РТРС отворио Јадранкин кутак и најавио га латиничним саопштењем

На овом мјесту пратиоци живота и дјела ове умјетнице моћи ће да виде неке фотографије као и предмете који су јој припадали.

Живот и стваралачки пут велике умјетнице представљен је у шест тематских цјелина. Осим музике којој је до посљедњег дана била посвећена, Јадранка Стојаковић подједнако је вољела и сликарство па се на овом мјесту успомена могу видјети и неке од њених графика.

У Спомен кутку је Јадранкин животни и стваралачки пут представљен у шест тематских цјелина: Чаробњаци; Путовања, путовања; Срце у оловци; Све смо могли ми; Аната Wа Докоњи и Да мало одмориш душу. Кист и боја, гитара и јединствен глас ове мултиталенотване умјетнице, били су залог њеног вишедеценијског путовања свјетским стазама умјетности, о чему свједочи више десетина фотографија, рукописа, ЛП и ЦД-ова које данас баштини и чува "Јадранкин кутак", рекао је Адис Ђубо креатор Јадранкиног кутка.

Јадранкин кутак симболично је отворен на дан њеног рођења, а своје мјесто у њему има и књига Боје звука ауторке Милке Черемиџић која је заједно са Мајом Татић идејни творац овог мјеста сјећања.

Јадранка Стојаковић оставила је велики музички и умјетнички печат који нам је оставила у залог,а које ће се периодично мијењати и допуњавати у Јадранкином кутку. РТРС је поносан на чињеницу да је Јадранка Стојаковић била члан нашег колектива, на шта ће трајно подсјећати ова новопостављена изложба, изјавила је Маја Татић уредница Музичке продукције РТРС.

Тематске цјелине, изложене у Јадранкином кутку:

Чаробњаци: прича о дјетињству и раној младости

Путовања, путовања: први наступи, такмичења и успјеси

Срце у оловци: кист и боја, слике, графике

Све смо могли ми: најзначајнији наступи и такмичења у некадашњој Југославији, синглице, ЛП-ји, фестивали

Аната Wа Докоњи: јапанска каријера, албуми, наступи, живот на Далеком истоку, муке ратне и поратне, земљотрес

Да мало одмориш душу: повратак кући, лијечење, живот у Бањалуци, посао у Музичкој продукцији РТРС-а

Осим фотографија, изложен је и дио њених музичких инструмената, дио сценске гардаробе, слика и графика .

БИОГРАФИЈА

СТОЈАКОВИЋ ЈАДРАНКА (родјена 24. јула 1950. године, у Сарајеву), дипломирала је на Академији ликовних умјетности у Сарајеву 1981.године, професионалну музичку каријеру започела је 1968. године наступом у родном граду, на фестивалу Млади пјевају прољећу. Неколико мјесеци касније, на позив ујака, тромбонисте Вукашина Радуловића постаје члан његовог џез бенда и наредне три године наступа на концертима по њемачким и норвешким џез клубовима, свирајући репертоар заснован на блуес, јазз и цоунтрy музици. Ноћу је свирала и пјевала по клубовима, а дању је учествовала, заједно са њемачким грађанима и америчким војницима "у цивилу” на демонстрацијама против вијетнамског рата, пјевајући "Блоwинг ин тхе wинд”, Боба Дилана.

По повратку у Сарајево, каријеру је наставила, изводећи углавном своје акустичарске композиције. Уз групу Комбо 6 највише је наступала у Камерном театру 55, гдје је била важан актер представе "Усамљена гомила” (наШа верзија рок опере Исус Христ супер-стар). Тада је направила и први снимак (обрада пјесме Чаје Шукарије) за Радио- телевизију Сарајево, за емисију "На ти", коју је уређивао пјесник Душко Трифуновић и у којој је наступала све док је та емисија емитована у тадашњој југословеској телевизијској шеми.

