Улогуј се! Региструј се! Изгубљена лозинка?
Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс

Tема недеље

12:51 Почела руска офанзива на Харков11:33 УНРС пита уредништво БХРТ: Шта је спорно у питању о српском страдању у Сребреници?07:14 Зашто је 9. мај камен спотицања између Русије и Запада?09:46 Бесмртни пук маршира кроз Бању Луку11:56 Лавров и Брнабићка се састали на њено тражење11:47 Први Кинез стиже у Београд: Си Ђипинг писао ауторски текст у Политици11:43 Италија признаје наше возачке дозволе и обратно11:40 Осјећате ли се безбједније: Славен Галић у Куала Лумпуру11:15 Здравица - први фестивал воћних ракија у Приједору11:13 Влада Русије поднијела је оставку, али само док Путин не изабере нову

Антифашисти, марксисти и остали у посљедњем обрачуну

У жижи интерсовања цијеле регије ових дана представља вијест скоре рехабилитације гелерала Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића. Пише Стефан Драгичевић Доста је оних који овај чин осуђују као „непожељни повратак идеологије српског хегемонизма из Другог свијетског рата“ занемарујући многе релевантне чињенице које говоре управо супротно томе. Нормално је да се глас „против“ чује […]

уторак, март 27, 2012 / 09:51

У жижи интерсовања цијеле регије ових дана представља вијест скоре рехабилитације гелерала Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића.

Пише Стефан Драгичевић

Доста је оних који овај чин осуђују као „непожељни повратак идеологије српског хегемонизма из Другог свијетског рата“ занемарујући многе релевантне чињенице које говоре управо супротно томе. Нормално је да се глас „против“ чује од једног социјал-демократе какав је Иво Јосиповић који припада политичкој партији која је наслиједила основне принципе и одлике Комунистичке партије, исте оне која је генерала Михаиловића на суду у Београду 1946. године осудила на смрт због сарадње са окупатором. Вјероватно не би исте реакције видјели да је неки српски званичник поставио питање у вези Алојзија Степинца, који је 1998. године од стране папе Јована Павла II проглашен блаженим.

Нормално је да данас у сваком дјелу бивше државе се буде „Титови пионири“ који су слијепом послушношћу пратили комунистичке идеале и који су из године у годину свјесно или несвјесно уништавали и изједали националне идентитете, културу и вјеру сваког народа који живи на територији бивше СФРЈ.

Међутим, има ли истинске воље за сагледавање историје? Чему стално потпаљивање неким историјским догађајима међу политичарима ако се истина стално крије и скупља прашину у архивама судова? Одавно су данашњи политичари научили да живе на демагогији, међутим мало ко од њих би се истински ухватио у коштац и када би схватио да није у праву.

Оно што неко неће или не жели да схвати јесте чињеница да је генерал Дража Михаиловић у рату предводио тада регуларну краљевску војску Југославије која је имала потпуни легитимитет да брани земљу од било ког потенцијалног агресора. Дакле, једина права војна формација која се могла назвати антифашистичком и која је морала заштити становништво. Немогуће је након овога подвлачити паралелу Дража-Тито јер то су дијаметрално супротне личности у сваком погледу.

Први је дао своју заклетву за одбрану отаџбине и краљевине, а други је зарад власти био спреман да жртвује цијелу своју војску, али и народ, кроз познату једначину „за једног убијеног Нијемца 100 срба“. Каква коинциденција па су у партизанима били већински Срби. Ако томе додамо Титову историјску позадину у злогласном НКВД и какве је све злочине правио широм Европе да би добио подршку Стаљина због Комунистичке партије и комитета у Југославији онда ништа више не може да буде чудно „зашто је Југославија и кројена на уштрб једног већинског народа“.

Не треба ни да нас изненађује зашто је 1941. године тадашњи већински српски народ био против комуниста који су на све начине покушавали да исјеку везе на којима су се заснивале друштвене вриједности тог доба. На неки начин су и успјели, али првенствено захваљујући политици Стаљина који је средином рата у Југославији видио велики штит од Нациста и Фашиста.

Зашто је Тито себи давао неоправдане заслуге у рату? Веома једноставно, да би придобио повјерење српског народа, јер српски народ и послије рата није давао велико повјерење Титу, већ искључиво генералу Михаиловићу и краљу Карађорђевићу. Отуда се и развио онај страховити политички дискурс Совјета и Тита да како знају и умију скину и униште генерала Михаиловића јер им је он био главни политички опонент за престо у тадашњој разореној и уништеној Југославији. На сва уста у завршници рата Комунисти Југославије су прозивали четнике и Дражу како сарађују са окупатором, како деградирају све оно у чему су партизани успјели да би извршили невјероватан притисак на свјетску сцену у коме би се Дража приказао као злочинац и нечовјек. Зашто су то радили?

