Шта пише у нашем извјештају Савјету безбједности

Дејтонска структура БиХ је неопходна за стабилност и функционално управљање које налажу европске интеграције, истакнуто је у 13. Извјештају Републике Српске који је упућен Савјету безбједности УН.

У документу се напомиње да Устав БиХ одржава стабилност и демократску власт у БиХ кроз федералну, двоентитетску структуру и различите механизме који су пажљиво конципирани тако да заштите ентитете и три конститутивна народа БиХ.
"Застој између бошњачких и хрватских странака у БиХ у погледу извршења одлуке Европског суда за људска права у предмету ‘Сејдић-Финци’ показује осјетљивост равнотеже постигнуте у дејтонском Уставу", наглашава се у Извјештају.

Уз подсјећање да је застој наслутио судија Ђовани Бонело у издвојеном мишљењу у овом предмету, истичући "јасну и присутну опасност од дестабилизовања националне равнотеже" која је успостављена дејтонским Уставом, Српска истиче да су уставни механизми заштите за сваки од три конститутивна народа и даље потреба коју дубоко осјећа већина грађана, што јасно показује управо та дуготрајна и тешка дебата о томе како измијенити Устав БиХ ради провођења одлуке "Сејдић-Финци".

Република Српска напомиње да није усамљена у бојазнима у погледу заштите права конститутивних народа БиХ. "Нова предсједница Хрватске /Колинда Грабар-Китаровић/ подржала је напоре хрватских политичких странака на пуној заштити права Хрвата као конститутивног народа", подсјећа се у Извјештају.

У документу се наводи да уставни механизми који штите интересе конститутивних народа и ентитета значе да прописи о спорном питању морају бити производ договора и консензуса умјесто диктата просте већине, што јесте изазов, али је неопходан за стабилност у БиХ и заштиту конститутивних народа од репресије или маргинализације.

"Као што посматрачи БиХ знају, често је изузетно тешко постићи политички консензус потребан за дјеловање на нивоу БиХ. То не изненађује пошто постоји оштра разлика у ставовима између изборног тијела у Српској и Федерацији БиХ и између гласача из три конститутивна народа", појашњава се у Извјештају.

Указујући да су проблеми у постизању консензуса на државном нивоу својствени вишенационалном државном уређењу као што је случај са БиХ, Српска наводи да је, међутим, према Уставу БиХ – како је написан – то требало да буде рјешив проблем зато што је успостављен федерални систем који строго ограничава надлежности нивоа БиХ, чиме су на минимум сведене одлуке које је потребно донијети на нивоу БиХ.

"Нажалост, данашња управа у БиХ не придржава се уставног мандата којим је успостављен децентрализовани федерални систем. Недуго након Дејтонског споразума, високи представник је почео и постепено консолидовао овлашћења на нивоу БиХ супротно Уставу", напомиње се у документу.

Подсјећа се да је високи представник прво себи дао широка "бонска овлашћења" којима је истиснуо цјелокупан демократски систем успостављен Уставом, а онда та овлашћења искористио за доношење диктаторских одлука – понекад директно, а понекад индиректно – с циљем систематичног централизовања власти у Сарајеву.

"Дејтонски уставни систем, конципиран тако да на минимум сведе могућност политичког конфликта, преокренут је наглавачке како би се та могућност максимално повећала. Преношење великог броја надлежности, које је извршио високи представник, у степену у ком је најтеже постићи консензус, рецепт је за растрошну и недјелотворну власт", упозорава Српска.

У документу се оцјењује да је процес централизације на челу са високим представником резултирао неефикасним институцијама и дисфункционалном политиком која карактерише ниво данашње БиХ, због чега Република Српска ради на враћању управе у БиХ на федералну структуру успостављену Уставом.

"Ако би ниво БиХ управљао само оним подручјима за која су му дата уставне надлежности, скоро да уопште не би било могућности да дође до политичког конфликта између ентитета и конститутивних народа", наглашава се у Извјештају.

Наводи се да би у том случају ниво БиХ могао би да усмјери своју енергију на то да добро обавља своје надлежности умјесто да расипа средстава дуплирајући или уплићући се у надлежности које су Уставом повјерене ентитетима.

"Република Српска се не залаже за слабу или неефикасну БиХ, Српска тражи да ниво БиХ буде снажан и дјелотворан у обављању својих уставних надлежности и да његова моћ буде ограничена на те надлежности", истиче се у документу.

Српска је поново апеловала на Савјет безбједности УН и међународну заједницу да поштују потребу за широком аутономијом ентитета и заштитом конститутивних народа, како је наведено у Уставу БиХ, истичући да децентрализована уставна структура БиХ не представља сметњу чланству у ЕУ, што и званичници ЕУ често наглашавају.

"Децентрализовани систем БиХ такође је у складу са будућим обавезама БиХ као чланице ЕУ. Компатибилност децентрализованих структура са чланством у ЕУ сваки дан показују постојеће чланице Уније, као што су Њемачка, Шпанија, Белгија и Италија", напомиње се у 13. Извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН.