Будимирова будилна глупост

Докле досеже људска глупост најбоље се види из захтјева Будимира Живка који Посавину жели да види као будући дистрикт.

Пише: Стефан Драгичевић

Човјек је компоновао такав став из само једног, по мени, врло ситног захтјева да би се нека област прогласила дистриктом: Зато што је Брчко дистрикт остварио највећу стопу повратка пријератног становништва. Шта је предлагач с овим хтио да постигне?

Прво, да опипа пулс јавности и да види реакције и с једне, друге и треће стране; Друго, да прикупи покоји политички поен за свој ХСП који се налази у фази распада; и треће, да покуша питање Посавине пролонгирати за нека будућа времена када би се могло расправљати о њеном будућем статусу који би се евентуално могао мијењати само измјенама Устава БиХ и Републике Српске.

Наиме, питање проглашавања неком облашћу за дистрикт је веома комплексно јер оно изискује политичку одговорност која се базира на договору свих страна. Тог договора нема, а вјерујем да га никада неће ни бити јер би то довело у питање уопште функционисање државе која није у стању да покрије ни свој буџетски дефицит, а камоли да издваја још астрономскији буџет неком новом дистркту од 200 милиона који би се „неплански трошио“ на разне тајкунске малверзације у Посавини. Упоређујући надлежности Брчко дистрикта, Посавини би такође слиједовала финансијска, институционална и политичка независност што фактички значи нова територијална област која ће само да одговара пред Апелационим и Уставним судом БиХ. Дакле, Будимир Живко је смишљено сада пласирао причу о посавском дистрикту иако и он сам зна докле би то довело цијелокупни политички систем БиХ. Зна да је та прича за малу дјецу, али ипак је жели пласирати како би се још више подгријало стање у БиХ не би ли опет изазвао на мегдан свађе српских, бошњачких и хрватских политичких представника. Због јефтиних политичких поена који, му очигледно недостају као предсједнику Федерације, он се окренуо Посавини. Мостар и она област до Широког Бријега су га тотално отписали, па сад ко вели, „ајде да видим како да придобијем посавске Хрвате“.

Што је најгоре, сви ови тзв. борци за људска права укључујући и Будимир Живка су тотални лаици ових простора којима не вриједи ништа објашњавати. Како објаснити једном „предсједнику“ који би требао бити упућен у сва дешавања у свакој локалној, кантоналној или ентитетској области да оно што он тражи није реално? Овакви захтјеви нису ништа друго до покушај усташоида да за своју странку придобију неке наивне хрватске бираче. Узимајући у обзир да их већина хрватског бирачког тјела не подржава логично произилази чињеница да је ова иницијатива Живкана, само борба за голи опстанак на политичкој сцени. Ако му већ недостају политички поени, јер га народ НИЈЕ бирао, онда то мора да ради у оквиру свог националног корпуса гдје би са мудрим и одмјереним ставовима манервисао народним масама. Кад Будимир Живко буде нови зачетник модерне функционалне државе тек онда може да нешто предложи, а све док под чељустима стоји на располагању „платформашким идејама“ он је само пион у игри који се креће на шаховској табли. Таквим се он и данас дан осјећа, али има надахнуће функције предсједника Федерације која подразумјева његову примјећеност у јавном животу. Овај очајнички покушај „да би све овце биле на броју“ само показује право лице ХСП-а у БиХ, којем пријети нестајање са политичке сцене.

С друге стране, потпуно је нелогично да предсједник Федерације предлаже ријешења која дубоко задиру у територију и сувереност Републике Српске, јер одакле му надлежност за то? По овом питању институције Републике Српске имају отворено право да се жале на понашање предсједника другог ентитета који се појави у Посавини да би давао чисто политичке изјаве. Ако му је већ стало до формирања посавског дистрикт, пуно право на то би могао остварити у садашњем Посавском кантону – Домаљевац, Оџак и Орашје. Република Српска и народ који у њој живи то би сматрало чисто унутрашњим питањем Федерације која спроводи своју политику легитимно и легално на својој територији.

Но, како из свега тога извући начин да се Будимир Живко схвати озбиљно? Човјека који је дан прије него што је дао фамозну изјаву о Посавини од Хрвата добио пријетње смрћу и од стране младожење истјеран са свадбе у Мостару! Чији је то предсједник и чега је он то предсједник? Одакле му икакво морално право да послије свега дође у Посавину и да даје политичке изјаве?

Било би сасвим коректно да се предсједник Федерације прије брине о повратку избјеглих и расељених у Федерацији него у Републици Српској, али је очигледно да политика нема граница посебно она произведена из 1991. године.

Не памтим када сам читао, гледао или слушао, о незадовољству повратника људи бошњачке или хрватске националности у Републику Српску, осим оних која су чисто дискриминатског и манипулативног карактера. Ја схватам да свако домаћинство и свака кућа има реалних егзистенцијалних проблема, али то је проблем и Срба и то се тако мора схватити, а не говорити о дискриминацији и неким другим питањима која реално не постоје. Када би се господин Будимир Живко више бринуо о рецимо Грахову, а не о Шамцу или Дервенти то би већ имало неког смисла. Највеће српско повратничко насеље у Федерацији нема чак ни дом здравља, банку, апотеку, да не говорим о незапослености… И не чуди онда зашто људи размишљају о одласку, али предсједник Будимир се бави високом политиком и то је проблем. Какви су то предсједници који немају слуха за своје грађане, а имају за оне у коме не постоји њихова надлежност?

На примјеру Брчко дистрикта се много може научити, а посебно кулминација политичке кризе која је блокирала рад извршних и законодавних функција. Тек ове године, Брчко дистрикт је показао своје право лице, а то је да оно заправо нема основу на чему темељи астрономски буџет и који су то капитални пројекти у које би се новац утрошио. Због политичких блокада пројекти стоје и писано на ту тему имате овдје.

Хоћу да кажем, свако ново територијално прегруписавање државе БиХ није добро и неће имати конкретног ефекта, а сигурно не на живот обичних грађана.

На крају желим да дам приједлог Хрватима и њиховим НВО да спроведу опсежну и конкретну анкету „колико грађана хрватске националности из Федерације подржава оваквог предсједника“ па да се коначно види ко и на који начин представља Хрвате не само у Федерацији већ и у цијелој БиХ.