Сјеверно Косово: Да ли је коцка бачена

Марко Јакшић пише о односу косовских Срба према изборима у матици, која се одрекла права да исте одржи у "свом срцу"

Док неки ускршње празнике проводе опуштени и срећни у кругу својих породица, други троше енергију и живце на актуелну предизборну кампању у Србији, трећи у истој обећавају брда и планине иако ће без обзира на то ко победи морати за почетак да повећа ПДВ одмах након избора, Срби и остали на Северу Космета ове ускршње дане прослављају и преживљавају са највећом зебњом након рата 1999. године, који се на жалост ни до данашњег дана није завршио, него је тињао, а сад је питање сата или дана кад ће поново да букне у оном огољеном облику.

Када се неко ко је одавде после 15 – так дана проведених ван Косовске Митровице врати назад, пуно боље осети психолошки притисак и тежину тренутне ситуације јер се људи брзо адаптирају на спољне околности и науче да живе са њима, па им онда ни опасност ни неизвесност не делују толико компликовано и страшно као што у стварности јесу. Људи, слободни грађани, овог дела Косова су навикли на сталне претње и некако су се саживели са њима, па им ова тренутна не делује тако страшна као што јесте. Чак себе и превише оптерећују изборима у Србији који неће битно променити њихове животе…

Од кад сам почео да пишем текстове углавном сам се трудио да упозорим што више читалаца, у нади да ће неки од њих бити и неко на високом нивоу који утиче на политичка дешавања на Балкану, на могућност новог 17. марта 2004. или репризу Олује или Јужне Осетије (не поредим Хрватску, Грузију и Косово осим у делу масовног исељавања целокупног становништва са одређене територије услед масовне војно-полицијске акције) на северу Косова. Очигледно је да то није било успешно, и да је према тренутним околностима питање сата, а не дана када ће Хашимова Приштина покренути акцију ‘обрачуна са криминалцима и успостављања пуног интегритета и суверенитета Републике Косова’ на целој територији. Све иде ка том сценарију али постоје шансе да то буде спречено…

Најпре бих осудио убиство Албанаца Selvera Haradinaja у насељу ‘Три солитера’. Гнушам се насиља уопште, као и кукавичлука. И уопште не сумњам у криминалну прошлост настрадалог, као што не сумњам да је убијен. И искрено очекујем да ће ЕУЛЕКС у најкраћем року починиоце пронаћи, као што се надам да ће и убице Сава Мојсића, доктора Меска и осталих невино страдалих такође бити пронађене, јер спирала насиља мора бити заустављена.

Жао ми је што, због огромног притиска, људи овде, нарочито наши политичари и лидери понекад не размишљају рационално, и што су пропустили прилику да јавно осуде ово криминално дело (макар ја то нисам чуо), и тиме донекле амортизују спиновање које је Хашим са својом екипом покренуо. Кажем само донекле, јер ми све после тог догађаја личи на унапред оркестрирану и планирану акцију званичне Приштине, чак толико да задржавам право да основано сумњам да је Харадинај намерно жртвован, и да су потенцијалне убице његови сународници блиски Премијеру Косова.

Међутим, злочин је злочин, а жртва је жртва. И ту нема мерења националности, расе, неправде или сличног. Нарочито би ми Северци, због зла које нам се свакодневно наноси зато што бранимо право на живот достојан човека, принципијелно требали да будемо против насиља. Борба за наша права нас обавезује да се боримо и за права других. То морамо увек имати у виду.

Све што се ових дана дешава након смрти Харадинаја је потпуно пресликана ситуација из марта 2004. године. И тада су неколико дана Албанци мирно протествовали у јужном делу Косовске Митровице, а свега 24 сата после несрећног страдања троје албанских малишана у Ибру код Чабре, уз помоћ медија, политичара, студената, читаве елите покренули насиље невиђених размера оптуживши Србе за утапање деце, иако је било очигледно а касније и доказано да су се сами удавили.

О последицама насиља из марта 2004. године сувишно је било шта написати. У последњих неколико дана више него икад пратим албанске електронске медије, чак сам и почео да читам коментаре на вести што никада досада нисам радио и што сам упорно избегавао. Напумпавање ситуације је толико и такво да (разочарани) Хашим (зато што га Обама ипак није примио и што га и даље сумњиче за трговину људским органима) и екипа око њега су, понесени успехом акције од 25. јуна прошле године, чврсто решени и уверени да на сличан начин могу да ”реше питање Севера” применом силе, односно на тај начин да уколико Срба тамо више нема нема ни проблема.

