Прољећно расп(л)акивање Додика

Прољеће је најљепше годишње доба и велика би штета била трошити га на неког попут Милорада Додика Пише: Дражен Милосављевић Још априла 2001. године у британском „Обзерверу“ објављен је интервју с Џозефом Штиглицoм, америчким нобеловцем из области економије, економским савјетником Вилијама Клинтона, под називом „ММФ-ова четири корака до проклетства“. Овај угледни професор је одлучио да […]

понедељак, фебруар 11, 2013 / 12:47

Прољеће је најљепше годишње доба и велика би штета била трошити га на неког попут Милорада Додика

Пише: Дражен Милосављевић

Још априла 2001. године у британском „Обзерверу“ објављен је интервју с Џозефом Штиглицoм, америчким нобеловцем из области економије, економским савјетником Вилијама Клинтона, под називом „ММФ-ова четири корака до проклетства“.

Овај угледни професор је одлучио да открије широј јавности начин на које неоколонијалне силе и Међународни монетарни фонд „помажу“ онима који „дају динар да уђу у коло“.

Према ријечима проф. Штиглица, прво што влада земље – жртве треба да спроведе без одлагања јесте приватизација, а посебно великих јавних и кључних индустријских предузећа која чине кичму привреде. Да би ућуткали критичаре свјесне таквог непромишљеног поступка с тешким и далекосежним посљедицама они који је проводе позивају се на императивне захтjеве Свjетске банке или ММФ-а. Други корак је либерализација тржишног капитала којом се извлачи капитал из земље, а након тога слиједи тзв. „тржишно одређивање цијена“ (трећи корак), што у пракси представља драматично дизање цијена хране, енергената, воде и осталих комуналних услуга. Када је земља-жртва „на кољенима“ и налази се пред привредним уништењем, програмирано се појачава „ватра“ и подиже социјална температура, те насупа четврти корак – ММФ протест.

Нема сумње да смо у Републици Српској већ видјели и на властитој кожи осјетили прва три корака. Приватизацију су спровели они који су постављани на власт од стране моћника који управљају ММФ-ом и Свјетском банком. О њиховој улози проф. Штиглиц каже:

„Можете видети како им се рашире очи на могућност добијања провизије ако се у процјени вриједности имовине великих јавних предузећа и кључних индустријских предузећа скине која милијарда или барем неколико стотина милиона долара“.

Проф. Млађен Ковачевић истиче да је још од 2001. године у Србији вођена погрешна економска политика коју је наметнуо ММФ:

„Србија је прво ушла у наглу либерализацију коју је 2001. спровео Лабус, затим је била предвиђена брза приватизација свега, да би се приходи од те приватизације преливали у буџет, то је довело до прецјењивања курса динара и раста увоза и спољнотрговинског дефицита, што је опет довело до огромног дефицита текућег платног биланса. Огроман увоз је гушио производњу и таква стратегија је довела до огромног спољног дуга, па се сада догађа да треба више да исплатимо, него што можемо да се задужимо. Дошли смо у наркоманску зависност од страног капитала. Међутим, не видим спремност да се на дневни ред озбиљно ставе реформе које морају да се обаве. Јавна потрошња мора да се смањи, али је проблем у томе што свака странка жели да удовољи својим кадровима, па не може бити смањења администрације.“

Сњешко Бијелић

Јасно је да постоји аналогија са уништењем привредног система Републике Српске. Визија и воља да се спроведу озбиљне реформе сигурно не постоје. Милорад Додик 2005. године по други пут долази на власт причом о ревизији приватизације, дирекно прозивајући људе који су се појављивали на лицитацијама предузећа. Данас се мало ко сјећа неког Бијелића, који је постављен на чело Агенције за ревизију приватизације да не уради ништа, и при томе потрошио преко милион КМ пореских обвезника Републике Српске. Али Милорад Додик може још боље, па и почетком 2013. године најављује поново ревизију приватизације. Не само да није урађена ревизија, већ током другог премијерског мандата Милорад Додик приватизује велика јавна предузећа (Телеком РС, двије рафинерије), а на сцени је тренутно приватизација ЕПРС и Шума Српске, што је завршница процеса пљачкашке приватизације као првог корака до пакла.

И други и трећи корак ММФ стратегије проведени су у међувремену. Мишел Чосудовски, проф. Економије на Универзитету у Отави, сматра да је на сцени реколонизација: „Државе се претварају у територије, које су у суштини колоније. Држава има владу. Има институције. Има буџет, економске границе, царину. Територија има само номиналну владу, коју контролише ММФ. Нема школа и болница, које је затворила Свјетска Банка. Нема граница, јер је светска трговинска организације [WТО] наредила слободну трговину.“

Проф. Чосудовски истиче и профил оних који у појединим државама „одрађују посао“: „Много је практичније да се на цело државе постави оваква бараба него неки премијер који би био одговоран својим грађанима. А најбоља опција је изабрана бараба, неко као Борис Јелцин. Зашто? Зато што је изабране барабе много лакше држати под контролом него изабране поштене људе. Оно што морамо да схватимо је да су те барабе веома очигледно подређене вишој власти.“

Стиче се утисак да су и политичари ових простора постављани на власт од стране страних центара моћи, а потом уцјењивани и дисциплиновани политиком штапа и шаргарепе, како би проводили политику надређених. Тако су Милошевић и Караџић уцјењивани Хашким трибуналом, Додик и Иванић притиснути оптужницама у Суду БиХ (који контролишу странци), док је Чавић под уцјенама и притисцима потписао фамозни „Извјештај о Сребреници“. Кроз пакао данас пролази и Ивица Дачић, но он бол потапа у виски. Сличан сценарио се проводи у готово свим републикама бивше СФРЈ. Челни политичари Републике Српске су често говорили о „притисцима“, поготово у вријеме диктатуре Педија Ешдауна. Никада нам нису објаснили о чему се конкретно ради, да ли им пријете да ће их (не дај Боже) ликвидирати, да ће их послати у затвор пун црнаца – тестостеронаца, да ће им потопити перчин у расол или клозетску шољу,… Али је битно да су притисцима подлегли и извршавали наредбе. Нису извукли поуке посматрајући крај једног Милошевића, који је својевремено предстваљан као највећи миротворац на Балкану од стране истих који су Милорада Додика назвали „дашком вјетра на Балкану“. Коначни резултат је све мањи степен државности Републике Српске, прекид континуитета територије у Брчком и уништена привреда, без великих индустријских погона.

Свира ли ико "кораке" Милораду Додику?

Милорад Додик је вјероватно најзначајнији играч у провођењу прва три корака. Преостао му је још само четврти– ММФ протест, а то га чини нервозним и повремено параноичним. „Ђаво је однио шалу“, крај може бити врло непријатан, не може се чекати скрштених руку, па се одлучио на мобилизацију свих расположивих војника, па и оних најнеспособнијих. Тако се у дневној штампи појављује и текст о наводној завјери према Милораду Додику, диригованој из неке централе у Будимпешти, при чему се покушава провући теза МИЛОРАД ДОДИК = РЕПУБЛИКА СРПСКА. Није, нити ће бити! А и да јесте, онда бисмо се требали запитати какав смо ми то народ кад смо пристали да будемо таоци једног човјека? Можемо гласно себи поставити питање: ЗАШТО НЕ ПОСТОЈИ ДРЖАВА, СИСТЕМ, већ смо судбину једног народа препустили у руке појединца? Шта ако га, не дај Боже, „стрефи“шлог или га удари коњ копитом у чело? Да се колективно самоубијемо или ставимо катанац на Републику Српску? Ако је Република Српска „трајна категорија“, а Милорад Додик тек нешто битнији смртник, али тобожњи чувар – услов њеног постојања, рјешење за опстанак је једино да га ставимо у замрзивач, као Волта Дизнија, па га одледимо по потреби, кад нам буде најпотребнији у дефанзиви.

Будимпешта је била центар из кога је организован 5.октобар, у чему је Милорад Додик активно учествовао, те не чуде страх и параноидни елементи у његовом понашању. Исти тај Додик је на НАТО тенковима и хеликоптерским десантом на неког Фрању први пут дошао на чело Владе РС и он најбоље зна шта значи споља индукована смјена легално изабраних представника власти. Велики је то био кредит, с обзиром на то да је имао свега два посланика у НСРС. Касније је предао „Поплашенову главу на тацни“, а сада га прогања она народна „ко се мача лати, од мача и страда“. Како је и поред чињенице да је представљен са свега два посланика у НСРС постављен на трон, био је принуђен да започне „прљави плес“ с ММФ-ом и Свјетском банком. Сада им његова игра очигледно није више занимљива. У тренутку зидања Андрићграда задесила га судбина Андрићеве Аске. Можда би он данас и дао двије марке да изађе из кола, али не може. Страх покушава да одагна галамом, медијском офанзивом, ангажманом свих расположивих додворника и другова из службе у одбрани лика и (не)дјела. А ко је заслужио да му се све што је чинио врати као бумеранг, ако не Друг Додик? Уз помоћ наивне госпође у годинама, непросвјећене свијетине, НАТО тенкова,“тате“ Милошевића и гласове посланика из ФБиХ успио се устоличити, а онда добити и статус рок’ен’рол звијезде у буквалном преводу и значењу те кованице.

Још примјереније је рећи да је он највећа турбо фолк звијезда ових простора. Истине ради, морамо признати да је он тек одраз у огледалу народа који представља, аутентични представник. То је мало већи проблем. Не само да му није тешко било „продавати маглу“ непросвјећеним масама, већ су се многи идентификовали с њим. Ми смо народ сељачког поријекла, а многе и данас прогања тај комплекс, иако се мало ко може сјетити предака рођених у граду само двије-три генерације уназад. Друг Додик је често у јавности с поносом истицао да је са села и да је побјеђивао на такмичењу тракториста, па се огроман број људи идентификовао с њим, осјетивши неко олакшање. Како је често аргесиван у политичком наступу и његова владавина подсјећа на диктатуру, а готово сваки просјечни гласач у подсвијести би желио да буде такав бар према својој жени и дјеци, ако већ не може према другима, Милорад Додик постаје идол. А и жене га доживљавају као снажног мушкарца, заштитника, па често и његову агресију мазохистички доживе као нешто еротично. Кад се још појави под шатором, додирну највећу звијезду тв дневника, па им још и запјева, настаје екстаза. Та забава под шатором суштински представља одушак или наркотизацију, тј. бијег од суморне реалности (слично алкохолу или дрогама). Тако Милорад Додик постаје турбо фолк звијезда, популарнија и од разгаћених пјеваљки. И некад, док му је популарност била у зениту, на референдуму би глат добио и Арканову удовицу и Секу Алексић, и Шикицу и Микицу. Ма, добио би и Христа. Таква моћ и статус божанства у властитом народу му је дала идеју да је постао нови Броз. Како је он ипак ђак претходног система, не чуди да и другој деценији трећег миленијума спинује јавност причом о унутрашњем и спољашњем непријатељу: „Сценаристи су ангажовали и политичаре, па чак и блиске Додикове сараднике, али није познато под којим условима су пристали на сарадњу“.

По тој неокомунистичкој матрици залаже се и за стварање услова за отимање приватних посједа од народа, има властите биографе, па је покушао да имитира Броза и друговањем са славном глумицом, али за разлику од Броза, могао је само да гледа. Да гледа и гута пљувачку. Броз је финансирао бројне филмове у којима је величан његов лик (дрварског) пећинског човјека, док је Додик могао само да снима прилоге са предизборних (подшаторских) и постизборних враћања грађана Српске на ниво пећинског човјека. А и Рашиду да су дали тољагу, слика би била још увјерљивија. Филмовима с ратном тематиком Додик би себи само забијао аутоголове, а да су снимани вјероватно би Џевад Галијашевић глумио Рекса како се баца у покушају да спаси живот господару. Житија у режији Љепојевића и Симића нису имала пролаз ни на збору у Кмећанима. По узору на Броза, Додик је кренуо и с причом да нема Бога, како би увјерио широке неуке масе да је Бог на земљи, и то у његовом лику, те напуштао НСРС с посланицима из ФБиХ у вријеме вјерског дијела полагања заклетве. Касније му је Кецмановић шапнуо да му ипак исплативије бити вјерник. Богобојажљив, чини се, никад био није. По угледу на Броза, дијелио је ордење „шаком и капом“, девалвирајући дјело истинских јунака. Зар било ко има право у исти контекст ставити мајора Тепића с тајкунима блиским власти и хеликоптерским сервисом? Ако је Србима за утјеху, Фрањо Туђман је најдаље застранио у том смислу, па је генералски чин додјелио чак и гинекологу г-ђе Секе Туђман.

Изнајмљивање вјенчаница

Једино чега се Додик није сјетио да препише од Броза јесте изградња фабрика и просвјећивање становништва. Он данас представља турбу-фолк звијезду на заласку каријере, „броји ситно“ и само је питање начина на који ће отићи. „Дара је превршила мјеру“. Српски народ с ове стране Дрине је под неприкосновеном влашћу Милорада Додика доведен на руб биолошког опстанка. На прагу смо дужничког ропства, без било какве идеје како се извући, без визије будућности, с огромним бројем незапослених, огромним спољно-трговинским дефицитом, без могућности да сами произведемо храну за тек нешто више од милион становника. Систем вриједности је поремећен, а образовни систем девастиран. Из социјализма смо кренули, у капитализам нисмо стигли. Узели смо оно најгоре из сваког периода, од каменог доба до данас. У ситуацији када су фабрике уништене, када се чека у реду за одјаву фирме, а „цвјетају“ само кладионице, апотеке, изнајмљивање вјенчаница и откуп злата, Друг Додик као посљедњи адут користи медије, корумпиране новцем грађана РС, и мантре о великим инвестицијама. Поново најављује запошљавање, изградњу аутопутева, аеродрома, хидро- и термоелектрана, инвеститоре из Њемачке, Русије, Кине,….

Најављивао је и Бата Живојиновић Штефици Цвек секс, па на крају само појео батак из њеног фрижидера, али Срби тај филм никад нису гледали с озбиљне стране. Помиње Друг Додик и Закон о одузимању земље народу. Осјетио је да се народ ослобађа страха, да га све мање интересују игре, а све гласније тражи хљеба, па покушава индуковати поново страх у масу која би могла да екплодира. На сличан начин покушава да застраши и раднике који су се усудили да штрајкују. Међутим, како се народ ослобађа страха, све су већи паника и страх у његовим очима. У јаком афекту страха долази до сужења свијести, односно сумрачног стања, када може постати и опасан за околину, попут хоботнице којој су откинути пипци, али и даље бесциљно млатара партрљцим. У цијелом том контексту доживљавамо и огроман број непотребних медијских обраћања, више узаступних тајних састанака с колегама из врха партије, али и ангажовање свих параобавјештајних и медијских спин доктора.

Дављеник се хвата за сламку

Али ко заиста данас има интерес да збаци с трона неприкосновеног Милорада Додика? Ко би могао одрадити посао за ММФ, мада у поређењу са припремом „5. октобра“ ништа тако нешто не наговјештава?

