Најновији датум одржавања избора четири највеће партије договориле су 31. августа.

Ванредни парламентарни избори би требало да изведу земљу из двогодишње политичке кризе.

Кључни играчи предстојећих избора у Македонији су лидер владајуће ВМРО-ДПМНЕ Никола Груевски, који претендује да се врати на власт и његов ривал Зоран Заев, који предводи Социјалдемократски савез Мекедоније.

Груевски је по образовању економиста и потиче из средње класе некадашње СФРЈ. Овај 46-годишњи бивши боксер некада је сматран "превише лево" настројеним политичаром, али је током 10 година његове владавине та слика потпуно промењена и Груевског данас виде као диктатора и националисту. Ова промена је посебно изражена након 2008. када је Македонија остала је пред вратима НАТО, након што је Грчка ставила вето због спора око имена ове државе.

Заев је председник СДСМ и истовремено већ трећи мандат градоначелник Струмице. На челу СДСМ је од 2013. Дипломирао је на Економском факултету у Скопљу 1997, где је завршио и посдипломске студије.

Агенција АФП управо, међу пет ствари које треба знати о Македонији, указује да се једна односи на њен званични назив у Уједињеним нацијама, а то је Бивша Југословенска Република Македонија, или БЈРМ.

То је и резултат 25-годишњег спора са суседном Грчком, чија је северна покрајина носи исто име.

Међутим, један број земаља је признало ову балканску државу под њеним уставним именом Македонија, укључујући САД, Русију, па чак и Кине.

Спор са Грчком је био главна препрека Македонији на њеном путу евроинтеграција. Године 2008. Грчка је, наиме, ставила вето на чланство Македоније у НАТО, што је блокирало преговоре о приступању те цемље ЕУ, иако је она кандидат за чланство постала 2005.

Агенција АФП напомиње да када путник пролази севером Македоније, може да помисли да је у Албанији – црвени албанске заставе са црним двоглавим орлом су распрострањене у великом броју села од 2005.

Македонија је, наиме, дом за око два милиона људи, углавном православних Словена, али и албанске мањине која чини око четвртину становништва.

Македонија је избегла међуетнички рат током крвавог распада Југославије, али се нашла у сукобу 2001. након побуне припадника тзв. Ослободилачке војске Косова.

У тим сукобима ОВК са македонским оружаним снагама погинуло је око 200 људи.

Сукоби су окончани у августу 2001. године потписивањем Охридског споразума, уз посредовање међународне заједнице, а услов је био да припадници албанске мањине добију већа права, укључујући поделу власти и бољу заступљеност у јавном сектору, као и да албански језик добије статус службеног.

Међуетнички проблеми су смањени, али је, на пример, у мају прошле године, 14 Албанца, који су оквалификовани као терористи и осам полицајаца убијено у пуцњави у Куманову, граду на северу Македоније.

Мотив за овај сукоб никаа није откривен, али је опозиција оптужила власт да је умешана у организацију овог сукоба како би скренула пажњу са политичке кризе.

Последњих неколико избора је било проблематично јер је опозиција оптуживала власт за крађу гласова, а политичка превирања су погоршана у јануару 2015. када је опозициона Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ) обелоданила нелегално прислушкивање хиљада људи, укључујући и лидера опозиције, новинара и црквених званичника.

СДСМ је за прислушкивање оптужио владајућу ВМРО-ДПМНЕ.

Након тога су уследили вишенедељни опозициони протести против владе Николе Груевског, који је на власти био од 2006.

Груевски је потом поднео оставку и отворио могућност одржавања ванредних парламентарних избора.

Иначе, према писању АФП-а, Македонија је једна од најсиромашнијих земаља у Европи и једна четвртина његовог активног радно способног становништва је незапослено.

Раст Бруто друштвеног производа у 2015. био је 3,5 одсто у 2015, али је Међународни монетарни фонд процењује у новембру саопштио да је потом пао на 2,2 одсто у овој години "због смањења инвестиција, као последице политичке несигурности".

Прошле и ове године Македонија се суочава са великом избегличком кризом када је, како се процењује, кроз ту земљу и тзв. балканском рутом прошло више од милион избеглица са Блиског истока.