Прво, генерал Михаиловић је имао одличне односе са званичним Лондоном, чак га је тамошља ратна команда хвалила како је одлучан и поуздан генерал. У часопису „Тајм“ 1942. био је написан чланак о Дражи који је приказан и на насловној страни. Даље, одликовање од стране генерала Шарл де Гола који је генерала Михаиловића одликовао ратним крстом; Постхумно одликовање од стране америчког предсједника Хари Трумана због учествовања у операцији спашавања америчких пилота који су били оборени изнад Југославије; Америчке обавјештајне службе заједно са Југословенском војском у отаџбини спроводе операцију „Холјард“ чији је циљ био евакуација 15. Ваздухополовне америчке армије… Зар је ово сарадња са фашистима? Је ли ово највише иритирало старјешине КП или чињеница да је Дража заједно са краљем уживао велико повјерење сопственог народа?

Исти ти комунисти су на сва уста говорили како су баш они ослободили цијелу Србију, међутим, иоле ко је упознат са дешавањима током Другог свијетског рата зна да је највећи дио Србије заједно са Београдом ослободила Црвена армија која је дошла и са још једним задатком – Постављање Тита као врховног комаданта.

Врховни командат није чекао ни презао, па је одмах желио да удари на Нијемце који се повлаче и то формирајући Сремски фронт, тако славну битку за комунисте у коме је изгинуло око 13.000 српских омладинаца. Забранио хришћанима да се моле Богу у цркви, уништио САНУ, уништио српску традицију… Прави правцати марксиста!

Четири ипо деценије народи су живјели под марксистом који је онако „ниском и жалосном“ судском побједом над генералом себи омогућио нову монархију оличеном у социјалном нагону гдје је новац добијан од различитих међународних финансијских институција користио за бесплатне факултете, здравствену заштиту за сваког становника Југославије.

Краља и Драже се ослободио, али умало да добије и по носу и по прстима од свог „некадашњег“ великог пријатеља из СССР-а – Јосифа Стаљина. Права је штета што до тога није дошло јер би данас народи живјели слободније и нормалније.

Дио фељтона из Пресса од 24.03.2012.

Обраћање Драже Михаиловића пред комунистичким судом

Још у марту четрдесет и треће готово цијели партизански врх, осим Тита, нашао се у Загребу и склопио са Нијемцима и усташама пакт о међусобном ненападању и заједничком нападању на моје снаге. Тај споразум су крваво платили и мој народ и моја војска. Ипак, никада нисам ни помислио да се домогнем њемачке помоћи у обрачуну са партизанима, иако ми је често нуђена. Знао сам да је циљ окупатора био да уништи обје гериле, а прије свега ову коју сам ја предводио јер је била бројнија и по Нијемце много опаснија. Васпитан сам и у свом дому и у свом позиву да Нијемцима не вјерујем, чак ни онда када би нам доносили поклоне, а не бомбе. Осјећање према њима из Првог свијетског рата пренио сам и у Други, и то с једнаком одлучношћу, радило се о Кајзеровим или Хитлеровим генералима.

Ако су неки локални комаданти који су се китили мојим именом покушавали да Нијемце или Италијане придобију за савезнике против партизана, немилосрдно сам реаговао и кажњавао. По том питању, разумјевања или гледања кроз прсте никада није било. Избјегавао сам непотребе сударе са окупатором, унапријед осуђене на неуспјех и страшне одмазде над цивилима, и спремао стратегију општег и муњевитог удара по свим непријатељским гарнизонима и сили. Сукоба са Нијемцима било је, наравно, непрестано и наносили смо им више губитака него ико у окупираној Европи. Они партизане нису ни осјећали. За вријеме битке код Ел Аламејна, у сјеверној Африци, моје су снаге мјесецима чврсто држале пругу Београд-Ниш-Скопље-Солун и спријечили десетине хиљада хитлероваца да притекну у помоћ Ромелу.