Највећи интерес имају широке народне масе на рубу биолошке егзистенције и од њих Додик највише страхује, а приче о унутрашњем и страном непријатељу су само покушај спречавања оног што је неминовно. Али те народне масе дјелују као „мртво месо“, без нагона за животом, препуштене судбини, без енергије да се лупи шаком о сто и каже „Ми хоћемо свој део!“. „Мртва уста“ не говоре. Још увијек постоје и они који чекају Додикове инвеститоре полуотворених уста, као што су мјештани варошице у филму „Три карте за Холивуд“ чекали долазак предсједника. Њима нема помоћи.

Комшије из ФБиХ не воле Милорада Додика, јер им се замјерио псудонационалном реториком. Међутим, што дуже опстане актуелна власт, Република Српска ће бити „у дубљој коми“, тако да они не морају ништа ни да подузимају контра Републике Српске. Како је Милорад Додик и зачетник урушавања државности Републике Српске (први предао личну карту, пасош, укинуо динар и платни промет са Србијом, први пристао на америчку дресуру), није искључено да ће он бити тај који ће закуцати и посљедњи ексер у мртвачки сандук отаџбине за коју није крварио.

Хрватски политички врх треба да буде изузетно задовољан политиком Милорада Додика, јер он одлично заступа хрватске интересе. Ни они се не би бунили да он буде врховни вођа до краја живота. Републике Српске.

У Републици Српској опозиција се нешто као сједињује, али илузорно је очекивати било какве акције у смислу покретања незадовољног народа. Они ће чекати опште изборе и прољеће им је као и свако друго. Невладине организације немају никакву реалну снагу, а и њима одговара овакво стање, јер кад бисмо добили одговорну и способну власт, они више не би могли правдати постојање својим финансијерима. Међутим, у контексту Штиглицевог тумачења о четири ММФ корака посебно је занимљив састанак другарице Ранке Мишић са замјеником директора ММФ-а другог дана штрајка. Није могуће да ће другарица Мишић да стане на чело ММФ протеста? Храниш куче да те уједе!? И друг Игор Радојичић је у Вашингтону појео путер, пекмез и два комадића воћа, љубио је руке Стара-Мајци, и чини се да је преспреман да замјени Додика. Зато „Блиц“ помиње „блиске Додикове сараднике“, јер се он плаши и Радојичића.

Пројектна документација

Још прије четири године су људи из Америчке амбасаде говорили да је Додик „пројектован“ до 2014. године. Зна то и он сам, али се не мири с тим, јер одласком много тога губи, можда чак и слободу. Међутим, сада су у питању мало озбиљнији ментори и биће му тешко да уради оно што је урадио ментору Милошевићу. Западне неоколонијалне силе имају механизме да „пусте Додика низ воду“, али за сада нема никаквих наговјештаја. Либермана више нема, па је отпутовао у Русију у нади да ће добити резервни положај, као некад породица Милошевић. Рачуна да је заслужио предајом нафтне индустрије, а и Рашид Сердаров се помиње као Путинов пријатељ.

Агресивни медијски наступи Маргетића и Трифуновића, некад Додикових пријатеља, не могу се занемарити, тим прије што је Маргетић био вијесник Санадерове агоније и управо је он медијски припремио терен за Санадерово хапшење. Међутим, прије ћемо повјеровати да је Додик сметња нечијем бизнису и да се ради о обрачуну унутар параобавјештајних или мафијашких структура, него о атаку на институције Републике Српске. Некада је Стипе Месић у сарадњи с албанском мафијом преко Пуканићевог „Национала“ водио кампању против Мила Ђукановића, како би се шверц цигарета пребацио са луке Бар на луку Драч. Циљ није био обрачун с мафијом, већ преузимање посла. Криминализацију од стране Маргетића, као некадашњег ХДЗ омладинца, Додик чак може окренути у своју корист.

Оно што је најболније за Додика јесте чињеница да његов крај прижељкује и нова власт у Београду, којој су можда доступни и докази о његој улози у криминалним радњама. Не треба заборавити да је Додик актуелног предсједника Србије назвао „политичким побачајем“, као и да је ушао у сукоб са Владом Тришићем, који је много помогао „напредњацима“ да дођу на власт у Србији. Разапињање Додика од стране „Курира“ такође сугерише да би Вучић и Николићи могли бити саучесници у његовој демонтажи. Вучићево „ignore“ Додику и знак питања над бизнисом подизвођача Миле Радишића са Телекомом Србије су озбиљни ударци, али се не чини да се Вучићу жури да демонтажу зАврши у прољеће. Кључно је питање да ли су Вучић и Николић добили агенду „одозго“ или се ради о слаткој освети. Занимљиво је да и медији под контролом Додиковог пријатеља Копање, укључујући и РТРС, раде лагани отклон од власти, заузимајући ниски старт који је и Стипе Месић заузео 1944. године, кад се ломила ситуација на бојишту.

Кад се све сабере и одузме, извлачи се закључак да овај народ никада није смио себи дозволити луксуз да као предмет обожавања и „вођу“ изабере ратног профитера, човјека без основног кућног васпитања. Кад се већ десила велика грешка, она је давно требала бити испраљена. Додик је још „прекјуче“ требао бити пометен на сметљиште историје. Зато не треба чекати прољеће, јер ће можда још нешто поклонити Русима и Швабама у замјену за неколико мјесеци слободе. Без обриза на етиопатогенезу његових страхова, најважније у свему јесте да се Србима с ове стране Дрине не догоди 5. октобар, као и да све прође без крви. Иако влада по систему „послије мене потоп“, он јесте легално изабран Предсједник РС, и то треба поштовати, али га нико није овластио да поклања наше природне ресурсе, да нам задужује нерођену дјецу, а да нас не пита. Многи заборављају да нам ускоро стижу на наплату рате кредита које је дотични дизао током првог мандата, с грејс периодом од 20 и 30 година, како би исплатио плате просвјети и пензије.

Притиском јавности или мирним протестима на улици се могу тражити вандредни избори. И кад он оде, јако је битно да нам поново не поставе сличног. Зато су најпозванији да скину Додика с трона радници који су стварали фабрике, и борци који су стварали Републику Српску, како би предухитрили „домаће издајнике“ и „стране непријатеље“. Зар није боље да га смијени поробљена Српска него „Слободна Европа“? Ако га ММФ буде скидао, посадиће у фотељу „његовог клона“, а своју нову „лутку на концу“. Ослобођање од Милорада Додика је тек први корак ка слободи и срећи овог народа. Супротстављање онима који су га довели на власт да би нас задужио, распродао природне ресурсе и довео у наркоманску зависност од страног капитала може бити кобно, јер увијек потезом гумице могу избрисати Републику Српску. Нисмо у позицији Исланда да им можемо показати зубе, па нам преостаје само да тражимо начин да научимо „пливати у блатњавој бари, пуној крокодила“, да нас свака њихова чвока што мање заболи. Чак и таквој ситуацији неслободе, када бисмо створили ентитет/државу јачу од било ког појединца, систем који ће сузбити корупцију при јавним набавкама и посијали себи мало хране, нашли бисмо себи мјесто под Сунцем. Но, вријеме пролази, а готово сам сигуран да се на прољеће неће ништа битно десити. Прољеће је најљепше годишње доба и велика би штета била трошити га на неког попут Милорада Додика. Ја ћу радије сједити уз ријеку, слушати цвркуте птица и уживати у друштву мени драгих људи. НЕ ДАМ МУ СВОЈЕ ПРОЉЕЋЕ!



0 КОМЕНТАРА

  1. O, evo i ex se prestrojava.Kaže da je fakat predugo.
    Da , predugo nas je mrcvario i uništavao na na jajužasniji način kko to do sad niko nije, kakvom snagom nisu na nas udarili svi zajedno naši vijekovni neprijatelji.
    Iza sebe ostavlja pustoš kakvu ni osmanlijske horde, ni ustaše, ni švabe nisu napravile.
    Iza njih ostajalo nas je više, nisu nas slomili fizički, duhovno, moralno, kulturno… kao on što to učini.
    Od naše djece , dajući obrazovanje u ruku AntUnU, napravi nepismene i polupismene „fakutetlije“ , a svoga sina posla sa vrećetinom naših para u Milano da se obrazuje.
    Opustoši sela i gradove, okorovi njive i livade, isječe šume, poruši sve do jedne fabrike, uništi željeznicu, poštu, banke, zdravstvo,crkvu … (Švabo nam je ostavio izgradjene uske pruge…on ništa).
    I ,popljuva nam istoriju da ćemo se dok je svijeta i vijeka da stidimo kako nas je MILI dokrajčio.A, ne Ante, Adolf, Mujo i Beriša…
    Sve što smo imali poruši i rasproda, opljačka.
    Sjeme mu se zatralo!
    A, hoće. Takav zločin ne može da prodje nekažnjeno. Od Boga, i naroda.
    U grlu mu stala igokeina lopta!

  2. DODIKOVO PISMO MILOSEVICU 2000

    EHO VREMENA, ILI KADA SE VLASTITE RIJEČI VRATE KAO BUMERANG:

    „Tvoj narod te više ne želi. Tu ti sila ne pomaže. Učini bar jednu uslugu Srbima – pusti ih da slobodno kažu da hoće rastanak s tobom. Tvoj interes i srpski interes ovde se razilaze. Ti idi lijevo, a Srbi neka idu pravo.“ Milorad DODIK u pismu S. Miloševiću 27.9.2000.

  3. Joj, pa šta je ovo? Čekaj Dražene, a rat? Je li se sad pravimo da rata nije bilo, ili taj rat ništa nije uticao na ovo što nam se sad dešava ili šta?

    Za koji političko-ekonomski sistem se mi sada zalažemo? Je li odustajemo od kapitalizma i privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju i ako da, na šta želimo preći?

    Dražene, ako čuješ da je neki pijanac slupao prevrćući se mercedes S klase, hoćeš li reći da mercedes ne valja?

    Da ti kažem i ovo. Nakon „komunista“, „Vatikana“ i „džihadlija“, ova pojava MMF-a kao dežurnog krivca za našu havariju bez kraja je blago rečeno degutantna. Svi nam rade o glavi, a samo mi lijepi, bogati i pošteni, ali jadni nikako ne možemo naprijed. Još se ne prihvata istina, zatvaraju se oči, dakle još će se duboko padati. Ali polako, idemo još naniže, neće pad umjesto nas niko drugi odraditi.

    „Ako ne umijeno da radimo, umijemo da se bijemo“, „Ne mogu oni mene malo da plate, koliko ja mogu malo da radim“, itd. Zvuči poznato? Da, da… MMF je kriv.

    Lijep pozdrav

  4. Evo najbolje potvrde da je immortal ekonomksi ubica iz MMF-a, neoliberal, konsultant svetske banke na našim prostorima koji pod lažnim prividom kritike vlasti ovde narodu propagira neoliberali kapitalizam, reforme MMF-a, globalizaciju, negira ulogu MMF-a u razbijanju Jugoslavije, i njene privrede.
    Immortal ide tako daleko da je čak počeo da opovrgava i Stiglicovu kritiku MMF-a i njihovih recepata za ozdravljenje privrede koje preporučuje državama, zatim čovek opovrgava i Čosudovskog i Džona Perkinsa, zatim negira i sve što je napisao najveći koji sve srpske eknomiste poput Dušanića, Kovačevića… i mnogih drugih.
    Davno sam ti posalo Stiglicovu knjigu koju treba da pročitaš. Znam da te MMF dobro plaća za ovo što pišeš. Angažovali su te zajedno sa Lajšićem i ekipom konsultanata koji rade na uvođenju štetnih investicija u RS, i zato immortalu smetaju ovakvi tekstovi.
    http://www.srpskapolitika.com/Izdvajamo/026.html

  5. Doktore, još ste samo zaboravili da dodate i da sam mason, pa da cijela lepeza funkcija razumljiva svakom kvalitetnom Srbinu bude kompletirana.

    Žalosno je da profesor koji je dotjerao skoro do penzije nije raspravno sposoban, već mitraljira spektar koještarija od toga da proizvodnja hrane u svijetu opada, da je dolar bezvrijedan ili da zapad izrabljuje Kineze, pa do podmetanja sagovorniku onoga što uopšte nije rečeno.

    Profesore koji se obrazuje na crtićima, ja kao što ste to vi NISAM besposleno polusenilan i sigurno sa vama neću raspravljati na slobodne teme u kojima se izlupetate tako rigorozno da vam sve akademske titule odmah moraju biti oduzete. Vas se mora vratiti natrag na osnovni studij da slušate auditorne vježbe iz svih predmeta koji vam nedostaju (makroekonomija, javne finansije, monetarni sistemi, međunarodna trgovina), ali ne iz komunističkih knjiga. Meni je jako žao što moram da budem i ovako grub, čak mi je i neprijatno zbog toga, ali drugog izbora jednostavno nemam.

    Reći ću vam i ovo. Nema nijednog normalnog ekonomiste koji je dostigao akademsku visinu i da ozbiljno shvata tog Perkinsa. Ajde nađite jedan rad bilo koga sa cijenjenih univerziteta svijeta koji se pozivaju na tog Perkinsa. Jeste li vi svjesni činjenice da je taj čovjek urbana (samo)legenda koja je smišljena za crtiće i zabavne filmove tipa Zeitgeist. Nemojte se sramotiti čovječe, vi ste nosilac akademske titule doktor nauka. Meni je sada sasvim jasno da ste vi to zvanje dobili na pijaci uz kilogram jabuka i dva kilograma trešanja, ali pošto mi vas je žao, stariji ste čovjek, pozivam vas da malo predahnete i saberete se i odbacite stranputicu šarlatana kojom ste krenuli.

