Перспектива земље у евроазијској Унији
Најава формирања евроазијске Уније од стране руског премијера Владимира Путина је за многе била сензација још 2003. године, али тек половином 2011. о овој Унији се озбиљно разговарало. Пише: Стефан Драгичевић Актуелизација питања нове економско-политичке уније било је и на свечаној цермонији Јединствене Русије на којој је Дмитриј Медведев унапријед јавности обазанио име будућег руског […]
Најава формирања евроазијске Уније од стране руског премијера Владимира Путина је за многе била сензација још 2003. године, али тек половином 2011. о овој Унији се озбиљно разговарало.
Пише: Стефан Драгичевић
Актуелизација питања нове економско-политичке уније било је и на свечаној цермонији Јединствене Русије на којој је Дмитриј Медведев унапријед јавности обазанио име будућег руског предсједника – Владимира Путина.
Сагледавањем геополитичког простора којег би обухватала будућа евроазијска унија, излишно је рећи да то нас на Балкану не интересује. Пројекат још није разрађен и није добио своје концепцијске дјелове, али је очигледан процес стварања новог, слободнијег и разноврснијег тржишта на којем би многе неразвијене државе са слабим економијама нашли свој интерес.
Ако на том једном простору имамо државе бившег СССР-а попут Азербејџана, Казахстана, Јерменије… држава које су изразито неразвијене, онда се пружа шанса за конкурентску борбу наших предузећа, концерна и холдинга. Са модерног становишта посматрања једне ЕУ свима је јасно да балканска предузећа имају врло мали проценат инвестирања и извоза и да је тамо већ предодређено која предузећа имају реалну основу за пословни успјех. Да не кажем монополску позицију с којом диригују и по цијенама и по вриједностима.
Не сумњам да има свакаквих тумачења и око тога, али ако се деси једном у 10 година да неко српско предузећа као нпр. „Нектар“ купи словеначки „Фруктал“ онда је понижење гледати заосталу привреду која каска и нема реалне шансе да се избори са странцима. То све говори да ми трчимо за нечим што је ирелевантно и што нашу привреду и наша јавна добра искориштава на начин „доброг магарца“.
Неће ЕУ имати добар стандард за српског сељака, нити за било кога ко има истинску жељу да се испрофилише у свијету бизниса, јер основа сваког модерног и јаког акционарског друштва јесте да добије јефтину радну снагу. Слободно тржиште у једном дјелу то и подразумјева, али ми нисмо тај ниво да би имали предодређен курс дјеловања против некога ко има ухлебљен однос на тржишту и који га није промјенио дуги низ година.
Зато морамо да тражимо алтернативе, а она је засигурно у будућој евроазијској унији у којој имамо реалне шансе за продор на тамошње тржиште. Да наша предузећа живе од свог капитала, свог рада, својих производа, а не да су увијек на апаратима у виду зајмова и кредита, посебно оне које су извозно орјентисане. Наша предузећа немају реалне основе да изврше процес акумулације јер немају од чега… притиснути обавезама и оним што истискује вриједност капитала сатјерани су уза зид.
Свакако, ако се у овај пројекат угради амбициозност и шанса која ће се створити у виду понуде, а не као предизборни миг, засигурно дугорочни план малих и неразвијених могао би да постане стварност. Не треба заборавити да је процес реструктурирања источне привреде и даље слаб, па и да се деси нека балканска приватизација онда то да не изгледа као баук.
Снага оваквог тржишта створила би неке политичке несугласице у виду Источног и Западног тржишта, али се као оправдање може наћи нагласак и на „Азију“.
Свјестан сам чињенице да већина политичких елита заговара причу о уласку у ЕУ као једини „безалтернативни рај на земљи“ но ти исти имају такав интерес јер они то не посматрају са становиштва народа и обичног свијета који има можда боље и јаче идеје од њих који се у већини случајева понашају поданички. Најбољи примјер су ИПА средства. Дигли су халабуку и на сва уста су једни друге оптуживали, а данас не знамо ни шта је са тим средствима која ће се „некада“ морати вратити и због чега ће испаштати наредне генерације.
Народу и грађанима се мора једном јасно рећи, да сви фондови и сва средства од стране ЕУ коју ми као држава добијамо нису бесплатни, и да нам они та средства не дају што нас воле већ што смо ми сиромашно друштво које када дође у зону неликвиднсти онда ће морати давати све што има, наравно, без продаје (јавна добра, јавна предузећа и сл.). Неки процјењују да ће то бити већ следеће године због нагомиланог јавног дуга од 6 милијарди.