То је Србију у црно завило. Што на бојном пољу што при њемачким репресијама, живот је изгубило више од стотину и педесет хиљада Срба. Само у логору на Бањици и у Јајницима однијели десетине хиљада глава. Савезничка команда је упућивала прогласе патриотама Европе да се не залијећу, да чувају животе и чекају осдудни позив за одсудни бој. Истовремено, од мене је захтјевано да се не уздржавам и да не штедим српске животе. Штедио сам дјецу и домаћине Србије колико год сам могао, унапријед знајући да ће ми то и Енглези и Американци и Руси узети за зло. Никада се нећу покајати због тога што нисам голоруке тјерао на бункере и тенкове, него сам ударао кад је то имало смисла и циља. Да не бјеше партизана, а после Черчилове и Стаљинове завјере против Срба, ја бих са Нијемцима завршио још `41, а са Павелићем сигурно и много раније. У једном дану, који сам спремао, затресао би се Балкан под мојом војском и сва Хитлерова сила од Солуна до Љубљане била би оборена на плећа.

0 КОМЕНТАРА

  1. Ако већ потежемо историју као науку онда треба смањити горљивост која доводи до претјеривања и очигледне идеолошке заслијпљености.
    Краљевина Југославија је капитулирала и то безусловно и мислим да није потребно много истраживања да се та чињеница утврди. Лехалистички гледано Дража није био никакав легитиман командант краљевске војске у отаџбини већ бандит, једнако као и комунисти. У ту групу још су спадале и формације Димитрија Љотића.
    Одмазде 100:1 и 10:1 вршене су од стране окупатора једнако по четничким тако и по партизанским акцијама и свако добро обавијештен зна да је тако било до краја 1941. године.
    И наравно Дражине опсервације о 1943. години су готово комичне, јер му је изгледа Тито наредио да посједне обале Неретве и да дође у Херцеговину, да му пружи добродошлицу и подршку пред надирућим усташама и швабама.
    Сагласан сам да се ни на који начин не могу поредити усташе и четници, нити се Дража, као политичка фигура, може представљати као продужетак хегемонистичке политике итд.
    Проблем СФРЈ и њене транзиције из марксистичке хегемоније у либерално-шовинситичку какофонију је у недостатку било каквих демократских тековина из претходног периода. И данас је на дјелу збрка популизма који баштини и претходну и „модерну“ идеологију. Ако се заиста сматра да расправа од Дражи и четницима има приоритетан значај ради одређивања будућности у Србији и региону, онда заиста мислим да све треба препустити историчарима.

  2. rakovic, 27.03.2012. 11:32:16
    potpisujem.partizani sigurno nisu bili cvijece kao sto se ucilo 50 godina ali su od beznacajne skupine progonjenih dogurali do pobjednika za samo 4 godine.ne kazem da su se koristili samo regularnim i samo postenim sredstvima a li da su kralj i draza radili svoj posao kako treba oni ne bi imali sanse a ko gubi ima pravo da se ljuti.

  6. Да се не лажемо, партизани су на власт дошли на совјетским тенковима. Совјети су ослободили Београд, а већину градова у Србији. Када су постављени на власт, партизани су почели са стијељањима по Србији. У октобру и новембру 1944.без суда је у Србији побијено око 36000 људи. Ово је утврдила Државна комисија Владе РС. Они који нису побијени(мушкарци) су мобилисани и без претходне обуке, послати на Сремски фронт, а слани су и у борбе на друга ратна подручја.
    Тако рецимо у борбама за ослобођење Бијељине, која је ослобођена 2. априла 1945. је погинуо велики број, мобилисаних у Србији.
    Партизани су 18 дана нападали Бијељину са огромним губицима.
    У одмаздама Нијемаца, по Србији и Источној Босни, по принципу 100 за 1, крајем 1941 и почетком 1942. године, убијено је око 26000 лица.
    Прва потјерница за ген.Михајловићем издата је 6.12.1941., на тадашњих 200.000 динара, па затим у јуну 1942, наредба рајхсканцелара Хајнриха Химлера, да се уништи ген. Михајловић. Па потјерница из 1943, заједно са Титом.
    За оне који тврде да је ген.Михајловић сарађивао са Нијемцима, питам откуд потјеринце.

  7. Тема је одлична! Стефане,све сте добро написали! Тито је био терориста и зликовац,злочини његове солдатеске над нашим народом само су мало мањи од усташких! Гдје год су Срби подржали црвене, ту су масовно страдали и завршили у јамама или концетрационим логорима! Овдје такође треба споменути Карађорђевиће који су жртвовали наш народ и гурнули га у вјештачку творевину СХС,мислим да су стварање те вјештачке државе и српска подршка комунистима двије највеће грешке у цијелој нашој историји!

  10. Не упадајмо у замку, да се бавимо нечим шта је било прије сто година, а да не видимо да нам је и данас нож под грлом.

