Послије Јеремићевог избора за мјесто предсједавајућег Генералне скупштине УН са 99 гласова различитих земаља свијета, на српској политичкој сцени дешавају се тектонски поремећаји оличени у могућности учествовања либерала у будућој власти.
Недавни сукоб њeмачке канцеларке Ангеле Меркел и француског кандидата Франсое Оланда око економске будућности ЕУ заоштрили су односе Њемачке и Француске.
У жижи интерсовања цијеле регије ових дана представља вијест скоре рехабилитације гелерала Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића.
Оно што се десило народима у социјализму на истоку по распаду СССР 1989. године најбољи је повод за славље оних који су желили коначну и потпуну доминацију над свијетом и да кроз злочиначко удружење НАТО проведу политику свјетског полицајца.
Прошле године обиљежило је тако бременито вријеме за арапски свијет, а о убиству уваженог и врло утицајног лидера Либије се више и не говори јер се вјероватно већ почела писати историја по америчко-француском диктату.
Најава формирања евроазијске Уније од стране руског премијера Владимира Путина је за многе била сензација још 2003. године, али тек половином 2011. о овој Унији се озбиљно разговарало.
Заврши се 26. септембар, својеврсни дан "Д" за формирање Савјета министара, али овога пута нема искрцавања америчких "савезничких" војника у Нормандији већ има политичког дерогирања једне важне институције која оста једина неформирана, а по многима и најважнија за ЕУропску и просперитетну БиХ.
Стефан Драгичевић објашњава лично виђење односа Србије и Русије кроз призму српских националних интереса.
Послије пада Триполија сви су устали и рекли "побуњеници су побиједили у грађанском рату режим Моамера ел Гадафија" послије 40 година владавине, али да ли је баш тако?
Докле досеже људска глупост најбоље се види из захтјева Будимира Живка који Посавину жели да види као будући дистрикт.