Наши природни потенцијали су високи и јаки, и највеће је чудо што се ниједна бх компанија није изборила да имамо једно угледно предузеће на пољу извоза воде, винарије и пољопривредних производа. Како све више вријеме одмиче и како БиХ стално тапка у мјесту, имам осјећај да у овој држави постоји један снажан увознички лобиј који руши све нормалне оквире за развој домаће привреде. Напросто преглед ситуације на терену говори колико је све подређено неким циљевима којима је главни приоритет да се испрофилишу и да цјели један народ постане модерни роб.
Фрапирао ме је податак, почетком ове године, да смо увези флаширане воде за 120 милиона КМ; Да пољопривреда „није здрава“ и да не може да се избори за своје циљеве; Да имамо слабу климу за општи развој… У неку руку је то све тачно, али да ли се ми о неким стварима питамо? Предузетници, послодавци? Радници, синдикати? Надзорни, управни одбори?
Изгледа да овдје постоји већ оцјењени сегмент у друштву да ови спадају у мишеве, а политика у врхушку која диктира развој свега. У нормалним земљама привреда има строгу децентрализацију, нпр. Шведска, Русија, Аустрија, Француска, Италија… док у ненормалним државама попут БиХ имамо ситуацију да све зависи од политичке климе која тиме креира и институције и цјелокупну привреду.
Остајемо пусто острво чији је основни водич дестабилизација.
Из свих тих разлога нама је потребна алтернатива и то у виду новог и распрострањенијег тржишта у коме ће и индивидуални сељак, чија је роба далеко квалитетнија од привређивачке, моћи наћи свој кутак и своје сталне купце.
Снага, евентуално нове економске и монетарне уније чији би покретач била Руска Федерација засигурно би направио један баланс гдје би се у тржишну утакмицу могли наћи и слаби, и јаки са тачно одређеном сегрегацијом. Тржиште које има више од 250 милиона људи је јако примамљиво и значајно само је питање позиционирања.
У свему томе било би лоше видјети акционарство. Нека се том појавом баве они „који би дјелили имовину“, а они који неће да дјеле „да имају цјелу своју имовину“.
5 приоритета БиХ у евроазијској унији:
1. Равноправна конкуренција предузећа која би се темељила на сегрегацији нижег (неразвијене), средњег и вишег (развијене) тржишта.
2. Омогућавање индивидуалним понуђачима да представе своје производе који би били субвенционисани због јавног добра. Уколико нема купаца, онда исте књижити као јавну својину држава чланица уније и ставити их у средства резерве. Својеврсни откуп.
3. Створити већи маневарски простор ЦБ која би новом законском регулативом давала нове могућности са вриједношћу нове кредибилне валуте.
4. Јачање грађевинарства као области привреде
5. Настанак новог и рационалнијег друштвеног система.
BiH, Srbija – Evroazijska Unija.Autor je dobro rekao, radi se o konceptu koji vec dugo vremena zivi na prostoru bivseg SSSR-a. Sto je veci stepen razocarenja Srba u odnos EU prema ovim prostorima to se sve vise i ova prica pojavljuje kod nas. Licno mislim da mi tamo nemamo sta da trazimo, jer smo do sada imali mogucnost da koristimo ogromno trziste same Ruske federacije a nismo ga iskoristili. Ovu Uniju, ako bude stvorena treba gledati kao interesnu sferu Rusije. Nisu mi jasni prioriteti BiH u toj nekoj buducoj Uniji. Ovih 5 prioriteta su stvari koje su i sada prioritetne, ne samo u toj ‘Uniji’. Mada ova zadnja dva nekako tu ne mogu da se uklope, ali autor valjda ima svoju viziju…
Još kada je Brežinski u svom radu iz 2003. godine izložio plan kreiranja Eurazijske unije (mada tada nije bio siguran da li će „regionalni partneri“ pristati na to), meni se jako svidjelo..Naša perpsektiva.. E sad, neko zove Euroazijska unija a neko balknasko-kavkaski region. Valjda zavisi iz koje perspektive posmatra.. Ali, podržavam..
