Империјалисти и заштитници свијета

Оно што се десило народима у социјализму на истоку по распаду СССР 1989. године најбољи је повод за славље оних који су желили коначну и потпуну доминацију над свијетом и да кроз злочиначко удружење НАТО проведу политику свјетског полицајца. Пише: Стефан Драгичевић Контрола природних ресурса, индоктринација народа, стварање нестабилности појединих регија зарад копроративних интереса… Све […]

понедељак, фебруар 20, 2012 / 06:56

Оно што се десило народима у социјализму на истоку по распаду СССР 1989. године најбољи је повод за славље оних који су желили коначну и потпуну доминацију над свијетом и да кроз злочиначко удружење НАТО проведу политику свјетског полицајца.

Пише: Стефан Драгичевић

Контрола природних ресурса, индоктринација народа, стварање нестабилности појединих регија зарад копроративних интереса… Све су то појединости које је америчка политика циљано проводила уз асистенцију обавјештајних служби које су требале да играју улоге проматрања друштвених дешавања. Њихов узлет и налет није се зауставио на томе, па су уништили Југославију наметнувши јој рат са несагледивим послиједицама који у појединим политичким главама и дан данас траје.

Циљани пут данашњег екс Ју простора по америчкој визији треба да изгледа као „крава музара“ која страним предузећима допушта да све раде како хоће и како желе, а да се домаћа привреда ништа не пита. То је тај тзв. либерални капитализам који омогућава „слободну трговину добара и услуга“.

Но, како посматрати савремену геостратешку сцену? Да ли у садашњим политичким условима континенти одређују границе у блоковским подјелама? Да ли је Урал, Кавказ и мала Азија гранични дио који одваја чланице БРИК од оних западно-европских НАТО чланица?

Ако узмемо само мали дјелић онога шта се издешавало прошле године на свјетској политичкој сцени онда ћемо видјети да су се позиције итекако промјениле и заоштриле. Америчка противракетна одбрана у Пољској, још мало и у Бугарској; Турска, једна од најутицајнијих НАТО чланица упада у Ирак и напада курдске побуњенике; јача сарадња земаља БРИК; све више одржаних организованих сасатанака у вези формирања Евроазијске уније; јачање нуклеарног потенцијала С. Кореје; арапско прољеће; убиство пуковника Моамера ел Гадафија; збацивање Хоснија Мубарака; оштар дискурс Израела према Ирану; немири у Сирији; увођење ембарга на увоз нафте из Ирана као и економске санкције; Русија и Кина уз Иран и Сирију итд…

Сви ови догађаји поново враћају у јавност империјализам и експанзионизам, али и оне који стално некога бране. Силе против силе, али увијек исте државе и исти креатори.

САД-Западна Европа (НАТО) офанзивно, Русија-Кина-Индија дефанзивно. Што је још интересантнији ови дефанзивци и данас дан се у међународној заједници тако постављају и никако да једном они поведу коло политичког напада. Увијек су вјешти и формално јаки на ријечима и дискусијама али слаби када НАТО мимо УН удари на неку међународно признату државу и реалну слабију од далеко надмоћније војне машинерије са запада.

Свијет жели да види некога ко ће одлучно стати у крај америчкој политици рата и насиља у свијету, некога ко ће бити права брана америчком Стејт Департменту у сваком смислу. Разумљиво ми је да Русија обнавља своју економско-политичку моћ од времена неспособног и прозападног Јељцина и да се наглашавањем Сибира жели подстакнути енергетски сегмент једне супер силе, али то предуго траје. Док се Русија захваљује примањем у СТО, Американци то виде као знак своје супериорности и неупоредиво примамљивијег тржишта од руског.

Смисао треба да буде овакав Русија мора више да буде свјесна своје снаге. Зашто то наводим? У сукобима у Грузији прије шест година Русија је одлучно схватала одбрану Абхазије и Јужне Осетије јер су је људи прихватали као своју државу, а не Грузију. Постсовјетски синдром је поткопао тежње двије територије да се уједине са РФ јер је НАТО схватао тежњу колико Осетинима значи Русија. Изазивањем сукоба у том региону од стране режима Михаила Сакашвилија они су само тестирали реакцију званичне Москве јер су знали да РФ неће гледати скрштених руку инвазију на веома блиске покрајине које су се налазиле у територијалном саставу Грузије.

