25 година власти људи без душе

Крај још једне године која је толико била лоша да је не можемо заборавити све и да имамо надприродне моћи.

Ни са тим моћима не бисмо, једним покретом руке, ово лицемјерје, лоповлук, кукавичлук, завист, бездушност и злобу, као чини успјели пребацити нашим стварним непријатељима, а наше вође стечајни управници привреде и свега што чини једно друштво, том магијом би постали добротвори, визионари и историјски спасиоци нашег народа.

Да, није случајно речено: 25 година власти без душе.

Када су млади комунисти 1987. године преузели власт од старих комунистичких кадрова највећа препорука им је била да имају мале станове, да су оличење поштења, да су школовани и спремни да реформишу државу.

Гарантовали су тада ти Титини омладинци да ће сачувати државу, да ће унаприједити привреду спашавајући је од старих кадрова који не схватају ново вријеме, да ће се трајно обрачунати са заговарачима разбијања државе.

Наравно у стилу старе комунистичке школе све су слагали.
Чуј слагали, па данас је већина њих на власти, постали су мултимилионери а заклели су се да ће сачувати државну или народну имовину, заклели су се своме Тити да неће дати државу домаћој реакцији и проклетом трулом капиталистичком систему.

Коме дадосте власт, проклети били довијека?

Није им пуно требало, само три године, да војску, полицију, фабрике и наше животе предају олошу из затвора, лихварима, страним плаћеницима и последњем шљаму који се са кондуктерског, шоферског, молерског и других врхунских занимања спушта у народ жртвујући свој угодан живот да би нам помогли, постајући народним посланицима, директорима и власницима свега постојећег што је народ градио и стварао читав Двадесети вијек.

Посљедице рада нових демократских власти и партија које су прије и послије грађанског рата настале, тобож на идеји социјлне правде су резултат њиховог 25 година минулог рада за опште добро, што се најбоље види у њиховим џеповима, вилама, фабрикама, зградама, хотелима, тржним центрима, њиховим банкама и осигуравајућим кућама са страним називима, бензинским пумпама, шумама, ријекама и пољима.

Какво јело таква и виљушка

Ово су ријечи великог Његоша и оне у најбољем свјетлу одражавају стање нашег друштва.

Што би ови фарисеји били другачији кад им је то народ, који иначе све зна, омогућио да га жедна преко воде преводе.

Зар није овај наш народ излазио десет пута на изборе у ових двадесет пет година(локални и републички) и сваки пут сам себи пресудио ?

Зар нису на посљедњим локалним изборима гласали поново за старе и нове људе из партија које су их довеле у стање материјалног и моралног дна и суицида ?

Зар није бар 50% грађана гласало за 20 марака по члану породице или 50 до 100 марака за читаве породице од којих многи нису добили обећане паре па сад засрећу по улици и кафанама те лихваре и куну дан кад су их срели као да би им та јадна милостиња спасила живот ?

Да ствар буде гора сад се почеше бунити годинама отуђени и самозадовољни представници у стварности, никад постојећих синдиката.

Нешто као и врх борачке организације, отуђен од свог чланства, пријети. Биће занимљива 2013 година, ко је преживи у то сам сигуран.

Има рјешења, ако се хоће ?!

Предложио сам нека која су јако реална и проводива послије избора на овом порталу (КАКО ПРЕЖИВЈЕТИ 2013 ГОДИНУ?), у најбољој намјери како би прије усвајања буџета за 2013. годину направили јасну стратегију рада и развоја која би довела до радикалне економске политике за наредну годину и до усвајања развојног буџета.

Тражио сам да се окупе сви – позиција, опозиција, синдикати, борачка, сенат -и да се у једном разумном року договоре око тога КОНСЕНЗУСОМ што је сасвим логично, јер их је народ бирао, слагали се ми са тим, или не.

Наравно да до тога није дошло, али нада посљедња умире.

Ако богда да прославимо наступајуће празнике у здрављу, тек је почетак године. Можда се послије деси чудо, видјећемо.