    Lijep pozdrav

  6. Niko ti nije pominjao masone mada bi ti volio da ti se kaže da si mason, hazar i ostalo, pa da onda kažeš svetska zavera protvi nas.
    Treba reći da nema ni jednog korporataiste koji hvali Perkinsa, Stiglica, Čosudovskog. Ja sam ti slao normalno dokumentarane ruske filmove a na crtane.
    A šta je sa Stiglicom i Čosudovksim. Jesi njih proučio.
    Ti si neoliberal pkolovan na Zapadu za ulogu koji treb da obaviš, i na tome predano radiš. Svi ovde na frontalu znaju da si kosultant Svetske bake i MMF-a.
    A sa ekomksim ubicama tipa Mlađana Dinkića je besmislena bilo kakva raprava.
    Evo mog koncepta rešenja za privredni sistem:
    Potrebno ja najpre promijeniti koncept privatizacije i donijeti novi zakon o privatizaciji, kojim bi preduzeće pretvorili u akcionarska društva, a ne kao do sada u svojinu jednog čovjeka ili nekoliko suvlasnika.
    Potrebno je na prvom mjestu izvršiti temeljnu reprivatizaciju dosadašnje privatizacije. Izvršiti svojinski transforcmaciju preduzeća. Ono što je od radnika oteto mora da bude vraćeno. Preduzeća koaj su prodata za bescijenje po višestrkuko nižoj cijeni se reprivatizuju tako da vlasnik koji je u privatizaciji kupio to preduzeće dobio paket akcija u tom preduzeću koliko stvarno vrijedi za kapital kojim je kupio postojeće preduzeće.
    Nama je privredni sistem nametnut sa Zapada i uvezen ovakav kakav je 1997 godine.
    Stvaraju se uslovi za domaće investicije. Država investira iz štednje prirede, na prvom mestu elektroprivrede. U elektroprivreni broj radnika se prepolovljava i plata radnika se prepolovljava, to nije socijalna ustanova. U elektroprivredi se vrše maksimalane uštede i maksimalna proizvodnje. Uvođenjem tri tarife potrošnje električne energije podstiče se maksimlna štednja struje u zemlji i maksimalan izvoz po 6 puta većim cijenama u Evropu.
    Nove tarife prodaje električne energieje domaćim potrošačima predviđaju postojeće cijene struje za domaćinstva sa potrošnjom do 300 kWh, sve što se potroši 300-1000 kWh cijena je 3 puta veća 1000 kWh cijena je 10 puta veća.
    Obustavlja se izgradnja autoputeva i zgrada a sva sredstava se preusmeravaju na izgradnju hidroelektrana.
    Otpočinje se sa domaćim akcionarskim investiranjem, pokazalo se u praksi da je to najbolji oblik investiranja.
    To podrazumijeva akcionarsko investiranje fizičkih lica i pravnih lica, privrednih subjekata i fondova… Umjesto što građani drže ušteđevinu oročenu na niskim kamatama veliki dio tog depozita preuzsmeravaju u akcionarsko investiranje. Takođe to važi i za naše ljude iz dijaspore.
    Elektroprivrede mora početi da misli na svoju budućnost a ne da uništi ono što je dobila u nasledstvo.
    Potrebno je napustiti misli i uvjerenja da će slobodno tržište razviti privredu i uvesti nas u krug bogatih. Umesto toga potrebno je okrenuti se državi kao jedinom istinskom nosiocu privrednog razvoja, onako kako su to radili razvijeni.
    Odlijepljivanje od postojećeg ekonomskog sistema slobodnog tržišta i prelazak na novi ekonomski sistem, zasnovan na odlučujućoj ulozi države u privredi, koji se ovdje predlaže. Mora se ući u monetarno pitanje i pitanje carinske i drugih oblika zaštite, što je sama suština globalizma i gdje je moguće očekivati odlučna protivljenja. To su pitanja naše antiglobalističke budućnosti koja će biti potrebno rješavati.
    U svom prvom koraku krećemo na izmjene u našem privrednom sistemu koje je moguće ostvariti u postojećim globalističkim uslovima, koji su u stanju da donesu izuzetan rast bogatstva i zaposlenost, da se značajno smanji spoljna zaduženost i platni deficit.
    Skoro se cio problem, svi prijedlozi svoje na potrebu promjene svojine. Pogrešna svojina je osnovni uzrok našeg ekonomskog i društvenog propadanja. Njenom promjenom stvari bi ubrzo krenule naprijed.
    Izvršenom reprivatizacijom potrebno je iz postojeće sitnosopstveničke svojine ući u svijet masovnog ineternog i eksternog akcionarstva. U dijelu privrede zasnovane na korištenju prirodnih resursa potrebno je ih je pretvoriti u javne korporacije.
    Time bi Republika Srpska postala veliko akcionarsko društvo, upravo onakvo kakvo je to na strani razvijenih. Privreda i sva naša prirodna dobra bi bila u našim akcionarskim rukama i niko nam to ne bi mogao kupovati, prodavati, kao što je to sada slučaj.
    Akcionarstvom bi privreda i sva prirodna dobra dobila svoje najbolje vlasnike, što je osnova uvećanja ekonomskih uspijeha.
    Uz to acionarstvo je i najjeftiniji oblik finansiranja. Time bi se uveliko učinio i kraj neviđenoj pljački koju čine inostrane banke i mnoge bi vjerovatno morale da pakuju kofere.
    Ne dirajući u temelje globalizma (novac i carine) bilo bi moguće na osnovu ovih prijedloga za vrlo kratko vrijeme, uvećati naš društveni proizvod oko 5 puta i zaposliti novih 100000 radnika. Budućnost nam je naklonjena, potrebno je otpočeti sa njenom izgradnjom. Ekonomski pritisak Kine i Zapada je izuzetan. U toj vlastitoj ugroženosti za očekivati je pojačanje globalističkog pritiska na nas, utoliko više što su SAD potpuno izgubile Južnu Ameriku i u velikoj mjeri Aziju. Globalistički pritisak bi se odnosio prije svega u dijelu pojačanog zaduživanja i kupovina prirodnih resursa. Najvažnije je da se to spriječi. Velike prije svega monetarne pukotine u Evropskoj Uniji opasno nagrizaju njenu budućnost. Mnogi ekonomski teoretičari misle da se to neće moći riješiti i da Evropska Unija nema budućnost, bar ovakva kakvom je sada zamišljena. Odatle tolika potreb da se oslobodimo zabluda slobodnog tržišta te da se okrenemo izgradnji vlastite ekonomske budućnosti.
    Umjesto povlačenja države iz privrede, potrebno je učiniti upravo suprotno, da država (Vlada i opštine) budu odgovorne za razvoj privrede. Privreda se ni u jednoj državni nije razvila iz slobodnog tržišta.
    Kada se krene sa domaćim ivesticijama. Sva javna potrošnja se maksimano smanjuje. Plate budžetlija se polove, a one najveće i više od toga. Višak administracije iz institucija sistema se preusmjerava i privrdu i razvoj.
    Sve subvencije i podsticaji za zapošljavanje i otvaranje malih i srednjih preduzeća se obustavnjaju. Program podsticaja malih i srednjih preduzeća se napušta.
    Svi koncesiono štetni ugovori sa stranim investitorima se raskidaju i proglašavaju društveno štetnim.
    Nasuprot teškoćama i gorčini napretka stoji sva lakoća i slast propadanjal. Veoma je privlačno i slatko trošiti više nego što se zarađuje. Svima je ugodno i ljudima i politici. Samo je potrebno misliti na danas a ne na sutra.
    Uporedu sa privrednim sistemom potrebo je izmiejniti i obrazovni sistem, svi privatni fakulteti se zatvaraju. I prestaja bilo kakva trgovina diplomama.
    Uhapsi se ko treba da se uhapsi i svako ko se nelagalno obogatio poslednjih 20 godina, ko nema dokaze o porijeklu imovine.
    Sva ta imovina se konfiskuje. Blokiraju se računi na bankama.

  7. Ja sam čuo da u Švedskoj najozbiljnije izučavaju doktrinu iznijetu u prethodnom komentaru, a Putin je svojim najboljim ekspertima dao uputstvo da ovaj program prilagode Rusiji. Kineski CK je zabrinut i priprema novu kulturnu revoluciju.
    S druge strane korporativni svijet je primio upozorenje i sada priprema mjere za kontraudar, a MMF je pripremio svoje najbolje mozgove da vode specijalni rat.
    U RS dapače, državni fakulteti trljaju ruke, mada su neki privatni gubici tezgi na pomolu. Vlada je u panici, a tajkuni se spremaju za bjeg u inostranstvo.
    Kemal Kozarić je izrazio zabrinutost zbog uvećanja BDP za 500% u veoma kratkom roku, a vlasnici malih i srednjih preduzeća su otišli u kineske šopove da kupe katance.

    Štampa se pedeseto izdanje trećeg toma Kapitala koji je profesor pročitao, ali nije razumio.:D

  8. immortal, 11.02.2013. 19:09:06

    „Čekaj Dražene, a rat? Je li se sad pravimo da rata nije bilo, ili taj rat ništa nije uticao na ovo što nam se sad dešava ili šta?“

    Рат је завршен прије 18 година и не може бити оправдање. Тзв. Међународна заједница је у БиХ упумпала 5 милијарди $, приватизацијом Телекома смо инкасирали још 1,5 милијарди КМ, а у задњих неколико година смо се задужили још 2 милијарде КМ. ФНРЈ је 18 година након 1945. године већ била изградила много фабрика и хидроелектране, а у рату је руинирана уз велики губитак људства. Прије рата је била изразито пољопривредна земља с великим бројем неписмених. Јесу добијали кредите, али је тај новац усмераван на стварање нових вриједности.

  9. „Za koji političko-ekonomski sistem se mi sada zalažemo? Je li odustajemo od kapitalizma i privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju i ako da, na šta želimo preći?“

    Ја сам више пута овдје писао да од сваког друштвеног уређења треба преписати оно најбоље, а у тексту тврдим да је преузето оно најгоре из сваког времеан, од каменог доба до данас. Ниједан облик друштвеног уређења није лош, колики су проблем људи који га проводе. Није криминал почео 1991. године. Сјетимо се афера „Агрокомерц“, па браће Поздерац, па кућа по Неуму. Да се није крало, били бисмо ми ефикаснији и у социјализму.

    У тексту написах да се ово сада не може назвати капитализмом. Мислим да се најбоље показала симбиоза најпозитивнијих елемената капитализма и социјализма, које постоје у Аустрији, скандинавским и још неким европским земљама. Амерички капитализам ми није симпатичан, јер доводи до класног раслојавања, мањег броја богатих и огромног броја сиромашних. Мој некадашњи комшија данас живи у Тексасу, оперисао је бенигни тумор пљувачне жлијезде и то је његову породицу коштало 50 000 $ и довело до банкрота, јер је имао само основно здравствено осигурање.
    Модерни капитализам би требао подразумјевати и заштиту права радника, а овдје су данас присутни елементи робовласничког друштва:

    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:419384-Ista-zarada-i-za-duple-smene

  10. Osnovni cilj promene vlastništva (privatizacija) jeste da se napusti komunistička kao manje efikasna i zameni efokasnijom privatna svojna. Da bi se uspešno ostvrilo, nužno je da se privatizacijom ostvari najrazvijeniji oblik privatne svojine, onosno, što je isto, da se dođe do najkvalitetnijeg, najodgovornijeg vlastnika.
    Privatna svojina ima dugu istoriju svog razvoja. Samo u fazi kapitalizma ona se kreće od sitnosopstveničke svojine ranog kapitalizma do masovne interne i eksterne korporativne svojine savremenog doba. Da bi privatizacija bial uspešna, potrebno je njome ostvariti masovnu internu i eksternu korporativnu svojinu, na kojoj se upravo zasnivaju savremene razvijenije ekonomije sa njihovom visokom uspešnosti. To je prvi i osnovniprincip privatizacije koji je kod nas postavljen. Metod ostvarivanja tog privncipa je sledeći.
    Ostvareno je masovno disperzivno vlastništvo i građana i radnika. Oko 850000 punoljetnih građana je bilo evidentirano za privatiazciju, i u njoj učestvovalo, u podeli tercijarnog sektora privrede (trgovina, ugostiteljstvo, zanatstvo, saobraćaj, građevinarstvo) što je skoro ukupan broj odraslog stanvništva. Dioničastvo bi bilo masovno, čime ova privatizacija stoji uz rame masovne korporativne svojine kod razvijenih.
    S obzirom da su građani, a posebno radnici, stvorili sve materijalne vrednosti, pa i preduzeća koja se privatizuju onda su oni njihovi stvrani legitimno vlastnici. Samo je potrebno da dogovarajućim metodom to stvarno ekonomsko stanje dobije i konačan pravni oblik – da građani i radnici budu i pravi vlastnici preduezeća. To je jedino moguće ostvariti metodom podele, što je sama suština ovog zakonsokog rešenja.
    Samo u cilju pribavljanja svežih finansijskih sredstava dozvoljava se delimična prodaja kapitala, uz popuste. Ocenjeno je da je naše stanovništvo izašlo iz rata krajnje osiromašeno, da bi se prodajom prikupila beznačajna sredstva, što je razlog odustajanja od prodaje. Samo je fondu za razvoj bila dozvoljena prodaja svoj dela vlasništva na berzi.
    U postupku privatizacije nisu dodeljeni vaučeri, nego akcije (dionice). To je posebno vredno rešenje. Prioritet je dat realnoj ekonomiji, a ne finansijskom tržištu. To je zasnovano na everenju da je prethodno potrebno razviti realnu ekonomiju a ono će postepeno postepeno razviti svoje finansijsko tržište. Dodeljivati vaučere i upućivati ljude na trgovinu njima, pre nego što se privreda (preduzeća) prilagodi novom svojinskom obliku, nužno mora da donese mnogo lošeg (kriminal, prevare i ne male kompromitacije same privatizacije). Dodeljivanjem akcija umesto vaučera, to se u potpunosti izbeglo.
    S obziromna krajnju regionalnu neujednačenost položaja u privatizaciji odlučeno je da ono što imamo „bratsko podelimo“. Da stavimo sve na sto i da to podelimo podjednako putem slučanog groja.
    U slovenačkim preduzećima, nakon privatizacije, koncentracija vlasništvaradnika je izuzetno visoka. Radnici su ostvarili učešće u kapitalu a 59%. Čak i u javnim preduzećima, gde su spoljni vlastnici većinski, radnici učestvuju sa 40%
    U Sloveniji kao u RS privatizacije je zasnovana na osnovnim principima:
    -masovno akcionarstvo radnika
    -u podli su dodeljivane akcije a ne vaučeri
    -sredstva od prodaje idu preduzećima (u RS fondu državnog kapitala, odnosno fondu za razvoj saglasno slovenačkom nazivu), a ne nikako državi (budžetu u Republici Srpskoj).
    Da ej privatizaciej 1996 u Republici Srpskoj niej bila sprečena i poništena, nego da je do kraja izvedena, kao što je to slučaj u Sloveniji, danas bi Republika Srpska i ljudi u njoj sasvim drugačije živeli. NE BI OVAKO NIJEMO GLEDALI SRUŠENU I UNIŠTENU PRIVREDU. NE BI BOLO OVOLIKO NEZAPOSLENIH I SIROMAŠNIH. Prije rata Slovenija je od (tadašnjeg prostora) Republike Srpske bila samo tri puta bogatija, a danas je 28 puta.
    Da ova privatizacije nije po nalogu Zapada sprelena i poništena, kao i Slovenci, sačuvali bismo od propadanja skoro sva predratna preduzeća, posebno krupna, u kojim bismo nastavili da radimo i bogatimo se Slovenci danas skoro da neznaju za problem nezaposlenosti, a stopa rasta društveog proizvoda je skoro dva puta brža od prosjeka Evrope.

