Зоран Милановић: Усташе су Хрвати – у Јасеновцу геноцид прије свега над Жидовима

Овај текст би се могао звати и тачка додира предсједника Хрвата, владике Ћулибрка, Пуповчевих Хрба; те квазиисторичара, конформиста и колаборациониста; али чињеница да се сви они слажу и заједнички дјелују по питању логора смрти Јасеновац преболна је и предугачка за наслов.

Дан југопатологије у БЛ

Велико је питање да ли 22. април треба у Бањој Луци славити као Дан Града, јер осим што се поклапа са пробојем Јасеновачких логораша, што је веома битан датум и за Српску и за Србију, слави се и долазак власти која је спријечила обнову Храма Христа Спаситеља, а као трајни поремећај оставила комуноусташку идеологију коју баштини локална туристичка организација.


Стоп лицемјерју: Српска и Србија се слажу са Хрватским поштама!

Сви медији који објаве вијест о томе да је у Мостар пошиљаоцу враћена пошиљка, а службеник још нагласио да је – забрањено писати ћирилицом – а који немају бар и тзв. ћириличну варијанту: ТЕШКИ СУ ЛИЦЕМЈЕРИ И САУЧЕСНИЦИ У ЗЛОЧИНУ!


Никола Дабић: Како то ради Лордан Зафрановић

Ево, баш сад гледам филм Лордана Зафрановића којег гура друга Србија по интернету говорећи да је филм Дара из Јасеновца плагијат. Било ми је све то мало сумњиво, па рекох да погледам на који начин Зафрановић то ради.



Дани(ј)ел Симић: Синдром Дара – уз симптоме Ковида

Масмедијска епидемија у Српској је прошла. Више нико те мјере озбиљно не доживљава. Прошао је и страх, и вјера. Нема државне установе у коју сам ушао у посљедњих седам дана, а да је било ко од запослених носио маску, сем некад портира или полицајца. Али зато сви причају о – Јасеновцу.


Дан матерњег језика: Бањолучка администрација одала почаст говорнику исквареног хрватског

Потрошачко-тржишна чињеница је да постоји велики број људи који воле соцреалистичке бећарце Ђорђа Балашевића. Многи су се окупили у градовима бивше СФРЈ, али одмах по вијести о смрти му. У Бањој Луци је то морала организовати градска управа. Два дана касније.



Дан старости: Није слика из Ефбиха

Плакат је залијепљен на унутрашњу страну стакла просторија "Удружења Јосип Броз Тито" у Бањој Луци, те четрдесет година након његове смрти, у Републици (замало) Српској и даље оличава суштину овог режима у односу према српском народу.