За резултат смо имали снажан притисак НАТО и ЕУ да Русија прекине рат под уцјеном да ће прекинути важне трговинске односе са њом и да је неће примити у СТО. И овај примјер показује да је Русија на неки начин подлегла притиску, али је за собом оставила двије аутономне покрајине које су се самоиницијативно прогласиле независним што им није донијело великог међународног признања у УН тако да је стање Јужне Осетије и Абхазије данас на статусу кво. Без руских трговинских односа и помоћи они не могу опстати, а Грузија само чека окидач да поврати своје „изгубљене територије“.

И овај примјер показује да се Русија понашала под притиском, али не званичних Уједињених Нација већ империјалиста из Америке и западне Европе.

Данас имамо ситуацију да НАТО заједно са Израелом разматра нападе на Иран на прољеће, а да се Русија и Кина сврставају у заштитнике Ахмадинеџада и ајатолаха Хомнејиа. Куда све ово води ако ће се двије „силе у успону“ само на међународној сцени постављати као штитови других, а НАТО-овци са мачевима нападати друге? Докле ће једни бити стално у офанзиви, а други стално у дефанзиви? И у међународним односима у свијету треба да постоји реципроцитет али ко ће се сада бавити Аристотелом и Платоном, демократијом и анархијом, када свако тражи своју мету која је обиљежена „виталним интересом“?! Апсолутно нико.

Многи сматрају да су поједини друштвени системи нестали и отишли у заборав, али није тако. Друштвени системи су сада само микс савременог 21. вијека у коме је у главној улози феудализам и робовласнички систем чије је поновно оживљавање конструисао запад. Не може се тек тако заборавити колонија попут Индије, попут Јужне Африке, попут Бразила и њихово енормно екслоатисање од стране колонијалиста.

У данашњем свијету се мора појавити снажан војно-политички блок који ће бити права конкуренција НАТО-у и западу. Да ли ће то бити јачање БРИК или формирање нечега другог потпуно је свеједно, али је важно да једни не осјећају сав монопол у својим рукама, посебно у војном смислу.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ovo me neodoljivo podsjeti na Tri karte za Holivud… i direktno se krši sa našom (Dodoovom) novom spoljnopolitičkom igrom novih savenika. Prizivati nekoga da ustane protiv Amerikanaca samo zbog toga što smo se mi kurčili pa dobili po nosu je bezzze, uslijediće još po neko po nosu dok se ne upametimo. Kakve mi vajde imamo od tog kurčenja… sjećam se da sam onomad k’o klinac gledao neke naše akademike kako prijete američkom orlu dvoglavim srpskim orlom i to u fazonu kako će ovaj naš dvoglavi probuditi ruskog međeda pa će međed raščerupat ptičurine i gnijezda im – Tri karte za Holivud…

    Zaboravljamo da je Rusija danas sve ono što najviše zamjeramo Amerikancima. Rusija danas je prćija onih prebogatih oligarha i njihovih nezajažljivih apetita. Tamo cvjetaju razvrat i nemoral a klinke se nemilice troše za potpisanu tašnu ili dizajniran telefon. Tamo Putin glumi bajkera a manekenke na javnom servisu pokazuju gole sise da bi dale podršku tom istom bajkeru. Zaboravljamo da ti isti oligarsi i te iste klinke svoje pare i nova interesovanja duguju velikom skoku cijena energenata a to je opet rezultat američkog bahaćenja i da Rusima to fakat odgovara. Što se Amerikanci više bahate, Rusima više para pristiže po osnovu prodaje gasa i nafte.

  2. o cemu ovaj prica..pa ruske firme izmuzose sve zivo na ovim prostorima…rafinerije, zeljezare, sve su dobili za dz, iskoristili…hint: Brod rafinerija..
    Potpis na ovo sto 1978 kaze…zvati Ruse protiv Amera je kao lijeciti drogu votkom.
    I kakav crni BRIK? PA Brik opstaje zahvaljujuci snaznom americkom uvozu, i EU..koje drugo trziste oni za svoju ekonomiju imaju?
    I na osnovu cega Rusi stite Iran..ne stite ga samo tvrde pazar da u obnovi i oni ucestvuju..jea, stalo Rusima do Irana.