  11. „Dražene, ako čuješ da je neki pijanac slupao prevrćući se mercedes S klase, hoćeš li reći da mercedes ne valja?“

    Ја нисам тражио оправдања за нашу несрећу у неком другом, али сам желио рећи да је страни фактор саучесник, па често и креатор овог што нам се дешава. Ипак, акценат сам ставио на наше лидере (овдје конкретно Додика), без којих странци не би могли ништа. Не ради се ни о каквој завјери према Србима, већ о чистом интересу. Банке и највеће финансијске институције имају интерес да пласирају кредите. Мени је чудно да Ви негирате било какву њихову улогу. Ми смо њима потребни само као конзументи и извор природних ресурса, а не као конкуренција. Зар Ви не мислите да је на сцени неоколонијализам? Зар не мислите да су Енергоинвест и наша извозно орјентисана војна индустрија, с тржиштем на Блиском Истоку и у Африци, били некоме трн у оку? Можете ли нам објаснити зашто су сви страни представници, од амбасадора западних земаља до високих представника, овдје говорили да је наша будућност у малим и средњим предузећима? Зашто је „Дојче телеком“ у власништву државе Њемачке? Зашто је хеликоптер СФОР-а иза пноћи тражи Фрању Мајданџића у пиџами да би се Милорад Додик довео на власт? Зашто данас тај Милорад Додик не организује пољопривредну производњу да се прехрани милион људи, већ увози храну? Зашто су приватизована стратешка велика предузећа? Зашто Рафинерија Брод данас не плаћа своје обавезе према Буџету РС? Зашто се оснивају сестре-фирме, преко којих се извлачи чист профит, а приказује се негативно пословање основног предузећа (Бирач, Рафинерија, ускоро и Угљевик и Горња Дрина)? Зашто је Телеком РС 80 радника (људи преко 30 година) пријавио преко КАБ-а? Јесу ли то ефекти трансормације у приватно власништво? Зашто Фруктона није наставила с радом као приватна, већ је циљ био доћи до атрактивног земљишта, а не наставити с производњом? Хиљаду зашто, а мало одговора….

    Није ли мало чудно да амбасадори западних земаља одређују састав Владе Србије? Зар би неко на Западу дао новац, ако му се неће исплатити? Зашто су финансирали СНСД преко НДИ? Који су интерес имали да уложе десетине милиона долара у промјену власти у Србији 2000. године? Како видите улогу Лабуса, Динкића и Ђелића? Коначно, да ли мислите да је Штиглиц шарлатан?

    Оно што ја желим рећи је да ми и као мала заједница, колонија, морамо тражити модел у којем нас неће додатно укопавати наши властодршци, да правимо стратегију развоја, а не стратегију задуживања, да живимо од онога што зарадимо, а не од посуђеног новца.

    http://www.youtube.com/watch?v=Zan21w5Ca7s

  12. Dražene, potpuno je iluzorno polemisati sa ekonomskim ubicom, neoliberalom i konsultantom Svetske banke i MMF-a Immortal. Ja sam ga identifikovao i znam sa kojom ekipom u RS radi. Njega su ovde ubacili kad nije prošlo sa Bigerom i Exom, da pokušaju na suptillniji i perfidniji način obmanuti narod i pokušati dovesti u pitanje sve ovo o čemu mi pišemo.

  13. @dražen78bl

    Zaista treba smanjiti doživljaj. profesor Kulić je veliki čovjek, ali njegov nivo promišljanja nije dnevna politika niti uputstva kako se neke politike vode. Kulića sam lično odslušao još 1987. i tada je sva kretanja predvidio. Ono o čemu se svi možemo složiti je da ne živimo u idealnom svijetu, ali će Dražene svi to potvrditi na svoj način i iz svoga ugla gledanja. Kada predlažeš program akcije ne možeš ekstrapolirati Kulićeva mišljenja u dnevnu politiku. To se najbolje vidi po čuvenim polemikama o monetarnoj politici, jer, evo u regionu imamo BiH koja ima fiksni kurs, Hrvatsku koja slijedi kriterije mastrihta i Srbiju koja inflatorno finansira „priovredu i društvo“.Ima li razlike u položaju ove tri zemlje, ako uđemo u strukturne probleme? U suštini ne. Najbolja odbrana od MMF-a je da vam isti ne treba, oni dolaze na vaš poziv. Kada mimo svake pameti napravite deficitarno finasiranje, a nemate temelja u monetarnoj politici treba vam kreditor. Kad ste banana, oni vam dođu jedini izbor. Sve što je ikada rečeno o globalnim okupatorima uvijek je zaboravilo dimenziju domaćih izdajnika koji su spregnuto djelovali sa korporativnim interesima. Komentatori ovdje žele da kažu da su ti navodni izdajnici neki ekonomisti, intelektualci, stručnjaci, NVO i slične trice i kučine. No zaboravljaju da su glavni protagonisti domaće izdaje uvijek bili korumpirane vrhuške i slične interesne grupe. Evo, ovdje je Glas Naroda imenovao g. Lajšića kao eksponenta takve ekonomske izdaje, što je naravno komično. Ukoliko glas naroda takvog Lajšića ne voli zbog toga šta je i kakav je, u redu, ali njemu imputirati neku izdaju i ključnu ulogu je presmiješno.
    Glorifikacija pobačene privatizacije je pogotovo problematična. Jedine uspješne privatizacije su izvršene u zapadnim zemljama, i to ne svim. Što se tiče bivšeg lagera, neki su bili pametniji i pošteniji prema budućim naraštajima, pa su imovinu dali budzašto, ali ta imovina radi, ima ekonomsku svrhu. Kod nas je poznata stvar da je politički zahtjevano da privatizacija bude „fer“ i „poštena“, a niko nije politički tražio ekonomsku efikasnost i zapošljavanje. Radnicima je nuđeno da postanu vlasnici, umjesto da budu dostojanstveni radnici. Sada nisu ni jedno ni drugo.
    Zato nemojte molim vas o velikim ideologijama i formacijama, kada je kod nas provincijalno, neznalačko i feudalno glavna karakteristika političkog i ekonomskog života. Neće nas strategije dovesti nigdje u situaciji kada nema ni minimuma društvenog konsenzusa o osnovnim pitanjima.;)

  14. А шта мислиш Дражене, гдје би Југа била, да је којим случајем Тито или партизани, или ко већ, после рата и гибељи препустила власт типовима сличним из филма „Балкан експрес“(којекаквим шверцерима, лиферантима, протувама…)!!??
    ——————————–
    Све је ово лијепо што се пише, ове економско-стручне анализе и сл. И није чак ни потребно неко велико економско знање па јасно сагледати ствар. Довољно је имати само мало поштења и карактера, боравити овде свих ових година, и не боловати од „амнезије“ протеклог времена.

    Да, рат је завршен прије 18г, али на власти и око власти (не само ова тренутна власт),је сој и ментални склоп људи (узми, гази преко свега, сатри,само Ја и не мисли на сутра, којима ништа није свето,итд), са којима се свака нормална држава која изађе из рата, прво са њима оштро обрачунава, па тек онда иде даље.
    Можемо се правити блесави, па ту „степеницу“ прескакати колико хоћемо и да је не видимо.
    Ми нешто старији, веома добро знамо да она у низу не постоји, и да је само шупљина, па ћемо је можда и заобићи, прескочити. Али наша дјеца, лако могу у трку пропасти и сломити врат на њој.Кад тад!
    О томе се мора непрестано писати и говорити, док се ствар не промени.
    Рашчистити прво тај терен,па тек онда препустити економским стручњацима да раде свој посао.И наравно само својима, и на своје ресурсе.
    Нисам ни ја против и страних инвестиција, и стране памети, али тек онда кад максимално исцрпимо своју памет и своје ресурсе, па се природно осети потреба за надградњом за више и боље.
    Сметају ми поједини папци који се понашају као да смо ми као народ, пали с Марса, као да смо неко дивљачко племе, па никад ништа нисмо радили, направили, ништа незнамо…краве незнамо мусти, лопате незнамо направити,засијати, наводнити.
    И баш тим папцима,И ЊИХОВИМ ПОШТОВАОЦИМА (са погледом из скупоцјених аудија, тераса милионских вила), „допало од Бога“ да нас они подуче како то напредни свијет ради, ЈЕР И ОНИ СВЕ ТО СТЕКОШЕ У ТОМ „НАПРЕДНОМ“ СВИЈЕТУ!?

  15. Видите господо како има на овом порталу људи који авангардно мисле, као што је Глас народа, Дражен и други.

    Видите како су за сваког таквог овдје постављени демагози који окрећу тему на сасвим другу страну како се народ не би досјетио или да се мисли да смо сви исти и да је немогуће ништа промијенити.

    Није случајно пријетила Цвијановићка оним ван институција, прочитајте колумну „Ко то у РС пријети инвеститорима и инвестицијама“?

    Пријетила је управо овој авангарди слободне мисли која се профилише у нашем друштву и која пријети да постигне критичну масу, ако је већ није постигла, масу памети и части која ће се прелити у народ, а тада се знају последице.

    Позивам Симића, Милојевића, Вукановића, Шикуљака, Вишњића, Давидовића,Јанковића, Вукотића и остале (нека ми опросте они којих се нисам сјетио а има их још)да што чешће покажу своју бриљантност пишући и коментаришући на овом порталу, нека се зна да има оних који мисле и да њихова пријетња само појачава жељу и даје снагу да се нешто радикално деси по питању наших живота и будућности РС.

  16. hehehe
    Baš neki dan sam objasnio nekome kako moj tekst o Novaku Đokoviću nije tekst o Novaku Đokoviću nego je manje tekst o Novaku Đokoviću a više o tome kako se nameće ideja o malim i srednjim preduzećima ispred velikih.
    (http://bojan5150.mojblog.rs/p-novak-dokovic–slika-propasti-nase/191833.html)

    Inače, slažem se sa većinom prisutnih, jako dobar tekst, za nijansu predug, ali dobar. Da je kraći i brutalniji, bio bi „lakši“ za običan narod, al’ onda ne bi bili zadovoljeni naučni kriterijumi prijeko potrebni za dugobrke komentatore Frontala…

    A ovo što kaže „ekonomski ubica i neoliberal“, nije da nema smisla, u stavki da je kod nas negativna selekcija krenula mnogo ranije, pa smo veoma spremno dočekali ovo o čemu piše Dražen. Mi smo sami veoma kvalitetno uradili pripremu za put koji je MMF asfaltirao.

  17. @Dražen

    1. Rat

    Meni se više čini da je od rata prošlo 18 puta po jedna godina, a ne 18 godina. Od godišnjice do godišnjice, od groba do groba, od parastosa do parastosa, od suđenja do suđenja. Svake godine isto i tako 18 puta.

    Rat nije opravdanje, ali moramo da vidimo šta je rat uradio. Nezavisno od preferisane ekonomske škole, de facto postoje dva faktora proizvodnje: kapital i rad. Rat je teško ranio i jedno i drugo, ranjenike je potrebno zaviti, a to više-manje niko ne radi ili radi haotično tu i tamo bez smišljenog reda i plana. Država niti uvodi red, niti stvara okvir u kojem će tržište nešto uraditi. Izuzev za potrebe dobijanja glasova na farsi koja se zove izbori, gdje oligarhija nema cilj da uredi državu, već da se obogati, sistematskog i organizovanog djelovanja nema, a neće ga dugo ni biti. Nema ko. Ostali samo ranjenici.

    2. FNRJ

    Ajde da nešto i naučimo, pa da vidimo kako je prvih 18 godina izgledalo u komunističkoj Jugoslaviji (1945-1963). Fabrike, putevi, škole, pruge, tuneli… Palo s neba? Naravno da nije. Učimo se modelima javnog finansiranja… U 18 godina nakon rata tadašnja Jugoslavija je sva postignuća ostvarila iz nekoliko izvora. Prvi izvor je bila nasilna preraspodjela imovine, kada je privatno vlasništvo otimano i dodjeljivano državi. Drugi izvor su bile bespovratne pomoći od SSSR-a koje su kratko trajale zbog čuvenog sukoba sa Staljinom. Nakon tog sukoba, Jugoslavija se okreće Amerikancima i njihov pomoći i kreditima i sprovodi prve reforme, a onda se početkom 1960-ih dešava prava velika revolucija finansijskog modela kada Tito i Partija odlučuju da otvore granicu za sve one koji ne mogu da nađu posao i tada hiljade i hiljade ljudi odlazi da radi mahom u SR Njemačku odakle ti „privremeni“ gastarbajteri ogromnu lovu šalju kući. Ne da mi se sada da tražim podatak koliki procenat deviznih obaveza je ta država pokrivala iz doznaka, ali se radi o velikom dvocifrenom broju. Koga interesuje šta je dalje bilo i kako su se razvijali finansijski modeli Jugoslavije neka istražuje, a možete pitati i doktora Milojevića, možda on to zna.

    Osim postojanja svih ovih modela, vrijedno je pomena da je u toku ovih 18 godina iskorišćen i besplatan rad Boga pitaj koliko hiljada omladinaca koji su (neko dobrovoljno, a neko pod prisilom) ostavili Boga pitaj koliko besplatnih radnih sati na gradilištima tadašnje zemlje.

    Vidiš Dražene, tako izgleda 18 godina, za razliku od 18 puta po jedna godina.

    Ko će mi sada odgovoriti, šta mu se iz prvih godina komunističke Jugoslavije sviđa, a šta ne?

    3. (Liberalni) kapitalizam

    Doktore, znam da vam je ovaj naslov kost u grlu, ali izdržite. Dražene, to sam konačno od nekog htio da čujem – ovo ovdje nije kapitalizam. Kapitalizam se temelji na 5-6 stubova koje sad ne mogu detaljno da analiziram, ali ti stubovi su ovdje ili skroz srušeni ili jako oštećeni. Ovo ovdje je hibrid svega i svačega, ali kapitalizam nije. Ako nešto nije kapitalizam, onda to ne može biti ni liberalni kapitalizam. Kako oligarhija može biti liberalna. To je oksimoron. Pošto nema liberalnog kapitalizma, kakav vi to onda liberalni kapitalizam kod nas napadate!?

    4. Izvan kapitalizma

    Sandinisti, staljinisti, titoisti, maosti, Crveni Kmeri,… Slobodan Milošević i Srbi… U novijoj istoriji su se pojavljivali razni mislioci koji su mislili da mogu biti bolji i jači od američkog stroja. Ne bih da mlatim po mrtvoj kobili, ali svih njih više nema, a za sobom su ponijeli i svoje ideje i tvorevine. A USA je i dalje prvi na svijetu ekonomski (dva puta jači od drugog na tabeli), politički i vojno (jednako jak kao sav ostali svijet zajedno) i k tome i dalje svjetina hoće da emigrira u Ameriku, a neće da bježi iz Amerike, k tome su kao motor globalizacije podigli prvo Njemačku i Japan, pa zatim Istok Azije, pa Kinu, pa Indiju. Svi ti koji su se digli, počeli su se dizati od trenutka kad su prihvatili svjestki poredak i pružili ruku Amerikancima. Možemo sada da tražimo dlaku u jajetu u potrazi za idealnim sistemima, a možemo početi da delamo tako što ćemo se okrenuti na pravu stranu. Sapienti sat!