На југословенском избору за Песму Евровизије 1972. године, у сарајевској новоизграђеној Скендерији , пјесмом Јулија Марића , "Тик, тика, така"(о старом сату) освојила је друго мјесто. Сљедеће године, на Шлагеру сезоне у родном граду, изводила је пјесму "Пајацо" а неколико мјесеци касније, на Омладинском фестивалу у Суботици освојила је прву награду публике пјесмом Владе Милоша "Ти не знаш дом гдје живи он" ,коју је снимила и на првој сингл-плочи, у издању Београд диска. Убрзо са Бијелим дугметом снима Бреговићеву песму "Чекала сам", огледајући се први пут у извођењу једне чисто роцк композиције. У то вријеме често је изводила и Бреговићеву песму "Има нека тајна веза" у акустичној верзији. У другој половини седамдесетих година њена каријера развија се у неколико праваца: стални је учесник музичког серијала "Пјевам пјеснике",истрајавала је у намјери да обрада севдалинки и других народних пјесама буде дио њеног репертоара, а објавила је, у сарадњи са групама "С времена на време” и "071” и више кантауторских синглова Композиција, аутора Валеријана Зује и Здравка Шипке "Све смо могли ми", обиљежиће 1975. годину. Свој кантауторски рад најбрижније је његовала пишући музику на стихове Десанке Максимовић, Ивана Горана Ковачића, Алексе Шантица, Антуна Бранка Шимића, али и Весне Крпотић и Душка Трифуновића, те наступајући на манифестацијама као што су Гораново прољеће, Охридско љето и другим, сличним у свим ондашњим републикама и покрајинама. Тај дио репертоара углавном је изводила и на отварању својих неколико самосталних изложби, претежно уља и сериграфија, чиме није запоставила ни своје основно занимање, сликарство. Компоновала је музику за дјечје серије "Кажи ми, кажи" и "Путовања", у продукцији Радио-телевизије Сарајево. У сарајевском листу "Ослобођење" писала је о новим групама, у колумни "Млади који долазе". Тих година учествовала је и на најзначајнијим југословенским музичким фестивалима, уз шлагер и на Београдском прољећу, Загребачком фестивалу, Опатији, а осим наступа у званичној фестивалској конкуренцији, увијек је, као кантаутор наступала и на вечерима "слободних форми". У пероду од ’73. до ’81. године објављивала је свако године барем једну сингл- плочу, да би након компилацијског албума "Путовања (ПГП РТБ, 1976. године") 1981. објавила и први ЛП "Свитање". Највећи успех постигла је пјесма "Што те нема", на стихове Алексе Шантића, коју је велики пјесник написао давне 1897. године. Аранжмане за пјесме је урадио Рајко Дујмић из Нових фосила. Сљедеће године изашао јој је ЛП "Да одмориш мало душу" на којем су радијски хитови "Свијет се дијели надвоје" и "Све смо могли ми”.

За 14. зимске олимпијске игре у Сарајеву, одржане 1984. године, Јадранка (добитник естрадне награде Југославије), је компоновала и изводила музичку тему приликом додјеле олимпијских медаља на Скендерији, а та музичка тема коришћена је и у документарном програму ТВСА, посвећеном ЗОИ. Поводом тог великог спортског догађаја издала је и албум "Ајде слушај, слушај”(Дискотон) који је поклањан учесницима манифестације. Захваљујући новинарима, ЛП је "отишао" и у Јапан, а мјесец дана касније стигао је позив за наступ на међународном фестивалу у Токију, гдје је, на напуштеном америчком аеродрому, пред око триста хиљада посјетилаца изводила своје, али и обраде југословенских народних пјесама које је публика добро прихватила, па се у Токио, Хирошиму и Нагасаки, вратила и двије године касније. То је вријеме када је " Што те нема" постала и "Анатава докоњи" што би јапанци рекли.

Крајем 1985.године године објавила је четврти албум "Све те више волим"који је снимила са члановима јазз групе Бирдланд из Бањалуке, а 1987. и пети, назван по насловној пјесми"Вјерујем". Плочу је урадила са Рајком Дујмићем (продукција, аранжмани, клавијатуре) и Душком Мандићем (гитара, бас, ППГ програми).