Još kada je Brežinski u svom radu iz 2003. godine izložio plan kreiranja Eurazijske unije (mada tada nije bio siguran da li će „regionalni partneri“ pristati na to), meni se jako svidjelo..Naša perpsektiva.. E sad, neko zove Euroazijska unija a neko balknasko-kavkaski region. Valjda zavisi iz koje perspektive posmatra.. Ali, podržavam..
…“имам осјећај да у овој држави постоји један снажан увознички лобиј који руши све нормалне оквире за развој домаће привреде.“
Није то друже „осјећај“, то је ГОЛА ИСТИНА. То је група скотова, вампира и ратних профитера свих националности који су у рату од пијачних шверцера и друштвњеног талога доспјели до „елите“. То су они који су свим силама ПРОДУЖАВАЛИ рат, јер им се једино њима исплатио!
То је иста банда која сад свим силама продужава агонију неликвидних производних предузећа јер њима домаћа производња и домаћа памет НЕ ТРЕБАЈУ! Њима је довољна њихова памет коју су имали и деведесет прве, а коју је формулисао Неле Карајлић у Надреалистима:
„Узмеш галон воде, додаш сока од кивија, одеш на п’јацу, и тамо нађеш левата па му продаш бензин!“
Та екипа вишак лове коју сврће МОНОПОЛСКИМ УВОЗОМ, пере и обрће у станоградњи. И ту се круг затвара. Њих другачији развој земље и друштва НЕ ИНТЕРЕСУЈЕ, односно, они држе прст на обарачу и нишане сваког ко би покушао да преокрене ствари у правцу самоодрживог развоја, предузетништва итд…
Нити неко може добити новац да започне нешто на том пољу, нити има политичку подршку, а друштвени консензус у вези правца развоја у овој запиздини не постоји. Људи крпе и преживљавају од дана до дана, какво планирање, каква визија.
Ја вјерујем да је тако било и у Русији за Јељцина. И умјесто да чекамо свог Путина који можда никад и не дође, треба размислити и придружити се овом оригиналном. Ваљда ова Евроазијска Унија нема колонијалан карактер као она стара ЕУропска?!
Božidare, takvi koji razmišljaju kao ti nemaju nikakvu šansu da da se čuju u ovoj kako kažeš, zapizdini, koja će to uvijek i da bude. Sada ljudi „krpe i preživljavaju“,ali dolazi vrijeme u kojem neće imati ni šta da krpe, niti čime da krpe, niti će preživjeti. Ako se ne nađe naš Putin sa glogovim kocem. Uzdam se u to.
Да би се могло покренути питање око прикључења, треба прво заокружити регион, јер парцијално вјерујем да нико из центра те ЕА-уније нема ни времена ни жеље да се бави појединачним питањима.
Пошто је ситуација у региону очајна, мислим да су шансе унапријед мале или безизгледне, кључна земља је Србија, а њу је нажалост нато окупиро и узео под своје са марионтеским режимима и тајкунским управљањем, гдје два или три моћника покупују и позицију и опозицију и онда из доколице састављају владу, по сопственом ћеифу.
БиХ је подијељена земља и никад неће имати заједнички став иако су оба подијељена дијела БиХ под шапом истих западних организација и управљачком структуром охр-а, једноставно функционисање је тако формулисано да све што постоји унутар те државе само по себи буде контрадикторно самој својој сврси.
Хрватска је ни на небу ни у ЕУ, али није за ово повезивање са ЕА-унијом јер их у томе спречавају разноразни комплекси из даље и ближе прошлости. Бугарска и Румунија те двије циганске земље су смијешне у свакој унији, не видим да би нешто побољшале стање са ЕА-унијом. Грчка је нато миљеница, контрола средоземља преко њихових острва и други стратешки интереси никад овој земљи неће дозволити откидање са ЕУ ланца, макар им морали нове прорачуне дуговања правити. Албанија и Црна гора су амерички пројекти, па ни њихове тежње сигурно не иду ка споразуму са ЕА унијом.
Дакле, цио Балкан је једна машкарада свих боја, тако да без озбиљног геостратешког потреса или избијања већег међународног сукоба, овако како су сад карте помијешане неће се ништа битније мјењати.
ne brinite ništa… NATO radi ono što Brežinski i ostali kažu da treba da radi..to se zove trans-euroazijska bezbjednost.to što je neko član EU ne znači da ne može biti i člana Euroazijske regije..
…“- Srpsko društvo je ušlo u tranziciju bez jasnog koncepcijskog modela i sa prevelikim očekivanjima. Mislili smo da je dovoljno izvesti verbalni otklon prema komunizmu i da će se stvari same po sebi rešiti.
