ТВ дуел Вујановића и Лекића у знаку међусобних оптужби

Телевизијско сучељавање кандидата за предсједника Црне Горе Филипа Вујановића и Миодрага Лекића протекло је синоћ у међусобном оптуживању и изношењу потпуно супротних ставова о свим питањима која оптерећују црногорско друштво, једино су се сложили да питање уласка земље у НАТО треба ријешити на референдуму.

ТВ дуел организован је на Радио-телевизији Црне Горе уочи изборне тишине која је почела у поноћ, у сусрет предсједничких избора 7. априла.

Вујановић је предсједнички кандидат владајуће Демократске партије социјалиста и актуелни шеф државе, док Лекић наступа као независни кандидат кога су подржале све опозиционе странке.

Лекић је поновио ранију оптужбу да је Вујановић деградирао функцију предсједника Црне Горе, јер се током додасашњег мандата није мијешао у свој посао.

"Ви сте само продужена рука и чиновник своје партије. Механички сте потписивали законе, а ја то не бих радио, већ бих их вратио парламенту ако не одговарају интересима Црне Горе. Никада, такође, нисте критиковали ниједан потез Владе Црне Горе", казао је Лекић.

Он је поручио да би, за разлику од Вујановића, био аутономан предсједник, а једину нестабилност довео би криминално-мафијашким структурама.

Вујановић је одговорио да никада није био чиновник партије и да је увијек имао своје мишљење, додајући да Лекић не зна шта су надлежности предсједника Црне Горе, нити познаје Устав те државе.

"Предсједник државе не улази у садржај закона већ само оцијењује да ли су у складу са Уставом. Све друго било би деградација парламента као законодавне власти", истакао је он, додајући да би Лекић својим схватањем унио хаос у правни систем.

Лекић је одговорио да не би био аутократа, већ би само био активан када је у питању садржај закона.

Вујановић и Лекић изнијели су потпуно опречна виђења економске ситуације у Црној Гори. Предсједнички кандидат ДПС-а и актуелни шеф државе казао је да Црну Гору види као инвестиционо привлачну дестинацију, а са реализацијом низа развојних пројекта доћи ће до унапређење квалитета живота свих грађана.

Лекић је, с друге стране, навео да је црногорска економска реалност потпуно другачија, односно да влада велико незадовоиљство грађана, незапосленост и да је све више затворених фабрика.

Вујановић је негирао Лекићеве наводе да је Црна Гора пред банкротством, додајући да, "за разлику од противкандидата, добро знам како се живи у Црну Гору, јер стално борави у њој. Лекић је у заблуди и очигледан је хендикеп то што дуго није боравио у Црној Гори".

Лекић је одговорио да Вујановић потпуно лежерно гледа на социјално раслојавање у Црној Гори и на злоупотребе приликом запошљавања које су изашле на видјело са афером "Снимак". Вујановић је казао да је увијек давао допринос борби против организованог криминала и корупције, подстичући и државне органе да то раде, додајући да дијели став Брисела да се афера "Снимак" мора правно и политички испитати.

Лекић је казао да је Црна Гора често експонирала сервилну спољну политику, што је Вујановић негирао.

"Са поносом и задовољством могу да кажем да немамо нити једно отворено питање са било којим сусједом. Црна Гора је, такође, опредијељења да буде поуздан партнер у регион", навео је Вујановић.

Када је у питању Косово, Вујановић је казао да се залаже да се у дијалогу Београда и Приштине нађе рјешење, док је Лекић упитао зашто се није бринуло о питању црногорске мањине на Косову прије него што је призната косовска независност, и истакао да је о питању признања Косова требало консултовати грађане.

Лекић је рекао да, ако је већ призната држава Косово, онда је условљавање размјене амбасадора рјешавањем питања црногорске мањине на Косову јефтини блеф. Вујановић је одговорио да је признање Косова било сљеђење реалне ситуације и политике Европске уније.

На Вујановићеву констатацију да је Црна Гора слиједила ЕУ када је у питању признање Косова, Лекић је указао да постоји пет чланица Уније које нису признале ту државу и оцијенио да је Влада Црне Горе предала Превлаку Хрватској без икаквих дипломатских активности, али је три године обмањивала јавност да су вођени преговори.

Вујановић је одговорио да Лекићу недостаје информација о Превлаци и понудио да му да документацију о том питању. Он је одбацио и Лекићеву тврдњу да је некадашњој хашкој тужитељки Карли дел Понте нудио да се у црногорским манастирима поставе шпијуни да виде да ли се тамо крију хашки оптуженици.

Вујановић је казао да је то понудио митрополит Амфилохије, јер је био згранут причом да се у манастирима крију хашки оптуженици, а да је он само то пренио Карли дел Понте.

Лекић и Вујановић једини су учесници трке за предсједника Црне Горе. Предсједнички избори 7. априла биће шести од увођења вишестраначког система, односно други након стицања независности 2006. године.

Грађани ће гласати на 1.169 бирачких мјеста, биралишта ће бити отворена у седам сати, а затворена у 20 часова. Бирачко право има 511.405 грађана, саопштила је Државна изборна комисија. Највише гласача је у Подгорици 146.787, а најмање у Шавнику – 1.786.

Председнички избори коштаће државу 1,2 милиона евра, од чега је 800.000 евра предвиђено за спровођење избора, а 400.000 евра за изборну кампању.