    5. Mi

    O nama i našem kretanju u nazad stvarno više ne mogu da pišem.

    „Hegel primjećuje negdje da se sve velike svjetskoistorijske činjenice i ličnosti pojavljuju takoreći dva puta. Zaboravio je da doda, prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa“

    18. brimer Luja Bonaparta

    Lijep pozdrav

  18. Strategija ekonomskih ubica iz MMF-a i Svetske banke:
    Postuapk ekonomskog zarobljavanje ide u tri koraka.
    Dužnost svakog ekonomksog ubice je da pronađe zemlju trećeg sveta sa bogatim prirodnim resursima i da krene da ih isvaja kao što je tu u slučaju RS i BiH.
    Oblače se kao humanitarci, odlaze u siromana sela, propovedaju altruizam. Za lokalne novine govore o dobrobiti koji će donijeti naši humanitarni projekti. Konferencijske stolove i vladine odbore prekrivaju kartama, tabelama i visokim proračunima o dobrobiti. Deluju otvoreno, javno ili u najmanju ruku takvim se predstavljaju. Oni primarno stvaraju globalnu imperiju bez sile. To je njihovo snovni zadatak. Sve to treba da završi u pružanju obilatih kredita „pomoći“u prekomernom zaduživanju. To je prvi korak.
    Drugi korak su obilne investicije uglavnom u infrastrukturne, projekte koje uglavnom izvode inostrane kompanije, od čega imaju koristi samo ove kompanije i uska domaća elita. I naravno, pošto se ne investira u proizvodnju, privreda zapada u nepodnošljiv dug. To je drugi korak.
    U trećem koraku ponovo se vraćaju ekonomske ubice, konsultanti, savjentici, komesari, razvojne agencije i slično. Svi oni koji su bili prisutni u prvom koraku prekomernog zaduživanja. Tada ekonomkse ubice kažu. Ne možete vraćati kredit. Nema problema. Uzećemo vam pod koncesiju ono od čega živite, što vam je najvrednije (Šuma, nafta, ruda, voda i slično). To je završni treći korak. Tada zemlja uglavnom ekonomksi nestaje. Ostaju dugovi i bezgranično siromaštvo naroda. Tamo gde ne ide tako glatk uključuju se i dodatni mehanizmi.
    Ukoliko vlada ne želi da uđe i kredit, kreće druga grupa ljudi čiji zadatak je, koristeći razne metode, ili da obore postojeću vlast ili da Vladu uvedu u zamašnu korupciju. Ako se i u tome ne uspije, ova druga grupa (agenti) su spremni na ubistva. Ukoliko i to ne pomaže kreće vojska, kao i slučaju sa Irakom, Srbijom…
    Doći do korumpirane vlade najbolji je način ekonomskog zarobljavanje zemlje. tada se i bez zanačajnog pritiska popušta pred nepodnošljivim zaduživanjem i brzo se stiže do koncesionog zaposjedanja najizdašnijih prirodnih resursa. I sve ide veoma jednostavno. Sve završi domaća vlada.
    Kasnije kada uđu u posed izdašnih resursa, smanjuju kamate ili delimično otpisuju kredite. Pokazuju se humanitarcima, šalju humanitarnu pomoć. Krediti više nisu važni. Njihova uloga je bila samo da se dođe do resursa a ne da se ostvari korist od kamata. Zbog toga su kamate i tako niske. Uspešan mamac kojim se prikriva konačan cilj.
    I tako se dolazi do veoma poželjnog rezultata. U kolonijalno ekonomkso ropstvo uvode svoje zemlje domaće vlade. Sve je bez prisile, otvoreno, javno. Kao humanitarci, uvek ste dobro došli. Dogodi se ekonomksa katastrofa, a da uglavnom niko nije kriv. To je suština laži i prevara ovog globalističkog sveta i ovog vremena.
    Što se nas tiče mi smo prešli sav ovaj put, sva tri koraka.
    Skori je ostao samo dio trećeg koraka. Dio prirodnih resursa je već prodat pod koncesiju (poljoprivreno zemljište, nek reke, rudnici. Kod nekih je izvršena prodaja (ležišta nafte). Rudini Gacko i TE eć po svoj prilici biti opterećeni visokim dugom zgog spora sa ČEZ-om.
    Još su ostala dva najvažnija prirodna resursa: šume i elekro-privredni resursi (rijeke i rudnici). ZA NJIHOVU KONCESONU PRODAJU VEĆ SU IZVRŠNE TEMELJNE PRIPREME U „USPEŠNOM“ ZAVRŠAVANJU POSLOVA U PRVA TRI KORAKA.
    Već smo u duboko nepodnošljivom inostranom dugu. To je izuzetno povoljna pretpostavka za dovršavanje trećeg koraka – koncesije šuma i Elektroprivrede. Kao visoko prezaduženi u visokoj smo vlasti stranih kreditora. Zavismo od njihove ocene i porcene povoljnosti trenutka kada će pritisnu obarač i pokrenu mehanizam našeg ekonomskog porpadanja, da nam preuzmu preostale prirodne resurse i da nas gurno u kolonijalno ekonomsko ropstvo.
    Obarač je u visoko precenjenoj domaćoj valuti. Samo je dovoljno da se ukine Valuti odbor kada će da bukne višetruka inflacija, verovatno između 300-400%.
    Kapital će masovno bežeti iz zemlje, što eć ostaviti ekonomksu pustoš. Dugovri u domaći društveni proizvod eć se kretati u suprotnim pravcima. Društveni proizvod će se smanjivati, a teret dugova rasti. Za svaku jedinicu sadašnjeg inostranog kredita moraćemo da izvezemo 3-4 puta više robe da bi ga vratili. Teško je i zamisliti do kojeg će to silnog siromaštva dovesti. NEMOGUĆNOST VRAĆANJA DUGOVA DIREKTONO VODI DO KONCESIJA, VEROVATNO PRVO ŠUMA, A ONDA I OSTALIH PRIRODNIH RESURSA.
    Što se tiče koncesije šuma već je ostvrena dobra priprema. Šumarstvo je je uvod u privatizaciju, ovde verovarno koncesiju šuma. POgrešna privatizacija je uništila privredu a sada su došli na red i prirodni resursi. Na redu je njihova koncesion rasprodaja. To je poznati redosled unišenja privrede širom sveta, onih koje su pale u zagrljaj inostranih kreditora, posebno MMF-a. Koncesiona rasprodaja prirodnih resursa je poslednja stanica sunovrata u kolonijalno-ekonomsko i svako drugo ropstvo.
    Nakon toga smo ekonomski mrtvo. Ljudi će se masovno povući u sela da u naturalnoj poljoprivrdoj proizvodnju žive u krajnjem siromšatvu. Oni u gradovima živeće životsterilne, tuđe ekonomije (tuđih roba)teško sastavljajući kraj sa krajem. Socijalni potresi, trvenja, zategnutosti, opšta nesigurnost nužno sledi.
    Odatle i tolika potreba sa se sve ovo spreči dok još nije kasno.

  19. Има једна добра ствар у овоме свему, то је искуство које имамо у РС па и БиХ на основу силних експеримената који су под плаштом демократије и преласка на капитализам вршили на нама странци помоћу домаћих издајника.

    Први циљ је остварен, прање пара под плаштом хуманитарне помоћи и уништавање привреде( примјер општина Пале гдје је уништена цјелокупна привреда после рата која је чак и у рату радила са преко 50% капацитета), сад је остало узимање природних ресурса и адио Маре.

    Није још касно да се спаси ово треће, показаће се ускоро, отвара се нови ФРОНТ.

    Свака част ГЛАСУ НАРОДА ово задње што сте написали је кључ пропасти или спаса.

  20. @aleks

    Hvala za vrlo zgodan rad o migracijama između Jugoslavije i Njemačke. Inače, našao sam podatak koji sam u prethodnom postu onako paušalno ocijenio kao veliki dvocifreni broj. Do kraja 1960-ih 50% procenata deficita platnog bilansa je pokrivano iz doznaka radnika na „privremenom“ radu u inostanstvu.

    Na žalost, skoro sve teme ovdje spamuje ovaj nadriekonomista sa diplomom iz samoposluge, ali nekako se probere ono što vrijedi diskusije i komentarisanja.

    Lijep pozdrav

  21. immortal, 12.02.2013. 18:02:29

    Ово за рат смо сагласни.

    И послије овог рата смо имали упумпаних 5 милијарди долара (у то вријеме скоро 10 милијарди КМ) од стране тзв. МЗ. И још новац од приватизације, и још 2-3 милијарде КМ кредита. Није мало, зар не!? И данас дознаке великог броја наших људи у иностранству покривају дефицит и спас су нам од банкрота. И данас би се ишло у бесплатан рад да имамо за кога, да знамо да ће то довести до стварног просперитета. Ја сам на микронивоу предлагао да узмемо крампове, посадимо саднице зеленила и воћа у насељу и поправимо оштећена степеништа, па су ме исмијавали, а сигуран сам да ћемо на градске оце чекати још много година да се смилују. Друго, тада је писменост становништва била на далеко мањем нивоу и нисмо имали оно што данас имамо (хидроелектране, термоелектране, путеве, пруге). Велики дио мушког становништва се није жив вратио из рата. Једина разлика јесте што су се тада градиле фабрике од посуђеног и поклоњеног новца, а данас се усмјерава у текућу потрошњу.

    Ви сте овдје навели примјере неоколонијалних сила, моћне Кине и Индије. Како су прошли мали народи, какав смо ми? Не знам шта подрзумјевате окретање на праву страну? Ако је Слободан Милошевић од САД проглашен највећим миротворцем на Балкану, ако је Милорад Додик проглашен од истих „дашком вјетра на Балкану“, нису ли се они окренули на „праву страну“? Зар није Борис Тадић пузао пред представницима ЕУ, па отеше и Косово и сада отимају Војводину, а они су поставили оног којег још лакше могу уцјењивати?

    Ви знате да изузетно цијеним Ваш оштар ум и евидентно знање, али ми се чини да све ово пишете из позиције банкара. Нисте ми одговорили за Динкића и Лабуса? Ко је и с којим циљем створио Г17+, зашто Динкић у свакој Влади Србије држи кључ финансија и који су то резултати њиховог дјеловања?

    Миодраг Скулић у својој књизи „Да сам ја Ивица Дачић, предсједник Владе Србије, саопштио бих народу истину о тешком економском стању Србије које преузима од претходне Владе“ наводи:

    „Посебно битна околност за пропаст привреде је да је Србија остала без сопствених банака, јер 24 иностране банке учествују у укупном капиталу српског банкарског сектора са 86,6,одсто. Да би се страним банкама отворило тржиште, кључан корак је била ликвидација четири водеће српске банке, али то је имало и други циљ: продаја свега онога што странце интересује и ликвидирање домаћих произвођача, међу којима су 91 пољопривредни комбинат са хиљадама хектара земљишта, фармама, фабрикама сточне хране, кланицама, мљекарама, уљарима, пиварама фабрикама хране и пића, па и сопственом малопродајном мрежом.“

  22. Ни од Имортала ни од Раковића не чух одговор на питање: ШТА НИЈЕ ТАЧНО ОД ОВОГ ШТО ГОВОРИ ПРОФ. КУЛИЋ?

    http://www.youtube.com/watch?v=Zan21w5Ca7s

    Човјек лијепо каже да су богати помоћу силе као права то постали, узимајући силом другом, да сиромашни нису случајно сиромашни…..друштвена производња је друштвена, али је приватно присвајање…

  23. Glas Naroda, 13.02.2013. 00:39:53

    Како можете бити сигурни да су из Свјетске банке? Ја волим да чујем и другачије мишљење, а поготово аргументе. Могуће да сам у заблуди, али неко мора да ми пружи чврсте аргументе.

    Исто тако, не дијелимо мишљење по свим стварима, али радо читам и оно што Ви напишете и мислим да нема мјеста вријеђању на приватној основи. Сваки читалац може да види шта ко пише и да донесе сам закључак.

    Поздрав

  24. drazen78bl

    Kulićeva znanja treba znati primijeniti. Naglasio sam da ne živimo u savršenom svijetu, a Kulić na najbolji način upozorava na sve opasnosti. No, praktični politički program ne počiva na toj vrsti znanja i zahtijeva mnogo više. Populistički stručnjaci odmah naginju nekom „državnom“ rješenju, jer su, oni ko’ biva pozvani da stručno vode državu, a pri tome su i moralni itd,itd. Upravo ti populistički režimi su izvor korupcije i saveza sa đavolom, a vrhuška uživa u plodovima svojih umotvorina.
    Kulić se uvijek zalagao za razvoj znanje putem znanja razvoja, nikada mu napamet nije palo da ukine privatne fakultete, pa da to ponudi kao riješenje. Kulić nikada nije govorio o potrebi za državnim investicijama u privredi, jer i sam zna da je SFRJ u svoju agoniju ušla sa 20.000 nedovršenih investicija.
    Odnos politike i ekonomije je izuzetno važan, ali se kod nas banalizuje do ekstremnih granica. Iz usta Kulićevih prenosim sledeće, rečeno 1987. godine: „Ukoliko u SFRJ ne smognemo snage i ne bude dovoljno demokratskih snaga za demokratsku opciju, a nacionalisti svih boja preuzmu primat, doći će do krvavog bratoubilačkog rata“. I bio je u pravu. No, sada imate priliku, gospodo, lijevi i desni, populisti, nacionalisti, masoni, socijalisti da sa naknadnom pameću raspletete na osnovu čega je Kulić bio u pravu. Nauka (naša, domaća) nije se time bavila, samo je pljucnula po bivšoj državi i mrsko mi je na jutjubu da tražim revolucionarne izjave istog tog naučnika Milojevića o blagodetima privatizacije po njegovom modelu. Kada je postavljeno pitanje šta je predmet privatizacije, jer je većina preduzeća imala i u izvorima i preko 90% kreditnih sredstava, nije znao da odgovori. Tako je došlo do kreiranja fiktivnih kapitala, nesređenih poslovnih knjiga i očigledne neravnoteže između aktive i pasive preduzeća. Ko misli da bi njegov model privatizacije bio na bilo koji način drugačiji od ovog grdno se vara, jer je većina rješenja slična, a stepen loše regulacije ili nedovoljne regulacije je bio visok. I naravno da su se dogodili ovakvi procesi,i ovakvi jadni rezultati. Što neko naopako nasadi, niko ne ispravi.

    a sada an passan o Agrobanci, čuvenoj državnoj banci sa državnom misijom. Kako to domaći kapital propada i zašto? Vjerovatno su im šaptali iz Intesa banke kome da daju šuplje kredite?

  25. Polemišemo o manje više nebitnim stvarima. Odgovor na sve ove nedoumice dali su Kinezi. Nije bitno da li je mačka crna ili bijela – bitno je da lovi miševe.

    Čitava rasprava na ovoj i na mnogim drugim temama se svodi na boju te naše mačke. Neko bi da ona bude kao snijeg bijela, neko bi da bude kao noć crna, neko bi sivu a neko crno-bijelu. Ja ne volim mačke, ne volim ni miševe. Trujem ih.

