Шпирић од министарства финасија тражи да ради свој посао

Предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић затражио је од Министарства финансија и трезора БиХ да технички реализује законом прописане обавезе у погледу сервисирања спољног дуга, а у интересу БиХ и очувања њеног кредибилитета, који у овом сегменту до сада никада није био угрожен.

У писму министру финансија Драгану Вранкићу, Шпирић је навео да се сервисирање ино дуга заснива на ратификованим међународним споразумима у складу са Уставом БиХ и постојећим законодавним оквиром на нивоу БиХ и на нивоу ентитета.

"У конкретном случају ради се о извршавању међународних обавеза БиХ које проистичу по основу сервисирања спољног дуга алоцираног на ентитете", наводи се у писму у које је Срна имала увид.

Шпирић је нагласио да је ова проблематика системски регулисана, и то путем четири закона на нивоу БиХ – Закона о задуживању, дугу и гаранцијама, Закона о систему индиректног опорезивања, Закона о јединственом рачуну и расподјели прихода и Закона о финансирању институција БиХ, као и путем ентитетских закона којима се регулише питање задуживања и сервисирања дуга те ентитеским законима којима се регулише усвајање и извршење буџета.

"Сви закони који регулишу ову обаст су конзистентни и међусобно повезани, а читав систем гарантује уредно извршавање међународних обавеза БиХ, чак и у случају да ентитети немају довољно средстава за сервисирање обавеза. У том смислу је и у Закону о финансирању институција БиХ, у дијелу који регулише привремено финансирање, посебно наведено да ће се плаћање ино дуга вршити у складу са доспијећем обавеза (члан 11. став 3) и у случају када није усвојен буџет за текућу годину", наводи се у писму.

Шпирић је подсјетио да су, такође, постојећим законима јасно дефинисани технички поступци које морају предузети ентитетска министарства финансија, Управа за индиректно опорезивање и Министарство финансија и трезора БиХ како би средства за сервисирање ино дуга била расположива у моменту доспијећа обавеза и како би Централна банка у име БиХ благовремено измирила обавезе.

Он је напоменуо да се ту ради о сервисирању ино обавеза из 2012. године, да постоје отплатни планови који су достављени Управи за индиректно опорезивање, да Управа у складу са Законом о јединственом рачуну и расподјели прихода и на основу примљених отплатних планова умањује средства за финансирање ентитета и директно врши пренос средстава за сервисирање ино дуга на посебан рачун у Централној банци БиХ, па је позивање на Буџет институција БиХ за 2011. годину као основ за сервисирање ино дуга апсолутно беспредметно.

"Узимајући све ово у обзир, јасно је да систем финансирања ино дуга функционише, јер су примјеном постојећег законодавства намјенска средства обезбијеђена и расположива су на рачуну за серивисирање ино дуга код Централне банке БиХ, што показује да су ентитети, односно БиХ кредитно способна, солвентна и ликвидна, али да је проблем у неблаговременом извршавању обавеза појединих институција", наводи се у писму.

Шпирић је писмо доставио и Парламентарној скупштини БиХ, Предсједништву БиХ, Централној банци БиХ, владама Републике Српске и Федерације БиХ, те Канцеларији ЕУ у БиХ и ОХР-у.