Мислим да су им идеје толико огољене и провидне, да се понекад чудим како нико из међународне заједнице не чини ништа да их упозори да то није европски начин решавања спорова, или не желе да верују у то што виде. Хашимов план је једноставан. Пошаље специјалце на Север, и они буду глинени голубови јер их нема довољно да успоставе контролу над Севером, али неколико десетина њих страдалих може да ‘наложи’ на патриотизам већину Албанаца који су тренутно заузети лошим животом и економском ситуацијом, који су незапослени, којима је мука од силних афера њихових политичара, и који од тога што је Косово држава немају баш превише користи јер им нпр. и даље треба доста пара за осигурање кад крену преко Србије у Западну Европу исл…

Пропуст акције од 25. јула из њихове перцепције (Хашима и другара) је тај да на српске барикаде није кренуо готово ниједан Албанац јер им то очигледно не представља највећи животни проблем. Овако, надувавањем и искоришћавањем трагичне смрти Албанца на северу Косова, у сарадњи са продуженом руком Куртијем, и дозираним сукобом специјалаца РОСУ и становника Севера из којег би се појавило неколико нових Енвера Зимберија рапидно би се повећала заинтересованост косовских Албанаца за ‘национална’ питања што би могло да их мобилише слично као и 2004. али и 2000. и 1999. када је по неколико десетина хиљада њих покушавало да ”уђе” у северни део Косовске Митровице.

С тим да би овога пута вероватно били наоружани, а и припадника КФОР-а је 10 пута мање него тада па би сигурно било лакше да се ‘посао’ заврши. И позив градоначелника јужне Митровице Авнија Кастратија, као и снимак двојице наоружаних Албанаца на Северу спремних да се ‘бране’ од ‘српских терориста’, и ратоборне изјаве Хајредина Кућија, и протести Куртија, и тзв. мобилизација некадашњих бораца ОВК, свађа на мосту у КМ између командира Косовске полиције и припадника ЕУЛЕКС-а, изјаве на албанском доброг Бесима Хотија портпалора КПС-а, снимци исељавања Албанаца из Три солитера, спиновање у медијима, као и на друштвеним мрежама, нарочито на твитеру су усмерени ка дизању тензија као и 2004. године.

Лично сам очекивао акцију РОСУ на Северу Косова 06. маја, на дан одржавања избора јер ће локалних избора сигурно бити у две општине на северу Космета, Звечану и Зубином Потоку што би представљао одличан повод за употребу специјалне полиције у циљу спречавања истих, са горе наведеним последицама. Међутим како ствари стоје могуће је да се насиље деси и пре тог датума. И не желим тиме никога да плашим него само кажем шта је могуће да се деси…

Написао сам напред да постоје шансе да се све ово спречи. Желим да верујем да су у КФОР-у свесни свих могућих сценарија у случају интервенције РОСУ било где северно од реке Ибар. У ноћи између среде и четвртка се очекивала таква акција, макар је било сигурно да је из региона Подујева ка Косовској Митровици кренула једна од јединица РОСУ, што се касније испоставило тачно јер је двадесетак возила стигло у базу те јединице у јужној Косовској Митровици.

Такође око поноћи су се појавиле информације албанских медија да је КФОР ‘претресао’ базу РОСУ, а касније да је уствари само ‘надгледао’ исту што су и данашњи снимци на сајту РТС потврдили. Као и да је међународна војна мисија те ноћи спречила акцију Хашимове специјалне полиције. Нико од званичника КФОР-а нажалост није саопштио јавно да ће акцију РОСУ спречити, али писање листа Коха диторе (која важи за прилично добро информисан косовски медиј) да су косовске институције добиле поруку мировних снада да неће дозволити да се понови март 2004. даје какву такву наду да ће евентуално насиље бити спречено, ја бих искрено волео да видим јачу и конкретнију изјаву команданта КФОР-а или шефа ЕУЛЕКС-а.

Иако је неименовани високи званичник косовских институција рекао да су им јасно ставили до знања да ће КФОР штитити цивилно становништво и да се неће штедети како би спречио догађаје сличне онима из 2004. године досадашње искуство ми говори да се треба држати оне традиционалне у се и у своје кљусе… Нико нормалан овде не жели сукоб, али…

Бранићемо се! Морамо! Имамо права на то а имамо и чиме! 12 година смо се борили, и нећемо то тако лако оставити и напустити. Овде су наши домови, земља, воћнаци и шуме, наши гробови. Наши рођаци, пријатељи, родитељи и деца. Наши животи. И биће тешко, и биће жртава сигурно. Сатерани смо у ћошак и није нам остављено много избора. Урадићемо оно што буде било до нас, а остало… То је на КФОР-у ЕУЛЕКС-у, и наравно на Србији. Односно највише зависи од ових обузетих изборном кампањом.

Постајем досадан понављајући реченицу да судбина Севера искључиво зависи од Београда… Председник Тадић је поднео оставку када је добио гаранције међународне заједнице да неће бити насиља на Косову. Од тада је број инцидената драстично скочио, па се питам шта би се дешавало на терену да није било тих гаранција?!?…

Република Србија је некада поставила неке црвене линије, чини ми се. Хоће ли страдање становника Северног Косова или могући егзодус бити прелазак тих црвених линија или ће се Евро-интеграције плаћати људским животима и избегличким колонама?

О томе не желим да размишљам. Није у мојој надлежности нити зависи од мене. Нека о томе мисле они који су за то задужени. Знам само да од званичног Београда зависи хоће ли у случају евентуалне акције РОСУ Косовска Митровица бити Книн или Цхинвали.