Свечано отворено

Церемонија отварања Олимпијских игара, чији је садржај углавном успио да остане тајна све до синоћ, почела је у симболично вријеме у 20 часова и 12 минута по локалном, односно два сата касније по средњеевропском.

Паљењем пламена и традиционалном реченицом „Игре могу да почну“, коју је изговорила британска краљица Елизабета друга, и званично је проглашен почетак 30. љетњих олимпијских игара (или 27, пошто три нису организоване због рата). Више од 10.000 спортиста у 29 спортова такмичиће се до 12. августа на теренима у Лондону, Глазгову, Манчестеру, Кардифу и Њукаслу.

У дефилеу представника 204 земље први су на терен изашли спортисти Грчке, а последњи домаћина Велике Британије.

Практично до последњег тренутка није се знало коме ће припасти част да упали пламен. Чак је и Жак Рог, предсједник Међунардног олимпијског комитета јуче рекао „да не зна последњег носиоца бакље, али да би волио да то буде неко од олимпијских побједника.“

Прије завршног тренутка бакља са пламеном који је упаљен у грчкој Олимпији, превалио је пут дуг 12.000 километара за 70 дана, обишавши цијелу Велику Британију.

На крају, најбоље чувана тајна је откривена: Пламен је упаљен групно.

На краљичину команду почео је ватромет, подигнута је олимпијска застава, интонирана химна, а олимпијску бакљу је од Дејвида Бекама на обали Темзе преузео петоструки олимпијски побједник, веслач Стив Редгрејв.

Заклетву је прочитала теквондисткиња Сара Стивенсон у име спортиста, Мик Баси у име судија, док је Ерик Фарел то учинио у име тренера.

Редгрејв је затим ушао у стадион кроз шпалир од градитеља Олимпијског парка, предао бакљу групи од седам младих спортиста, који су заједнички запалили више од 200 бакљи.

Спектакуларну приредбу (коштала је 36.000.000 евра), која ипак није успјела да надмаши отварање Игара у Пекингу 2008, осмислио је оскаровац, енглески режисер Дени Бојл.

У складу са својим животним опредјељењем он је вјешто кроз тематске цјелине преплитао реална збивања на терену са филмским исјечцима и пратећим снимљеним материјалом. У занимљивом игроказу (из терена су ницале куће и фабрички димњаци који су приказали индустријску револуцију, итд), са пуно ефектних специјалних ефеката (можда је најбољи био појављивње ватрених олимпијских кругова изнад терена), творац филмова „Трејнспотинг“ и „Милионар из блата“ инспирацију је прво потражио потражио у Шекспировом дјелу „Бура”: сценографска рјешења приказала су ријеке и поља, а учесници (укупно око 10.000 волонтера) глумило је фармере, породице на пикнику, али и људе који се баве спортом, успјешно дочаравши идилу типичног британског села.

Затим су услиједиле нове цјелине (коришћено је 23.000 костима) које су гледаоце на стадиону, али и око милијарду људи на цијелој планети уз тв екране, вјешто водиле прије свега кроз британску, а мањим дијелом и кроз свјетски значајне догађаје. Упечатљив је био кратки филм у коме је глумац Данијел Крејг, као Џејмс Бонд, хеликоптером из Бакингемске палате на Олимпијски стадион довео краљицу Елизабету II: заједно су „искочили“ са падобранима, а онда се краљица у пратњи свог супруга стварно појавила у свечаној ложи. Или, Рован Аткинсон, популарни „Мистер Бин“, који је на себи својствен начин „учествовао“ у чувеном филму „Ватрене кочије“. Па борба ликова из дјечије књижевност гдје је чувена Мери Попинс побиједила све негативце из дјечије маште, прјесек кроз музичку сцену од шездесетих година до данас, итд.

Отварању Олимпијских игара (Лондон је био домаћин и 1908. и 1948. и први је град коме је поврјење поклоњено три пута) присуствовао је велики број шефова држава и влада, као и десетине познатих глумаца и личности из шоу бизниса. Међу стотинак свјетских лидера био је и предсједник Србије Томислав Николић са супругом Драгицом: они су наше спортисте поздравили држећи навијачке шалове са натписом Србија.