  3. Не говори се овдје о нашој навијачкој улози, него чисто о нашој голој кожи и како је сачувати.

    Није никаква тајна да рецимо свако просјечно информисан може да протумачи изјаве и улогу познатог „економског убице, плаћеника“ Џона Перкинса који и не крије резултате свог рада у корист УСА.
    http://www.pecat.co.rs/2010/10/ekonomske-ubice-globalne-imperije/

    Ми смо прошли кроз тај циклус, пошто смо економски сахрањени, а сада наступа ММФ са својим кредитима и задуживање голог живота социјале, тако да у перспективи немамо излаз, свакако то се не би могло постићи само од себе да нису ту послужиле власти, додикова власт конкретно и најновијим примјерима.

    Зар није мало симптоматично да сви данашњи протести у свијету, антиглобалистички, па чак и ови „анонимуси“ што пријете интернету у суштини помињу мету својих протеста, то су банкари! А у чијим рукама су те банке и ко су банкари? Па ционисти, е сад јбг да се не би све свело на антисемитизам, говори се о протестима против банкара, а зна се на шта се мисли.

    Ако се неко пита, па гдје је онда рјешење? Гдје је излаз из тог зачараног круга, ту треба погледати примјер Малезије, они су без кредитног задуживања подигли своју привреду, створили позитину економију и сада биљеже успјехе тог процеса постигнутог на властитим потенцијалима уз огледање на Јапан!

    Нико нама није крив, што смо годинама у заблуди и годинама гурамо погрешне и промашене људе на најодговорније функције, додик је најбољи примјер промашеног времена.

  4. Ex, dodik ne trazi saveznike zbog nas, saveznike koji ce nam dovesti investitore, koji ce nas povuci iz gliba u koji nas je on ubacio. On trazi saveznike sebi koji ce privremeno da zakoce njegov hapsenje zbog oooogromnog kriminala , zbog ekonomskog sloma RS placajuci ih kako ne bi zaradili nikada i nigdje. Naravno zakidajuci od nas, gurajuci nas u propast. Gdje si ti bidio da nam je iko pomogao? Gradi li se ista. Stotine ostaju bez posla, a hiljade rade da platu ne dobijaju godinama. O, osiguranju da se ne govori.
    To da se ne treba kur…. slazem se, ali treba koliko toliko misliti o svom narodu, o zemlji svojoj. Ali, dovesti Libermana da njemu spasava kozu i pri tom ga placati brdom nasih para , i jos puno gorih stvari je zlocin za koji ce morati da odgovara. I, najgora kazna koja postoji premala je za ono sta je uradio.

  5. prijedor, 21.02.2012. 08:46:05

    Управо то брате, а додик се савршено уклапа у ту њихову комбинаторику, наравно ex-1978 и њему слични, треба само да послуже као декор, послушно стадо, које поред оба ока не види ништа и не чује ништа иако има уши.
    додик је тај манипулатор испразног кур.чења, па нема нас овдје сто милиона, нама на милион становника таква клика прогута без трага три четири милијарде марака као да су у земљу пропале и ником ништа!?
    Шта још нама треба да се деси? Да славимо чашу воде као они људи из пустиње из Сахаре? Да се захваљујемо што нам гори једна сијалица и имамо макар једну фазу дневно? Који ментални пад је доживио овај народ, па или му је све свеједно или појма нема о животу, ја бих рекао да је ово друго.

  6. zlizo, 21.02.2012. 09:45:17

    Тачно тако, у великим интересима мали непостоје, код једног успјеха постоји стотину отаца, а код неуспјеха само једно сироче.

    Ни Русија ни Кина ни УСА ни нико неће сузе лити што ми пропадамо, а ако се којим случајем извучемо, онда се можда нађемо у склопу њихових великих интереса, па нам буде и нека корист од тога.

Оставите одговор