Од 1988 године Јадранка је живјела у Јапану ,гдје је у Токију редовно наступала у организацији познатих фирми Тосхиба и ЕМИ, снимала своје и композиције јапанских аутора, али и обраде песама "Ђелем, ђелем", "Калеш бре, Анђо" и "Јовано, Јованке" на јапанском. Први сингл "Ориентал wинд” објавила је у Јапану 1989., а ЦД "Душа" 1991.године, када је, промовишући пјесме, обишла више десетина радио станица и причала о свом стваралаштву и домовини. Сљедеће године, на албуму "Анђо" обрадила је и неке југословенске народне пјесме, 1995. на тржишту се нашао и ЦД "Сарајево балада”, а затим је 1996.године у Њемачкој снимила ЦД "Бабy Универсе”, пјевајући на енглеском, јапанском и нашем језику. На албуму су коришћени етно елементи и инструменти виолина, саз, шамизен. Умеђувремену је албум "Све смо могли ми” објављен у Јужној Кореји. У Јапану објављује и албуме "Хитори" 2001., годину дана касније "Моон Wил Гуиде yоу", те "Ото иро" 2007.године. Те године реализовала је и копилацијски ЦД "Топ оф тхе wорлд", десет најбољих етно пјесама, на којем је уврштена и нова верзија Шантићеве "Што те нема" сачињена у сарадњи са јапанским умјетницима Кидо Натсукијем и Наоки Кита. У периоду од 1988. до 2010. године снимила је седам албума и пет сингл ЦД-а, у сарадни са тамошњим музичарима али и колегама из Европе и Америке. Сарадници су јој и пратећа група музичара, који свирају акустичарске инструнменте, електронику, као и традиционалне јапанске инструменте попут биwе(јапанска врста леута, скраћеног врата). Године 2002. основала је властиту групу "Спаце лаб", са којом је наступала на отварању АРТ центра "Еспланаде" у Сингапуру, (акустика+електроника+видео). Са групом је била гост и на међународним фестивалима у Европи, у француском Марсеју, фестивалу "Лент" у Словенији, Башчаршијским ноћима у Сарајеву те у САД на музичкој смотри у граду Беллингхаму. У том периоду компоновала је и музику за видео игрице (Конами), те музичке теме за документарни и драмски програм националне телевизије НХК. Посебно је значајан наступ са филхармонијским оркестром за документарни програм "Римско царство". Једини је страни умјетник, који је за НХК ТВ, поводом 50-те годишњице емисије "Миннано ута”(Пјесма за све) компоновала пјесму "Дарека га сазуо хитеита”(Неко је свирао саз), на чији је садржај направљен анимирани филм.(Yоу тубе-Цолумбиа 2011.) . "Очи андјела” наслов је албума, објављеног 1998. године, на којем у сарадњи са двије јапанске оперске пјевачице изводи ренесансну духовну музику. Један од најзначајнијих пројеката, који је реализовала у Јапану био је свјетски музички догађај под називом "Зеро ланд мине”, посвећен уклањању мина у свијету, па и на простору бивше Југославије, гдје су у вишесатном програму које су преносиле бројне свјетске телевизијске мреже учесници били значајни међународни умјетници, међу којима је била и Сидни Лопер, те чувени јапански продуцент и композитор Сакамото Рyуици, аутор музике за култни Бертолучијев филм " Последњи кинески цар”. Наступала је и са познатим умјетницима Мирославом Тадићем, гитаристом, а сарадници су јој били и Wалтер Qуинтус (продуцент, виолина), Марк Науссеф (бубњеви), Мицхел Годард(туба), Хоwард Левy (блуз хармоника),Yасухиро Кобаyасхи_Цоба(аццордион), те Yосхико Саката(биwа) и Дунцан Ц Мацфарлане (продуцент), као и група "КОДО", која свира традиционалне удараљке. Посебно мјесто у њеном јапанском музичком животу има Такаги Масакатсу (пијаниста, електроника видо-арт) с којим је визуелно осмислила заједничке наступе, додајући "живом" програму и ту модерну ( видео )умјетничку копоненту

Од 2000.године ,када је имала први повратнички концерт у Сарајеву, на Балкан се враћала сваке двије године наступајући различитим поводима и представљајући овдашњој публици уз своје старе пјесме и обраде јапанске традиционалне музике. Последњи ЦД "Далеко" снимљен је 2011.године у загребачком Кроација рекодсу.

Након повратка живјела је у Бањалуци,гдје је у Радио-телевизији Републике Српске, као продуцент, помагала младим поп и рок групама и стварала музику за различите радијеске и телевизијске програме. Преминула је 3.5.2016. у 66 години.