Шест деценија од почетка производње фиће у Југославији

Ове године навршава се 60 година од почетка производње једног од омиљених и најзуступљенијих аутомобила икад, а ријеч је о "фијату 600”, познатијем код нас као "фићо”.

Иако је давно престала његова производња, овај мали аутомобил и данас је у срцима многих широм свијета. Неки су у њему зачети, неки су расли, а неки и одрасли у легенди која је постала заштитни знак италијанског препорода.

Од средине педесетих и почетка шездесетих година прошлог вијека италијанска економија нашла се у невјероватној фази експанзије. Индустријски раст је утростручен, а с тим је порасла и производња аутомобила, јавља Глас Српске.

Све је то контекст с којим је 1955. “Фијат” лансирао свој нови модел “600”,

најкарактеристичнији производ аутомобилске индустрије у том периоду који је унио препород у аутомобилској индустрији. Идеја о народном аутомобилу у Италији настала је још 1936. када је Данте Ђакоса својим “фијатом 500” поставио параметре масовне моторизације.

Он је 1935. године добио зелено свјетло да почне производњу “фијата 700” који је требало да буде са четири сједишта. Међутим, рат је прекинуо ову идеју, која ипак није умрла, већ је послије рата настављена.

У прототипној фази послије рата направљене су три верзије овог аутомобила. Прва је била са мотором сприједа и погоном позади, код друге мотор је био уграђен сприједа попријеко с погоном на предње точкове, док је у трећој варијанти мотор био уграђен отпозади попријеко с погоном на задње точкове.

У сва три концепта мотор је ипак био четвороцилиндрични са 500 кубика. Очекивана брзина износила је око 85 километара на сат и каросерија је морала омогућити пристојан комфор за четири особе. Те параметре није био проблем испунити, проблем им је представљао мјењач, а то је ријешено 1953. године.

Тако је настао четвороцилиндрични водом хлађен агрегат капацитета 633 кубика и снаге 19 коњских снага, са мјењачем са четири брзине. Топли ваздух са хладњака мотора одводио се кроз посебан тунел све до вјетробранског стакла, тако да су конструктори уједно ријешили на једноставан начин и питање гријања аутомобила и 1955. “фијат 600” коначно је био рођен.
Аутомобил мали величином – али великог потенцијала, јавност је видјела прво у марту у Женеви, а у априлу на салону у Торину. Италију је у правом смислу ријечи напао октански вирус “фијат 600”. Годишње се производило око пола милиона ових аутомобила. Убрзо су изашли и јачи модили са 800 кубика и 29 коњских снага који су могли ићи брзином до 110 километара на сат.

Измјене

Своје посљедње значајније измјене “малишан” је доживио 1964/65. када се прво уграђују “нормална” врата с отварањем према напријед умјесто старих “за самоубице”. Повећана су предња свјетла и додата гума на дијелове браника. У тој форми “фијат 600” производио се до 18. маја 1969. године када је с производне траке сишао посљедњи примјерак.