    Nisu samo kinezi dali odgovor na ovu dilemu – dali su je i Šveđani. Njih je taman tu negdje kao i nas a svijetu u kome živimo su dali – Volvo, Scaniju, Sab, H&M, IKEA, SKF, Huskvarna, Tetrapak, Erikson, Alfreda Nobela, Absolut Vodku, fantastičan čelik, najbolji papir.

    Da se kladimo da bi svako od nas, bez obzira na politička i ideološka uvjerenja bez nekih posebnih problema vodio državu sa ovakvom privredom i ovakvim brendovima.

    Mi imamo malo i svu pažnju smo fokusirali na raspodjelu te svoje malo sirotinje. Fokus nam je potpuno pogrešan – skontajte već jednom – nije važno koje je boje mačka i džaba je o tome raspravljati.

  26. Pismo Milorada Dodika jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću iz 2000 godine:

    – Vreme je da odeš Slobodane. Nikad nijedan srpski car, knjaz, kralj ili predsednik, od dolaska Srba na Balkan, nije svom narodu naneo toliko jada, pustio toliko krvi, ogradio ga od celog sveta, kao što si ti učinio – navodi se u pismu koje je Dodik uputio jugoslovenskom predsedniku. On je ocenio da Srbi u Hrvatskoj „više ne znaju gde je Beograd, oni iz Knina ne znaju šta ih je snašlo, dok je kosovskim Srbima ostala samo vera i nada“.

    – Bogatu zemlju, ponosne ljude si opustošio, vezao za Aziju, naterao svoj narod da u ratu protiv celog sveta gine za spas čovečanstva od novog svetskog poretka. Vreme je da podvučeš crtu ispod svoje vladavine – poručio je premijer RS.

    – Tvoj narod te više ne želi. Tu ti sila ne pomaže. Učini bar jednu uslugu Srbima – pusti ih da slobodno kažu da hoće rastanak s tobom. Tvoj interes i srpski interes ovde se razilaze. Ti idi levo, a Srbi neka idu pravo – navodi se u Dodikovom pismu.

    – Ako u tebi ima snage, osećaja časti, kajanja ili stida izaberi pokajanje, zatraži oproštaj od svog naroda i idi. Ima ko da vodi Srbiju tamo gde bi već bila da nije bilo tebe. Vreme je da odeš Slobodane – zaključuje premijer RS u pismu upućenom predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću.

  27. @Dražen

    Pa nećeš mi valjda reći da su S. Milošević nekad, a M. Dodik sada bili ljudi sa kristalno jasnom i tačnom vizijom ispravne političke orjentacije. Nećeš valjda sam sebe uvjeravati da je ona spodoba i zločinac Milošević prepozano tokove u svijetu krajem 1980-ih i početkom 1990-ih? Odlika je srpske politike još i danas (možda se nešto sada blago mijenja, ali to je sve smiješno) potpuna dezorjentisanost teških kognitivnih disonanci čija je najbolja slika patološka želja da Rusija bude nešto najbolje na svijetu, a pri tome sve što bježi odavde odlazi na zapad. Pustimo i tog Dinkića i Kulića, imamo mi svoju nevolju. Ono što ja sve vrijeme govorim je da smo sami sebi krivi, a ne da nam nekakav MMF kopa rupu. Banke? Evo još jednom te pitam, u kojoj banci ti i tvoji prijatelji i rodbina imate tekuće račune i/ili štednju. Je li ih nemate u Bobar banci zato što neko iz MMF-a stoji na njenom ulazu i puškom vam brani da uđete unutra? Čovjek te je gore pitao i za Agrobanku, pa kad na ta pitanja nađeš odgovor sve će ti biti jasnije.

    @ex-1978

    Izbor političko-ekonomskog sistema je nevažan? Izbor strateškog partnera u svijetu je nevažan? Rušenje oligarhije i demokratizacija društva su nevažni? Izbor modela finansiranja je nevažan? Kad bi tebi i ovim tvojima iz oligarhije bila data ljubičasta mačka, pa onda još i uprava nad Švedskom, najviše za dvije godine Skanija i Volvo bi vrijedili još samo onoliko koliko bi željeze na kilogram imali da prodaju, a IKEA bi pravila još samo po neku klupu za slavsku trpezu, a ti se kladi u šta god hoćeš.

    Btw, šta radiš sa mačkom kad je otruješ?

    Lijep pozdrav

  28. UTISAK SEDMICE

    Srpska socijaldemokratska napredna stranka (ili samo NS)
    Nismo se oporavili ni od povratka povampirenog reformiste, a sad i navodni ekspert za mnoga navodna krivična djela (vidi slučajni tekst Aleksandra Lukina, Vostok.rs, www. Istinito.com) i pokajnik, pokušava da nađe uhljebljenje na političkoj sceni RS. Recimo da ne znamo ko, zašto i sa kojim (naravno, pravednim) ciljem uvlači poštenog (dok se ne dokaze drugačije) Dragomira Babića u igru, i to pod okriljem novopredstavljene Napredne stranke/NS. Recimo je ovo za mnoge bio grom iz vedra neba, dok za neke osvjedoče cigaretđija i duvanđija nije. Recimo da mi koji uz jutarnju kahvu pretresemo fudbal i dnevnu politiku počnemo da se pitamo „otkud sada to“; ako nas ova priča i dalje zanima, mozemo doći do raznih zaključaka. Npr.čitajući pokajnikov intervju od 11. februara u „našoj“ biritiji, čini se on „upucavao“ Vučiću, jer je ovaj, po pokajniku, po vrijednosti i minulom radu odmah iza Aleksandra Makedonskog. Da se zaključiti da se i kao lider nove opozicione stranke nije pretrgao i u ruženju SNSD-a i Mileta. Šta zaključiti, ako mislimo da znamo da Acika neće da vidi Mileta ni nacrtanog i da mu navodno sprema sudski proces vezano za dešavanja oko Komgrap-a. A i zašto bi preko noći beskompromisni borac pritiv kriminala Acika igrao na kartu čovjeka sumnjivog morala? Zato što nije tako beskompromisan ili …da se pokajnik trpa tamo gdje mu nije mjesto? Šta onda da pomislimo? Da zapravo (ne)vješto gura Aciki prst u oko, ne bi li Mile na kraju platio ceh? Da su se neki vječiti mali igrači opet upetljali za račun nekog velikog, ne bi li one druge dovoljno velike stavili u što manje okvire? Šta god da je, početak je loš, jer je izbor (DB-a) loš i jer je malo njih koji ne bi povjerovali u navode sa početka teksta. Mahalska politika? Ili viša, perfidna politika? Ili namjerno srozavanje opozicije pridruženjem još jednog (navodno) srozanog?

    Za Beograd (preko Pavlovića mosta)
    Pomene li mi još neko Specijalni paralelne veze za maticom, grohotom ću se nasmijati…ili ću ga otjerati u…. ZaŠto takav jed? Pa pokušavajući da dođem do auto puta,“svlačeći se s Pavlovića Bridge-a, tri puta sam zastajao i pitao prolaznike kuda dalje. Šta mi to govori? Da Beograd neće da čuje za nas s ove strane ćuprije, niti ih zanima da nas vide u prestonici. Jer, da je drugačije, bar bi saobraćajnu signalizaciju postavili. Ne moraju baš i so i hjleb da nam iznesu, da ne ispade da ovde nemamo hljeba dovoljno. Bitno je da je njima Brisel bliži od Banjaluke.

    Domovinsko-odbrambeni general i srpski jezik
    Denem se ja onomad u lijepoj tisućljećnoj njihovoj. Da skratim, privatno je imanje, jedan od gostiju je i osvjedočeni branitelj, klase generala. Ljubazni domaćin mi je na lijep način pokušao reći da ne bi bilo dobro da govorim srpski! Samo mjesec dana prije ulaska RH u EU i skoro osamnaest godina poslije rata?! Pala mi je klapna. Manje ljubazno sam se oprostio sa domaćinom. Sjedi di si, i za di si nisi, pomislih, kad sam došao k sebi. Ko me tjerao da idem i u Srbiju i u RH. Ko me uopšte tjera da živim u Bosni i na ovom nesrećnom Balkanu?

    Lična, grupna i institucijalna sramota
    Bardača – jedna priča. Nije priča tužna, mi smo idioti! Čudi me samo da je i onih (navodno) šest vrsta ptica ostalo, trebali smo ih sve potamaniti. E moji srbi, e moj Milovanoviću, zlotvori kratkovidi i nepismeni!

    Mile Touring
    Štutgart, Moskva…Hypo, (Omar) Žinovski… ali, o tome kad malo slegnu utisci sa putovanja.

  29. 20 godina požara u BiH

    Tamo neke, čini se daleke, ali ipak bolno blizu 1992-e podmetnut je požar u BiH. Ko god je stigao, dolivao je ulje na vatru, neko da se ogrijje, neko da bi vatra dokačila i komšijinu kuću. Mastriht i dušebrižni Brisel da i ne pominjem. Na demokratski Bon neću ni da pomislim. A dobri NATO ne smijem ni da sanjam. Možda mi i jeste u nekim dalekim snovima, više kao izvotoperena kontura, kao nekad janjičari, ali je Lemiju i Mladenu za vratom, garant. No, to nije današnja tema.

    Vatru nije uspio da ugasi kako treba ni Dejton, ni preko noći europski orijentisane i nadasve reformisane nacionalne stranke koje su, opet, na poseban način poklekle pod naletom socijaldemokrata, koji će sve nas na mala vrata uvesti u jednu srećniju i građanskiju BiH, jer tako to neko drugi hoće, a da to ni sami ne primijetimo. I sve to za naše dobro.

    No, vratimo se vatri koja tinja već toliko godina, konkretno požarima. Požari su krivi za sve. Jer da su izbili samo prije nekih desetak mjeseci, Džomba ne bi morao zimus da se kvasi, nego bi ona silna vodurina ugasila ovu vatru, i svi bi živjeli dugo, srećno i složno.

    Ovako, moramo na nekog da svalimo krivicu za svu našu nesreću i neslogu. Neka to budu ovaj put Rusi (a ne partner u socijaldemokratskim procesima Zlaja, za promjenu). Nema veze što mi nemamo plan ni za poplave ni za požare, krivi su Rusi. Jer onako, generalno govoreći, ako nisu krivi Srbi, onda nek’ budu Rusi.

    Krivi su, jer nisu sletili njihovim avionima ni na trebinjski, ni na sokolački ni na bijeljinski aerodrom.

    Krivi su jer nam nisu donirali bar par helikoptera za gašenje požara, onako, usput. A da su upotrebili i Teslino oružje da malo promijene klimu i spriječe poplave zimus, ne bi se narod patio. Pa toliko nam bar duguju, Tesla je naša zajednička, slovenska duša. Na to što mu malo nedostaje da bude i tisućljećna hrvatska duša, nećemo se ovog puta obazirati.

    I mislim da će narod, mislim ovce, biti na broju i vuk sit, ako naša vlast proglasi zgradom non-grata ruski konzulat u Banjaluci. Pa da vide oni kome ne daju džabe helikoptere…I par cisterni goriva, da se OS BiH ne brukaju u njenoj pro-formi…od par stotina miliona stavki u budžetu. No, kao što nekad argumentovaše Pedi i Čava postavljajući kamen temeljac za navedenu drz’-me-zajedno-na-silu OS, i tih par stotina miliona maraka je manje od par stotina miliona maraka.

  30. posto je jedan od jacih komentara a napisan u sitne sate i pao van liste pa ga mozda vecina nije ni procitala (ja tek sad) ja cu samo kopirati jedan komentar koji to zaslužuje

    ribar, 13.02.2013. 00:18:55 [67854]
    Слушај ти херцтреф- Рајко Васићу, немој нама овдје просипати свој поданички однос према свом шефу тако љигаво да се и њему повраћа.

    Апсолутно нећеш ништа постићи том твојом јадном причом, биће испитане све концесије или ће улица радити мишу јадни.

    Пријетите, лажете, подмећете.

    Запамти шта ти Никола Лазаревић каже, бићеш прва жртва кад вас Миле буде шутао због пропаганде која само више окреће народ против власти.

    Нама одговара твоје цвиљење и баратање подацима које ти сваки дан достављају јер се ти у привреду и организацију посла разумијеш као Мара у крив к*рац.

    Кад си тако паметан изађи на тв дуел и поведи своје експерте и ресорне министре, па да видимо ко и какве дозволе даје, ко то нас представља код куће и у иностранству, ко то тамо преговара око руда, шума, ријека, ко то води министарство привреде које привреде нема а било је у рату и после рата, ко то доноси стратегију развоја РС, ко то има право да после 18 година нема стратешке гране привреде, ко су ти ваши визионари, доведите их неће ми требати више од једне емисије да вас што рече један наш политичар растурим и раскринкам за сва времена.

    Ти ћеш и твоји сатрапи правити циркус од овако луцидних и паметних колумни и коментара све у циљу постизања јавног мишљења да ви немате алтернативу, да су сви исти.

    Нисмо ми исти Васићу, између нас је међа Васићу, између нас је међа која раздваја храбре од кукавица и људе од нељуди, запамти то, шпуре српско.

    Потпиши се кукавице, стани иза својих ријечи несрећо српска, усправи се бар једном у животу, прихвати двобој витезу, немој иза леђа несрећо, немој бар да те твоји памте као човјека који пријети, псује и вријеђа кријући се иза Милових леђа.

    П.С. Понесите све енциклопедије требаће вам, понесите и мобилне, што се мене тиче можете у емисији користити помоћ пријатеља ако вам запне, а ти добро знаш да ће запети.

  31. immortal, 13.02.2013. 13:34:28

    Mačku kad otrujem – izroštiljam.

    Karikiraš, baš kao i ja u prethodnoj rečenici. Niko nije rekao da su navedene stvari nevažne. Kažem da nisu presudne i nisu jedine. Sve dok se glođemo oko preraspodjele ovo naše male sirotinje i ne radimo ništa da stvaramo više i bolje – biće nam ovako kako jeste.

    Ja koliko vidim – mi osim tog glođenja u slobodno vrijeme i ne radimo ništa drugo. Većina nas radi u javnom sektoru – budžetije. U realnom sektoru dominiraju tekstilci na lon poslovima i građevinci što prave budžetlijama stanove od četeres kvadrata a ovi ih onda otplaćuju pola radnog vijeka. Ostane još po neki konobar i džank fuder i oni što su praktično na budžetu jer opstaju zahvaljujući podsticajima. Ne ostaje niko normalan da ponudi svijetu nešto vrijedno kupovine… samo inatdžije…

    Pitaš Dražena u kojoj banci drži ono malo para što ima… ja tebe pitam koliko si ljudi zaposlio? Koliko poreza uplatio?

