Шпирић: БиХ је кусур у рукама странаца

Министар финансија и трезора БиХ Никола Шпирић рекао је да је БиХ, након распада Југославије, кусур у рукама међународне заједнице. Шпирић је оцијенио да БиХ мора почивати на унутрашњем дијалогу и консензусу да би кренула напријед и без тога неће ићи. „Али, оно што лебди као опасност над БиХ јесте да уколико се покуша кроз […]

среда, јануар 22, 2014 / 08:57

Министар финансија и трезора БиХ Никола Шпирић рекао је да је БиХ, након распада Југославије, кусур у рукама међународне заједнице.

Шпирић је оцијенио да БиХ мора почивати на унутрашњем дијалогу и консензусу да би кренула напријед и без тога неће ићи.

„Али, оно што лебди као опасност над БиХ јесте да уколико се покуша кроз парламент и Савјет министара, па не иде, па са Бриселом, па не иде… бојим се да се неко снажнији не врати БиХ. Многи то и очекују, али то је најгора формула, и не дефинише БиХ каквом је он види. Опет ће то бити БиХ која није по укуса нас који живимо овдје“, истакао је Шпирић за „Дневни аваз“.

На питање на кога мисли када каже „снажнији“, Шпирић је рекао да комплекс који БиХ има према Европи, Европа има према Америци и ту је дефинитивни одговор.

„Ако узмете све активности које су вођене у БиХ, ако на њиховом челу нису били представници америчке дипломатије, то су били неуспјешни покушаји. Али, Америка је учинила оно што је могла. Обезбиједила је глобални мир и рекла ‘изволите, па радите’. Али и Европа се показала као невјешта да рјешава овакве ситуације. Видјећемо. Мислим да ће се тражити неко заједничко рјешење“, оцијенио је Шпирић.

Да би БиХ кренула према евроатлантским интеграцијама, истакао је Шпирић, треба промијенити „дневни мени“, а „дневни мени“ треба бити економија, са што мање политичких тема.

Коментаришући недавну смјену федералног министра финансија Анте Крајине и
проблеме са потписивањем писма намјере према ММФ-у, Шпирић је рекао да је БиХ први пут од Дејтона добила привременог министра по одлуци Уставног суда и да то нигдје у свијету није виђено.

„То, нажалост, говори да БиХ од Дејтона до данас мора бити у сталној, латентној кризи. Тешко је вјеровати да предсједник ФБиХ може имати толику снагу да Федерацију држи у безваздушном простору, да производи кризу кад му год падне на памет. То значи да постоје снаге које продукују сталну кризе, да ли у ФБиХ, Републици Српској или државном нивоу. Било би добро видјети шта је употребна вриједност тих константних криза!“, рекао је Шпирић.

Коментаришући чињеницу да није први пут да предсједник ФБиХ Живко Будимир блокира одређене процесе у том ентитету, Шпирић је подсјетио да је код конципирања те власти одлучујућа улога била међународне заједнице.

То би се, каже он, могло тумачити злонамјерно – да међународна заједница није овдје да убрза европски пут БиХ, него да је задржи.

„Па ћемо ускоро добити приче ‘ево, Косово ће да вас претекне’. Ми би изгледа требали да чекамо док они не изграде самосталност Косова, као међународно признате државе. То је показна вјежба. Морате чекати док се не среде ствари у региону.

Дакле, никог не оптужујем. До нас је, јер политичке елите нису препознале ту опасност и нису спремне да изграде јединствен поглед и заједничку визију БиХ, ма каква она била. Али, да је она јединствена и да говоримо једним гласом према Бриселу“, оцијенио је Шпирић.

Говорећи о немогућности да се дође до рјешења у провођењу одлуке „Сејдић-Финци“, Шпирић је рекао да је дуго у институцијама власти БиХ, можда и најдуже и да је „сит ове баре, у којој је БиХ“.

„Мислим да је БиХ институционално испражњена земља, да нам се послије сваког мандата убаци нека нова формула од међународних институција, која тобоже гарантује успјех. Немогуће је да лидери буду замјена за Савјет министара, за парламент“, додао је Шпирић.

Заправо, каже он, лидери политичких партија израсли су у надинституцију, која не може да се договори о било чему и која блокира и минимум пролазности која би се можда без тога могла остварити.

„Вјерујем да ће та формула врло брзо бити напуштена. Она је више служила као бина ‘међународним манекенима’ за њихове успоне и падове, за потребе међународне политике, а најмање је користила БиХ“, оцијенио је Шпирић.

Према његовим ријечима, у БиХ треба много више институционалног рада и много више искрености, јер БиХ, 20 година послије Дејтона, плаћа највишу цијену унутрашње неискрености.

Он је оцијенио да међународна заједница није овдје да убрза пут БиХ, она жели да осигура глобални мир, да БиХ не буде глобални реметилачки фактор док се регион не преуреди.

„Оног тренутка кад се коцкице у региону сложе како то глобалисти виде, ја очекујем снажније искораке БиХ ма ко чинио власти“, оцијенио је Шпирић.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор