Сребреница и Братунац без гријања до даљњег

За разлику од великог броја градова гдје је прије неколико дана почела сезона гријања станова из градских котловница, Братунац и Сребреница немају системе централног градског гријања ни топлана, па се становници сналазе и на различите начине загријавају своје стамбене јединице. Неки се грију на струју, други користе угаљ, мањи број је инсталисао властите системе централног […]

уторак, октобар 18, 2011 / 14:46

За разлику од великог броја градова гдје је прије неколико дана почела сезона гријања станова из градских котловница, Братунац и Сребреница немају системе централног градског гријања ни топлана, па се становници сналазе и на различите начине загријавају своје стамбене јединице.

Неки се грију на струју, други користе угаљ, мањи број је инсталисао властите системе централног кућног гријања на гас, течно гориво или уз кориштење других енергената, а највише домаћинстава грије се на традиоционалан начин, користећи дрва за загријавање стамбеног простора.

Братунац ни прије рата није имао топлану и градско гријање. Већина станова загријавана је електричном енергијом, а мањи број кориштењем дрва и угља, као и приватне куће.

Ипак, највећи број зграда у Братунцу има подруме за одлагање огрева, што у Сребреници није случај, јер је овај град имао градско централно гријање, па се огрев није користио за загријавање станова и приликом изградње стамбених зграда нису планиране просторије за складиштење огрева.

Међутим, у рату су уништене све три котловнице за градско гријање, као и дио топловода у Сребреници, а након рата није ништа рађено на реконструкцији тог система.

Станари стамбених зграда су принуђени да станове загријавају на разне начине, али већина користи дрва као најјефтинији и најсигурнији извор гријања.

Промјена начина загријавања станова у зградама довела је до тога да се у јесен у Сребреници стварају лагери огревног дрвета око стамбених зграда, на тротоарима, зеленим површинама и паркинзима, па и на дјечијим игралиштима, јер другог простора за складиштење дрвета нема. Зграде немају подрума нити има простора за евентуалну изградњу шупа за дрва.

То отежава и одвијање саобраћаја, а посебно је изражен недостатак простора за паркирање аутомобила јер су паркиралишта добрим дијелом затрпана дрвима.

У Братунцу је стање нешто боље јер зграде имају подруме, а постоји и простор гдје су власници станова направили шупе за одлагање дрвета, па је мање зелених површина и тротоара заузето дрвима у односу на Сребреницу.  



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *