Русија заинтересована за стабилне цијене нафте

Русија је, као и читав свијет, заинтересована за стабилне цијене нафте јер висока слобода цијена иде наруку финансијским шпекулантима.

Високе цијене нафте нису потребне ни компанијама – произвођачима, ни потрошачима. Такве тачке гледишта придржавају се данас водећи руски експерти у нафтној и гасној сфери.

Ниске цијене "црног злата" не стимулишу нафтне компаније које једноставно смањују бушење и не инвестирају ни у експлоатацију, ни у прераду. Ако је цијена превисока, почињу да се нервирају потрошачи, а за економију у цјелини то значи стагнацију.

На крају са нафте почињу да се пребацују на гас, обновљиве изворе енергије и слично, подвлачи професор Високе школе економије Леонид Григорјев.

У току је успон послије кризе, спори успон, тежак, са финансијским шоковима. Зато никоме нису потребне непријатности у сфери нафте и конфликти у тој области, ако се узму у обзир експерти.

Према мишљењу директора Института за енергетску стратегију Виталија Бушуева, тржиште фјучерса нафте, на којем се формира цијена, није робно тржиште, већ финансијско. И цијену на њему одређује не толико понуда и потражња, колико слободни капитал, који може да да добит. Овим се објашњава данашњи скок и пад цијена.

Данас је нафтно тржиште "прегријано", зато што ће цијена на том тржишту прије или касније пасти. То се не подржава стално растућом потражњом и не подржава великом количином слободног новца који одлази час у злато, час у обавезе благајне. Зато се цијена држи.

Према процјенама, врхунац од 120 долара, који је и био очекиван на прољеће – десио се, а у другој половини очекује се пад до 80 долара за барел. Сви фактори који доприносе стабилизацији и расту цијена исцрпљени су. Читаво питање је у томе да ли ће се то десити нагло или ће цијена клизити до краја године до 80 долара за барел.

Што се тиче руске економије, она није изолована, већ је интегрисана у свјетску. Зато сви они процеси који се дешавају у свијету утичу на њу – преноси "Глас Русије".

То се у пуној мјери односи на свјетске цијене нафте. Русија улази, упоредо са Саудијском Арабијом, међу лидере у производњи и извозу "црног злата". За руске нафташе, о чему су они много пута говорили, прихватљив је коридор од 70-90 долара за барел. При томе постоји реална могућност инвестирања средстава у истраживање и експлоатацију нафте.

Ако цијене расту, то су додатни приходи који се могу штедити, а могу се и усмјеравати на развој економије. Али све је добро са мјером: превише високе цијене нису потребне, јер то води наглом расту доларске масе, коју треба стерилизовати.

Другим ријечима, Русија је заинтересована за стабилне цијене и одсуство наглих колебања. То је обавезан услов који омогућава да се планира буџет земље са великом одређеношћу.