Шкрбић: Рационализација, модернизација и дисциплина

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ранко Шкрбић најављује да ће измјенама законске регулативе тражити одговорност директора појединих здравствених установа у Српској, као и могућност директнијег управљања домовима здравља са републичког, умјесто локалног, нивоа. Министар Шкрбић у интервјуу Срни објашњава да су у посљедњих пола године поједини начелници општина и директори здравствених установа, без […]

четвртак, јануар 3, 2013 / 08:21

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ранко Шкрбић најављује да ће измјенама законске регулативе тражити одговорност директора појединих здравствених установа у Српској, као и могућност директнијег управљања домовима здравља са републичког, умјесто локалног, нивоа.

Министар Шкрбић у интервјуу Срни објашњава да су у посљедњих пола године поједини начелници општина и директори здравствених установа, без сагласности министарства, примали знатно већи број радника, посебно немедицинског кадра, што је уздрмало функционисање тих установа.

Он наглашава да ће се у наредном периоду морати радити и модализација броја запослених и рационализација капацитета у здравству Српске, те да систем мора бити потпуно функционалан и ефикасан.

"У овом тренутку имамо скоро 500 људи који су примљени по разним основама, а формула која је развијена показује да управо оне средине које немају довољно капацитета за двадесетчетворочасовну здравствену заштиту имају вишак запослених", упозорава Шкрбић.

Према ријечима ресорног министра, мора се појачати прилив средстава у Фонд здравственог осигурања, јер 550 милиона,колики је планирани буџет фонда за 2012. годину, очигледно није довољан.

"Он мора бити бар сто милиона већи да бисмо могли да издржимо и да платимо све оно што подразумијева савремено лијечење“, рекао је Шкрбић подсјећајући да би на тематској сједници Владе Српске, планираној за овај мјесец, нека од ових питања требало да буду разматрана.

С друге стране, према мишљењу ресорног министра, у наредном периоду мораће се урадити више на акредитацији, односно увођењу система квалитета у здравствени систем, који подразумијева веома јасне позиције и унутрашњу организацију, као и начин рада сваког појединца у здарвству према европским и свјетским стандардима.

Осим увођења нових стандарда, приступа и терапија, Шкрбић за март најављује брзи завршетак опремања нове болнице у Бијељини, када би требало да почне прва фаза завршетка јужног крила, те тендерска процедура за избор извођача за реконструкцију централног објекта Клиничког центра Бањалука са хирургијом.

Према ријечима министра Шкрбића, у 2013. години очекује се и завршетак радова на болници у Невесињу и пресељење дома здравља у тај објекат.

"Имамо назнаке да је корејска банка спремна да отвори нове веома повољне линије, а та средства би могла бити искориштена за градњу болнице у Источном Сарајеву и почетак изградње болнице у Добоју", наводи Шкрбић.

У наредној години очекује се довршетак преостала два хемодијализна центра – у Фочи и Требињу, у коме ће и болница највјероватније претрпјети мању санацију централног објекта уз доградњу.

"Слиједи и наставак реконструкције објеката тимова породичне медицине, тако да је у наредне двије године план да завршимо реконструкцију свих амбуланти породичне медицине у Републици Српској", наводи Шкрбић и додаје да је планирано да до краја године у Бањалуци почну и кардиохирушшке операције.



Оставите одговор