  32. rakovic, 13.02.2013. 12:11:57

    Цитирам проф. Кулића у смислу дијагнозе болесног стања и узрока, који су до њега довели, а не у смислу рјешења за будућност. Како сте много позванији да о томе пишете, јавно Вас и Имортала питам гдје он то гријеши, јер се мени на основу мојих сазнања чини да не гријеши нигдје. Али никако од Вас да добијем потврду да је страни фактор саучесник, односно ментор. У тексту наглашавам да су и Милошевић, и Додик, и Динкић и Лабус, постављени са задатком. Моја је теза да је и рат индукован с циљем трансформације из социјалистичког уређења у ово сада, које не знам како бих назвао, али је најважније било да се униште велики индустријски погони, да се отвори ово тржиште од 22 милиона људи (потрошачко друштво) и да се преузму природни ресурси. Није ли Вама чудно да се управо Олбрајтова појављује као купац Телекомуникација на Косову, да генерали НАТО пакта и Џорџ Сорош преузимају руднике на Косову?

    Агробанка није била једна од кључних банака у вријеме приватизавције, а странци су углавном својим луткама на концу давали одријешене руке да раде шта желе. Цитирао сам Штиглица и Чосудовског шта кажу о њима, како им засјаје очи на могућност вишемилионске провизије. Ја не негирам улогу домаћих бандита, већ их све повезујем у организовани злочиначки подухват.

    http://www.standard.rs/miodrag-skulic-najveci-krivci-za-unistavanje-ekonomije-labus-djelic-dinkic-vlahovic-cvetkovic-i-jelasic.html

    http://www.vaseljenska.com/politika/mladjan-dinkic-je-pola-srbije-gurnuo-u-stecaj/

    Што се тиче будућности, мислим да је кључно да држава надјача појединце (нешто што се покушава у Србији), да се постигне политичка стабилност, а онда да се кроз увођење информатичких технологија и репресивне мјере значајно сузбије корупција. Уз фабричке раднике који су задовољни са 1200 КМ бруто мјесечно, најповољније цијене ел. енергије у Европи и смањење бирократских баријера, ми можемо привући инвестиције, значајно смањити незаосленост, чак и условима неслободе, под неоколонијалном чизмом.

  33. immortal, 13.02.2013. 13:34:28

    „Pa nećeš mi valjda reći da su S. Milošević nekad, a M. Dodik sada bili ljudi sa kristalno jasnom i tačnom vizijom ispravne političke orjentacije. Nećeš valjda sam sebe uvjeravati da je ona spodoba i zločinac Milošević prepozano tokove u svijetu krajem 1980-ih i početkom 1990-ih?“

    Милошевић и Додик нису били људи с визијом, већ људи са ЗАДАТКОМ. Један мени близак високи официр ВРС је био у Њемачкој на неком семинару, гдје су могли видјети фотографије с почетка 80-их година са обуке тзв. лидера за 21. вијек, а на тим фотографијама су били Милошевић, Јанша и (чини ми се) Богићевић. Милошевић је, исто као и Туђман, имао улогу у рушењу СФРЈ, али је он као бранио, а онај као нападао.
    Милорад Додик је дошао на власт у НАТО тенковима, а НАТО хеликоптер му је иза поноћи довезао човјека у пиџами да би га изабрали. Друг Копања се јавно хвалио да су му Амери дали само у старту преко 2 милиона долара.

    Ми јесмо сами себи криви, али не могу прихватити невиност ММФ-а у свему. Који интерес има проф. Штиглиц да објасни механизам од четири корака и да „пљује“ по ММФ-у? Можда човјека прогони савјест!? Зашто су сви амбасадори и страни представници причали причу да је наша будућност у малим и средњим предузећима? Ми Динкића и Лабуса не смијемо занемарити, јер су они извршили задатке. Друга је сада прича да ли нам они морају додатно отежавати пљачком и да ли бисмо боље живјели да се смањи корупција. То и остало, везано за банке сам одговорио г-дину Раковићу, у посту изнад. Линкови откривају зашто су ликвидиране четири највеће банке, које су биле ослонац индустријских предузећа.

    Поздрав

  34. @ex-1978

    Ništa ja ne karikiram, niti preraspodjeljujem neku sirotinju. To radite vi političari i politikanti (mada ste mnogo bolji u otimanju, nego u preraspodjeli), pa onda za sobom ostavite stanje koje si opisao i na kraju vam ne ostaje ništa drugo nego da karikirate. To je najbolji pokazatelj i koliko razumijete šta je važno, a šta je nevažno.

    Nikoga ja nisam pitao u kojoj banci drži novce, već zašto ih ne drži u Bobar banci. Vrati se natrag i malo bolje prouči kontekst postavljenog pitanja.

    Potpuno je nevažno koliko sam ja ljudi zaposlio i koliko sam poreza uplatio. Ja nikoga ne izrabljujem i nikad novac nisam dobio tom tvojom preraspodjelom od sirotinje. To ti vidi sa svojom političkom garniturom. Ma i gledaćete sve više – posrali ste se u sve i više nema šta ni oteti.

    Lijep pozdrav

  35. ex-1978, 13.02.2013. 12:37:57

    Овдје се само на јавним набавкама украде најмање онолико колико нам ММФ кредитира годишње. Да не кажем да много тога увозимо што можемо сами производити (првенствено мислим на храну). Уз дознаке из иностранства, мало организоване пољопривредне производње, смањење корупције и остало што написах г-дину Раковићу, овдје би чак и аматери могли направити стандард с краја 80-их. А вјерујем да имамо људе који мало боље знају економију од Додика, Џомбића и Тегелтије.

  36. @Dražen

    Zašto je tako teško prihvatiti istinu da je za nasilni raspad SFRJ i ratove najveća krivica na Slobodanu Miloševiću i njegovom režimu? Ja na žalost nemam taj kapacitet shvatanja istorije po kojem su Milošević i sve njegove režimlije sa svih strana Drine kao što su onaj blesavi psihijatar i pjesnik sa Durmitora ili onaj brkati tupavi cajkan iz Hrvatske radili to što su radili jer su tako Amerikanci htjeli. Ja imam jednostavnije viđenje – radilo se o ponajvećim idiotima koje je moderna istorija vidjela (neki od njih su mislili i da su Rim i London na dometu treće najjače armije na svijetu, tako smo mi mislili o sebi).

    Objašnjenje za prepunu NLB banku (dakle SLOVENAČKU), a potpuno praznu Bobar banku (dakle NAŠU) je isto kao i objašnjenje zašto u apoteci ili samposluzi naši ljudi radije biraju slovenački proizvod, a ne naš. To objašnjenje je mnogo jednostavnije od teške konstrukcije koja uvodi MMF – naši ljudi su većinom šupljoglavi glupani kratkog pamćenja. Ako ti hoćeš da kažeš da je oduševljenje u predizbornim cirkuskim šatorima nešto što je program MMF-a, neka ti bude. Ja ti kažem da nije, a ti kako god hoćeš. Ja ti kažem ni da programe u našim školama ne pišu ljudi iz MMF-a, oni ne prave ni fakultete, oni ne brane da se zaore zemlja, ni da se uči strani jezik. MMF takođe nije kriv što Srbi nemamju pojma ni o spoljnoj politici, niti shvataju tokove modernog svijeta. Sad da napraviš anketu, znatno više Srba će simpatisati Sjevernu Koreju, nego USA. MMF nije rekao da sveštenici treba da sjede u Skupštini i da se crkvi daje da utiče na državu kao da se vraćamo vijekovima nazad. Pa ti kako god hoćeš, možeš tražiti pozadinu zavjera u duhu Lučića i Dragaša, a možeš malo pažljivije da porazmisliš šta je naša nevolja u modernom dobu. O, koliko mi stvari imamo da reformišemo ako hoćemo da preživimo – banke i ekonomija su samo djelić!

    Lijep pozdrav

  37. immortal, 13.02.2013. 22:49:13

    „Zašto je tako teško prihvatiti istinu da je za nasilni raspad SFRJ i ratove najveća krivica na Slobodanu Miloševiću i njegovom režimu?“

    Зато што је Милошевић оружје у руци, а не рука која потеже оружје. Ја такође трвдим да се код већине тих лидера ради о извјесним психичким поремећајима, што документујем у јендој мјери у тексту, али овдје нико није ништа сам радио и на своју руку. Распад СФРЈ је договорен и Милошевић је био само глумац у том вестерну.

    Бобар банка није државна (за разлику од некад Југобанке, Беобанке) и у власништву је тајкуна. У самопослузи радије купим млијеко из Дубиоце, него Збрегов или Алпско, а и Хемофармови лијекови нису ништа лошији од Кркиних или Лекових. Вечерас чујем да је прорадио Житопродукт и то ме јако радује.

    Под шаторима се не причају ММФ програми, али су проведени да народ нико није ни питао. Можда Штиглиц измишља!?

    А високо школство је посебна прича? Власници приватних факултета су углавном високи дужносници владајуће партије. И ту постоји одређена сумња која је крајња намјера, али рећи ћемо да је циљ профит и заглупљивање широких маса, како би мање било онних који критички размишљају. То може бити интерес оних који желе да нас колонизирају, али нећемо бити превише параноидни.

    Несимпатисање САД је разумљиво, јер су челници те земље посипали радиоактивни отпад по нашим главама, а сјевернокорејци нису. Ипак, ја амерички народ такође видим као жртву банкара и корпорација, које им поставе за предсјендика упадљиво ретардираног Буша, па се из џепа пореских обвезника спашавају приватне банке.

    Али на страну све, ја сам написао да чак и под претпоставком неслободе, ми можемо себи организовати живот да не будемо овако биједни и у већини тога сам сагласан с Вашим мишљењем.

    Поздрав

  38. Zaboravih da kažem o Stiglitzu. Taj čovjek je dobio Nobelovu nagradu za nešto što nema nikakve veze sa pričom o MMF-u. Njegov rad je iz oblasti efikasnosti tržišta i teorije asimetričnih informacija, neki bi rekli da je to njegovo više u domenu sociologije, nego ekonomije. Nema veze šta god. Ja se ne bih usudio da komentarišem bilo šta iz domena njegove ekspertize, jer taj čovjek je Nobelovac, svjetlosnim godinama ispored mene u toj oblasti.

    Šta on piše o MMF-u i zašto? Ja bih morao da proučim njegov rad i knjige mnogo ozbiljnije da bih potpuno razumio šta on tačno govori i u kojem kontekstu stoji njegova priča i na kraju šta je njegov motiv (možda mu je žena pobjegla sa nekim iz MMF-a, pa je on sada kivan). Ono što ću naslijepo reći – siguran sam da to o čemu se kod nas govori da je on rekao više jeste u domenu tumačenja ljudi koji su se o Stiglitzu informisali iz nekakvih članaka i uopšte nisu dovoljno kompetentni i pričaju neku priču koja se često ne uklapa u našu realnost. Dovoljno je vidjeti kakve sve gluposti piše ovaj Milojević, pa shvatiti kako to sve jako glupo izgleda. Uzme neki prevedeni članak od 150 redova, pa 75 ima neke veze sa nama, a 75 nema blage veze, ali on puca kao iz mitraljeza bez ikakvog kritičkog pogleda.

    Ja preporučujem – batalite Stiglitza, osim ako ne želite da izučavate svjetsku makroekonomiju i trgovinu ili sukob kejnzijanaca, liberala i „štediša“, jer on MMF kritikuje u kontekstu i iz ugla problema i kriza najjačih ekonomija, a mi se trebamo okrenuti našim problemima koji su endemski. I ni izbliza nisu samo ekonomski.

    Lijep pozdrav

  39. Po Japancima Ameri nisu bacali otpad neko atomske bombe, pa vidi da tvrdoglavi Japanci ipak nisu glupi i znaju kada treba prestati biti tvrdoglav. Konačno, centralno je pitanje kako i zašto neko izađe pred kamion da ga se zgazi, a mi smo to (za razliku od Japanaca) uradili u uslovima kad je bilo očigledno da trčimo pod kamion. Ako nas je udario jednom, hoćemo li opet trčati pod njega?

    Lijep pozdrav

  40. immortal, 13.02.2013. 23:15:34

    Штиглиц је то објаснио тако да је разумљиво сваком просјечно интелигентном појединцу. Није битно ко год да је написао, нити је потребно изучавати његов научни рад да би се ово схватило. Његово име је битно само зато што његове научне референце говоре да се не ради о „шарлатану“.

    Мислим да превише губимо енергије на расправи о ономе што је било и што не можемо промјенити. Шта сутра, послије Додика, како се дизати са дна? Искуство Србије након 5.октобра нам казује да морамо бити опрезни да нам не би инсталирали неког попут Динкића, Лабуса и Ђелића. Народ је ишао у 5.октобар да би било боље него под диктатором милошевићем, а добили су горе. Компромитованог Дачића је лако уцјенити и вечерас гледамо Кацина како не дозвољава пад Владе, јер им је Дачић потребан да преда Косово и испуни друге обавезе. Ја само не желим и с ове стране Дрине неки „5.октобар“.

  41. immortal, 13.02.2013. 23:22:10

    Па при крају текста и ја сугеришем да требамо научити „пливати у блату“, а не да „скачемо под камион“, али када нам откријете ко вози камион, онда можете и себи и нама објаснити зашто он има потребу да нас гази и како то да нас је згазио 1995. или 1999. године, а да су за све криви САМО наши политичари, а нема кривице бахатог луђака за воланом камиона.

  42. drazen78bl, 13.02.2013. 22:26:34

    To o nekih navodnih milijardu gubitka na javnim nabavkama je šuplja nevladinića priča. Oni tako provale a ljudi se prime i ponavljaju. To je nemoguće izračunati i što je najgore sve je po zakonu. Valja na tome raditi, nije sporno – ali to nije rješenje problema.

    Na koga misliš kada kažeš da imamo ljude koji poznaju ekonomiju bolje od ove današnje garniture? Na Aleksu?

    Kako dalje? Nekako u ovo doba prošle godine sam iznosio neke ideje o reformi javne uprave, reformi poljoprivrede, reformi preduzetništva. Ja bih nešto slično učinio i danas. Najgore je stanje u kome se ljudi samo prepiru i stoje na mjestu.

    Recimo zašto ne bi reformisali školstvo tako da ukinemo rad na neodređeno vrijeme nastavnog kadra. Sklapajmo godišnje ugovore sa nastavnicima i to na 9 ili 10 mjeseci. Oni ni toliko ne rade. Svake godine sklapaš ugovor, svake godine ocjenjuješ rad nastavnika i odrediš platne razrede. Dobri nastavnici obnavljaju ugovore i dobro zarađuju, loše nastavnike šalješ kući i primamo nov kadar. Situaciju po kojoj se samo zaposliš u školstvu i onda do kraja života živiš opušteno kao u banji – valja mijenjati. Sila je prosvjetnih radnika koji bi taj posao radili i za 600 maraka. Zašto im to ne omogućiti? Zašto ne pojačati konkurenciju među njima. Naravno – povećati broj đaka u razredima. Šveđani možda i mogu sebi priuštiti 25 učenika u rezredu – oni imaju tetrapak i ikeu. Mi to sebi na možemo priuštiti, to je za nas preskupo.