    И данас смо у фази уништења, и не само ми Срби, него и ове будале које мисле да би нашим уништењем њима било боље.
    Да зло буде још веће, у том уништењу великим дијелом учествују и „наши“ изабрани.

    Када направимо нешто, боље од оног прошлог,тек онда можемо критиковати и анализирати то прошло.

  13. Само размислите ко је имао користи од два српска табора подијељена у 2. свјетском рату и биће Вам пуно јасније. А Тито је био само агент запада да се успостави контрола над Балканом пошто је пропуштена шанса у 1. свјетском рату. Губитничка Аустро-Угарска је направила 1912. године Албанију, а данас због тога немамо Косово! Данас нам се опет Германски фактор петља у живот и имамо страшне посљедице као што је уништена колективна свјест о властитој држави при чему се још сукобљавамо на идеолошком пољу иако нам је све друго угрожено. Постигнуто је тако да смо слијепи поред очију и да тонемо, а не чинимо готово ништа јер вјерујемо да смо окружени пријатељима умјесто најкрволочнијим непријатељима.

  14. Између комуниста и усташа,то би била мртва трка,да је уопште било трке.Али ту није било трке јер је то била антисрпска коалиција то се најбоље видјело 1945 овдје код нас у Лијевче пољу кад су јединице ЈВУО у повлачењу са једне стране нападали
    усташе а са друге комунисти.Ту коалицију склопили су још 1935.у затвору у Сремској Митровици Моша Пијаде и Миле Будак.
    Што се тиче Дражине борбе она и данас траје док год има нас који се на разне начине боримо против и данас актуелне усташко-комунистичке коалиције.ЧИЧА КОМАНДУЈ!МИ СМО ЗАУВЈЕК ТВОЈА ВОЈСКА.

  16. Kakvo god misljenje ljudi na ovu temu bilo ,jedna cinjenica stoji u cijeloj prici.
    Istorija jeste za istoricare da se njome bave ali istorija je takodje veoma bitna i treba biti transparentna u sto je mogucem vecem stepenu.
    I sto je najvaznije,za buduce generacije,za djecu sto se skoluju,veoma je vazno poznavati fundamente istorije.
    Samo obrazovan narod se moze nositi sa izazovima koje nosi buducnost.

    U ovoj prici za mene je najbitnija odrednica samo usmjeravanje politike i djelovanja Josipa Broza i Draze Mihajlovica.
    Treba shvatiti da je Mihajlovic bio u krajnjoj liniji bio dosta slabo obavjesten o situaciji u svijetu(brzo napredovanje Crvene Armije),te da je ostavljen na cjedilu od onih koji su mu fakticki bili nadredjeni dok je Broz imao slobodu odlucivanja.
    Bitna je stvar i indikativno je da su Britanci igrali glavnu ulogu i kod jednog i kod drugog igraca.

    Druga bitna stvar je cinjenica da je Broz obecao tajno da ce okrenuti ledja Crvenoj Armiji(kad oslobode dobar dio zemlje) i to ispunio(na iznenadjenje svih istinskih komunista).
    Medjutim niko takodje nije shvatio da taj isti Broz nije u stvari ni imao izbor jer da je dozvolio Rusku dominaciju,znao je vrlo dobro da Rusi nebi rehabilitovali 300 000 ustasa i domobrana koji su naglo presli na Titovu stranu poslije 43-e godine.

    Draza je bio samo izvrsilac naredjenja ali je podigao ustanak,spasio je dobar dio Srpskog stanovnistva od pokolja i raseljavanja i da nije nista drugo,samim tim zasluzio rehabilitaciju kod Srpskog naroda.

  18. Добар је текст и треба о свему да се отоврено размишља, прича и пише!

    Сврставање на ову или ону страну је данас апсурдно и глупо, вољели су Срби Дражу али су живјели код тита!?
    Дража као политичка фигура је био изгубљен у времену и простору, нарочито везујући се за избјегличку владу, лондон и одвратне британце!
    Као војсковођа и мотиватор био је добар, окупљо је одане и поуздане људе саборце који су у његовом покрету учествовали и до саме смрти. Не треба заборавити да је озна убијала чланове Равногорског покрета и 1952 године на Романији.
    Равногорски покрет као свеопшти национални покрет је била одлична идеја само закаснела, због опет понављам глупог везивања у почетку стварања за издајничку избјегличку владу из Лондона.

    Српски народ је волио Чичу, да није тако било, онда озна не би морала да се камуфлира у њихове редове да би дошла до њега, већ би га сам тај народ осудио и објесио!
    Овако, крвавим рукама комунистички остаци немају никакво морално ни људско право да бране своје недјело!

Оставите одговор