Živimo u nekoj vrsti antikomunističkog komunizma, gde su ključna pitanja vezana za raspodelu, a ne za stvaranje.
Vlast se doživljava kao mehanizam za preraspodelu sve manjeg društvenog proizvoda i to će vrlo brzo dostići svoje limite, čime će se postaviti čitav niz krupnih pitanja na koja mi nemamo odgovor.
Okrečili smo stare fasade koje svakog trena prete da se uruše. „
Миодраг Зец, професор економије на Филозофском факултету у Београду
ponekad me ti profesori i uplase.. oni se najvise ponasaju kao komunisti.. kao oni ce definisati prozvod/e pa onda svi da navale na proizvodnju istih .. zna se koje su komparativne prednosti Srbije, i da treba da modernizuje infrastrukturu, sto se i radi…masa ljudi u Srbiji stvara.. stvara poljoprivredne proizvode, turisticke proizvode, namjestaj, ko je bio skoro u okolini Zlatibora mogao je to vidjeti, itd… ne moze odjednom kako bi oni voljeli…
Pa mogu sRbi sada da izvoze u Rusiju ali ne znaju..misle bacuska ce uzeti crvljivu jabuku..oce kurac…pa ne kupuje niko smece sa iole mozga..nasi su neozbiljni…nema to veze sa trzistem….
Лијепо пише Стефан. Лијепо је што браћа Руси покушавају да прошире свој утицај. Све је то хорошо. Међитум, гдје су Срби ту. На периферији, одвојени физички од ЕАУ. Србија и Сирија.
Присталице ове уније заборављају да ми немамо производе, нити их можемо имати, који могу цјеновно поднијети далеки транспорт. Па неће ме зар неко убјеђивати да ћемо Витинку продавати земљи која има Бајкалско језеро, нити пшеницу Украјини, о угљу и рудама да не говорим. Па главна конкуренција БХ-балванима је украјинска шума. Београдска лука личи на огромно пиланско складиште.Једина реална опција је грађевинарство, али је и та шанса прокоцкана јер српску грађевинску оперативу у Русији држе пљачкашке породице Карић и Милошевић. Питајте њих зашто нема више посла за Србе у Русији.
Једноставно, Балкан нема производ за Русију. Србија има царински споразум са Русијом. То је могао да користи и Милошевић и Ђинђић и Коштуница и Тадић. Али нису имали шта понудити, нити ће имати. У том грму лежи зец.
Због тога поручујем Србљу да реално сагледа ситуацију и покуша да се позицонира тамо гдје припада (Срби су окружени ЕУ).
Волим Русију, али је географски далеко. Мисли о осјећаји не признају даљину, али када укрцаш свој производ у воз и платиш транспорт за 2000 км, онда схватиш да је пита скупља од тепсије.
Симо П. Ороз, 11.10.2011.
Mudro zboris Oroze ali budi malo precizniji sa konstatacijom da smo “okruzeni“ EU.
Da je “novi poredak“ bio brzi i organizovaniji pa je okupirao Balkansko poluostrvo u vrijeme nemoci Ruskog medvjeda,sa tim se mogu sloziti ali da ce tako stanje biti nepromjenjivo …e to je vec pod znakom pitanja.
Balkan je specifican i(slozicu se prvi put sa Ramom)trenutno je poput neke maskarade.
Uvijek je Balkan i bio na razmedju te pripadao je(i nije) Evropi,kao sto je pripadao (i nije)istocnim trgovinskim,kulturnim i ostalim krugovima.
Божо Чукеранац, 10.10.2011. 10:45:48
Necu posebno dodavati ni oduzimati od onog sto si rekao,samo bih prokomentarisao onu tvoju recenicu,vezanu za “karakter“ ove unije.
Moje misljenje je da je karakter te unije prvenstveno odbrambeni a sigurno ima segmente kolonijalizma u njemu.
Medjutim,nama vazno u svemu tome je upravo vaspostavljanje poljuljane ravnoteze izmedju istoka i zapada.
Ukoliko se u nekoj mjeri(makar formalno) okrenemo istoku(taman da ne dozvolimo miran san ovom zapadnom djavlu koji nas je okupirao ),mi doprinosimo toj ravnotezi i samim tim stvaramo pretpostavke da eventualno skrenemo nesto vode i na nas mlin.