    Poljoprivreda? Ukrupniti posjede. Sprdaš se sa Dodoom kada kaže kako će uvesti porez na ljenost i po džepu udariti one koji ne obrađuju zemlju. U krajnjoj distanci ako ne budu plaćali taj porez ili ako ne budu iznajmili zemlju nekome ko je voljan da je obrađuje – zemlja će im biti oduzeta. To je zapravo sasvim korektan prijedlog i valja što prije krenuti sa realizacijom. To znači da će se zemlja u zakup davati za nula maraka i da će se umjesto parcela od po 2 dunuma za par godina stvoriti parcele od po par hektara i tako bar jedan od preduslova efikasnosti poljoprivrede ispuniti. Umjesto preskupih podsticaja daj da poljoprivrednicima damo besplatnu zemlju.

    Ideja o brzoj i jeftinoj registraciji preduzeća je bezveze. Samo stvara nesigurnost na ionako nesigurnom tržištu. To je možda i moguće u državama koje imaju efikasne sudove ali kod nas… samo pravi probleme. Sila je mojih kolega koji propadnu sa jednom firmom i onda očas posla otvore drugu. Na prvoj firmi se zaduže kod dobavljača i kod banaka… i onda kažu pojela maca i idemo ispočetka. Propadaju ponovo i tako u krug, koriste ista sredstva za rad i posluju na isti pogrešan način. Boli ih Qrac. Takve naši političari meću u svoje izvještaje kao pozitivan primjer otvaranja novih preduzeća. Nerijetko se ogrebu i za po neki podsticaj za novo zapošljavanje i sl. Cikus! Umjesto da im se zbog nesavjesnog poslovanja ukine mogućnost otvaranja novog preduzeća i rada na sličnim poslovima – mi njima podsticaje.

    Alaj se raspisah…

  43. Ovaj ex je i pobezobrazan, ipoglup. U zemlji gdje je sve podredjeno pohlepnokriminalnoj mfiji on bi da se svake godine vrednuje rad prosvjetnih radnika. Pa, sve što bi zaradili morali bi daa dadnu nekakvom exu da im produži rad. I, više, dizali bi i kredite, a poglepnicima bi uvijek bilo malo. Nijedan ugovor, nijedan posao, … ne prodju da veliki postotak ne ode u prljave ruke režimske. Ulovili su jednog Čereka, ali svi nas čereče, počevši od feudalca moga grada. Od svakog posla, njihova je polovina.
    Uništili su nas, za vijek vijekova.
    Exu, svaka tvoja riječ je produkt otrovnopogane misli, koje produkuju takva djela- A, režim, i oni ranije, ovaj pogotovo, su lanac takvih, i još gorih , exova. Nama spasa nema, ali ovo što dobijete pljačkom od ljudi, kratkog je daha. Gledajući duže, a vi ste slijepci na daljinu, vi najviše gubite. Vaša zla iskijavaće vaša, da se poslužim tvojim terminom, bepčad. Nažalost, ali je tako, jer tvoje bepče nije krivo što ga je napravio nitkov kojemu je mjerilo svega i svakoga, je li, i nije li neko luciferskofirčijevo govno.

  44. ex-1978, 14.02.2013. 06:49:52 [67980]

    Није ти лоше размишљање о просвјетним радницима. То су највећа људска говна која сам у животу срео (неписмени сплеткароши).

    Овај приједлог о пољопривреди је безвезан. Откуд теби право да отимаш нечију очевину? Што није Мило(К)рад, нашао паре да стимулише људе да се баве пољопривредом? Дај ти царе људима могућност задуживања код ИРБ (камата 0,5-1% на годишњем нивоу) да себи купе нов или полован трактор, приколицу, прикључке, да могу себи кућу поправити у којој живе. Онда ће пољопривреда процвјетати, а онај ко неће да ради земљу нека плати додатни порез.

    Овај јебени ИРБ кредит служи само за куповину тајкунских, стамбених квадрата, и за уски круг пријатеља „црвеног предузећа на власти“, чији је мото: „Дрпи док још има“ x-(

  45. buddha, 14.02.2013. 09:07:14

    Porez nije otimanje. Porez na imovinu je opšteprihvaćena stvar. Onaj ko ne plati porez, imovina mu ide na doboš. Tako je u cijelom svijetu. Nema tu ništa sporno.

    Ideja da se umanji porez onima koji obrađuju zemlju je vid podsticaja za poljoprivredu. Bolje tako, nego suvim budžetskim markama ili otpisima dugovanja, tj. kršenjem potpisanih ugovora.

    Da se razumijemo, nemam ništa protiv prosvjetnih radnika. Izuzetno cijenim njihov rad. Ali situacija je jednostavna – masa je ljudi je u poslednje vrijeme pozavršavala te neke fakultete i sada traže posao. Zakon ponude i potražnje je jasan… velika ponuda – obara cijenu. U ovom slučaju riječ je o cijeni rada prosvjetnih radnika. Kada plate u prosvjeti budu na realnom nivou od recimo 500 ili 600 maraka, tada će biti i manje onih koji će upisivati te neke prosvjetarske fakultete a više onih koji se sreću potražiti u nekim drugim zanimanjima. To je danas apsolutno najatraktivni posao a na konkurse koje objavljuju škole redovno se javlja po nekoliko desetina ljudi.

  46. Кад може љекар о глобалној економији и националној стратегији, може и раб Божији Симо дати који коментар на ово.

    “Према ријечима проф. Штиглица, прво што влада земље – жртве треба да спроведе без одлагања јесте приватизација, а посебно великих јавних и кључних индустријских предузећа која чине кичму привреде.“

    Из ријечи проф. Штиглица је јасно да су земље-жртве оне земље у којима имовина није приватна, односно имовина се тек треба приватизовати.
    У којим земљама имовина није приватна? Наравно у земљама бившег или садашњег комунизма. Пошто садашње комунистичке земље Кина С. Кореја, Вијетнам, Бурма и још пар преосталих, недају ни присмрдити ММФ-у онда је слово пало на екс-СССР, екс-СФРЈ и земље вившег совјетског блока.

    Не бих овом приликом о земљама екс- СССР-а, мада сам у њима провео доста времена, јер је тамо тешко одредити шта је посљедица дјеловања ММФ-а, локалних олигарха и чврсте државне руке.

    Земље бившег совјетског блока Чешка, Пољска, Мађарска, Словачка, Словенија, Естонија, Летонија, Литванија, касније Румунија и Бугарска су из једног очајног стања у које их је довео комунизам постепено опорављају и подижу стандард грађана. Значи да су се у тим земљама, уз помоћ ЕУ спровеле власничке реформе које за резутат имају напредак.

    Земље бивше Југославије (осим Словеније) су у понор довеле домаће “елите“ баш под паролом борбе против новог свјетског поретка и глобализације. Прво су произвеле рат да би се докопале и приватизовале ресурсе у својим земљама, а када су извршили власничку трансформацију добара позвале су ММФ у помоћ јер треба кеша да се то све покрене.
    Према томе, за нашу западно-балканску пропаст не треба кривити ММФ него домаће “елите“. Међутим проблем је да се идентификују ко су те домаће елите. Нарочито код нас Срба. Једино у чему нема двојбе је то да се ради о “бившим“ комунистима.
    Елем, у РС опозиција покушава оптужити Додика и за ратно профитерство, јебајући народ у здрав мозак јер су умислили да је народ заборавио ко је био власт, Бог и батна у току рата и у првим поратним годинама.
    У Србији је ситуација још гора. Политика која је двела Србију у конфликт са читавим свијетом, за све садашње невоље покушава окривити људе који су то покушали спријечити и који су за то платили и могли платити главом. За резултат имамо да нам борбу против корупције у Србији воде ратне странке и влада на чијем је челу сарадник нарко-клана.

    “Не само да није урађена ревизија, већ током другог премијерског мандата Милорад Додик приватизује велика јавна предузећа (Телеком РС, двије рафинерије), а на сцени је тренутно приватизација ЕПРС и Шума Српске, што је завршница процеса пљачкашке приватизације као првог корака до пакла.“

    Аутор овог чланка помпезним уводом о завјери ММФ полако клизи до нивоа трачања и покушава дискредитовати Додика на приватизацији Телекома и двије рафинерије, а те приватизације су по оцјенама свих озбиљних аналитичара биле врло успјешне. Вјероватно аутор мисли да је Чавићева приватизација са Витолом било боље рјешење. Чудно је и то да аутор нигдје не помиње приватизацију банака само зато јер је то спроводио Младен Иванић.

    “Будимпешта је била центар из кога је организован 5.октобар, у чему је Милорад Додик активно учествовао, те не чуде страх и параноидни елементи у његовом понашању.“

    Додик јесте у томе учестовао и треба да буде поносан на то. Аутор треба да напомене, ако хоће да буде непристрасан, да је протест 5. октобра услиједио јер је Милошевић одбио да призна резултате избора на којима је изгубио. А није му то било први пут. Исти тај Милошевић је у политички живот и увео страни фактор у предизборне кампање доводећи некакве руске депутате и Зјуганова на соје предизборне скупове. Када је то исто урадила опозиција, е онда је то издаја.

    “Исти тај Додик је на НАТО тенковима и хеликоптерским десантом на неког Фрању први пут дошао на чело Владе РС и он најбоље зна шта значи споља индукована смјена легално изабраних представника власти.“

    Опет аутор због неинформисаности или нечег другог пренебјегава чињенице. Чињеница је да је Биљана Плавшић легално изабрана за предсједника РС и да је на засједању у Бијељини за мандатара именовала Младена Иванића и то на приједлог СДС-а, као најјаче странке. Када се открило да је СДС слагао предсједника РС и да није обезбиједио 42 гласа за Иванића, Плавшићка је поступила по закону и другој странци по снази у НСРС дала. Та странка Српски народни савез је предложила Милорада Додика. То је прихватила и СПРС, СНСД и Коалиција за БиХ. Значи Додик је легално изабран за премијера и злурадост о рушењу “легално изабране власти“ је у најмању руку малициозна. Да напоменем заборавне да су до избора Додика за премијера у РС-у била два МУП-а. Први МУП је водио Драган Кијац којег је прердсједница РС смијенила, а ту снјену није признао СДС и ударио против институције предсједника РС. Због једног Кијца. А у ствари због Стелект Импекса и СДС-ове пљачке. Други МУП је водио Марко Павић. Граница је била негдје око Прњавора и на тој граници је било дошло до оружаног сукоба два српска МУП-а у којем је један полицајац погинуо.Тада је Додик успио да уједини МУП-ове и први пут га спасио од пропасти, а други пут када је спријечио реформу полиције.

    “Касније је предао „Поплашенову главу на тацни“, а сада га прогања она народна „ко се мача лати, од мача и страда“. Како је и поред чињенице да је представљен са свега два посланика у НСРС постављен на трон, био је принуђен да започне „прљави плес“ с ММФ-ом и Свјетском банком.“

    Није Додик имао везе са Поплашеновом смјеном. Поплашен је тада поступио исто као и Плавшић. За мандатара је именовао, на приједлог најјаче странке СДС-а Брану Миљуша за мандатара. На гласању Миљуш није прошао, а онда је друга најјача странка СНС предложила Милорада Додика, а Поплашен то није хтио прихватити него је двије године саботирао избор премијера. Друго, Поплашен је смијењен због каменовања СФОРА за вријеме бобрадовања СРЈ. Када је смијењен њега је издао Мирко Шаровић јер је, да је био поштен, требао поднијети оставку на мјесто потпредсједника и изори се не би могли избјећи Додик са том Шаровићевом играријом нема ништа. Још једном да напоменем да Додика нису изабрала два посланика него више од 42. И питање зашто је неприхватљиво да мандатар буде неко чија партија има два посланика у скупштини, а прихватљиво је да премијер буде неко ко нема ни једног, као што је тада био случај са Иванићем.

    Ево ја поново бијах наћеран да браним Додика и тако ће све бити дотле док га неко не буде нападао аргументовано. Посебно ме изнервира када неко помпезно крене са погледима на глобалну свјетску стратегију, а чланак заврши на нивоу кафанског трача.

    С поштовањем. СПО

  47. ex-1978, 14.02.2013. 09:19:47 [67984]

    Опет си чудан. Опонашаш присталице „црвене инквизиције“. Нигдје не говориш о системском приступу пољопривреди:

    – мјерама потстицаја (кредити за те људе),
    – образовању људи који желе да се баве пољопривредом
    – увођењу нових производа
    – контроли земљишта (није исти квалитет земље у Посавини, Крајини, Херцеговини)
    – тржишту на које ће пласирати производе

    итд.

    Из твог писања видим да си ти попрично агресиван човјек (став: или радиш или одузимамо ти земљу), то није добро. Што не кажеш ако не радиш земљу, радиће је други умјесто тебе, а ти ћеш добити 20% од те зараде?

  48. buddha, 14.02.2013. 09:33:40

    Ne slušaš ti mene a donosiš niz pogrešnih zaključaka. Džaba ja tebi ovo pišem. Ja sam pisao samo o jednom problemu u našoj poljovprivredi a to je sitan posjed. Naše parcele su jednostavno premale za organizovanje efikasne poljoprivredne proizvodnje. Taj problem se može riješiti porezom na ljenost ili ako je ti draže – smanjenjem poreza onima čija je zemlja obrađena. Imaš zemlju, nećeš da je obrađuješ a nećeš ni da plaćaš porez – pronaći ćeš zakupca koji će tu zemlju obrađivati. Taj zakupac će onda lako doći do većeg broja parcela koje će ujediniti i dobiti posjed na kome je moguće organizovati efikasnu poljoprivrednu proizvodnju. Onda će biti moguće organizovati i navodnjavanje i lakše dobiti kredit i lakše pronaći tržište.

  49. ex-1978, 14.02.2013. 09:42:44 [67988]

    Старац ниси ти то тако написао. Колико видим теби је добош и казњавање био на памети… „Onaj ko ne plati porez, imovina mu ide na doboš. Tako je u cijelom svijetu. Nema tu ništa sporno.“

    Напредујемо…

    Ситан посјед? И ситно је битно! Мене не занима МОНОПОЛ, мене интересује како да се запосли више људи који ће моћи приврјеђивати овом друштву. Зашто сад обичан човјек не може покренути властиту производњу хљеба и пексимета? Због Закона и пекарског лобија који нас трују. Хљеб којим нас хране пекари је ОТРОВ, пун је адитива да те бог сачува.

    То је оно што запошљава људе. Обућари, трговци, пекари, аутомеханичари, лимари то су професије које запошљавају људе.

  50. Сви су клицали и дивили се Меркатору, Певецу, Обију, Фису и осталим фашистичким капиталистима, а као епилог њиховог рада имамо хиљаде затворених МАЛИХ продавница…

    Друштво у ком обичан човјек не може зарадити неки новац, да га прослиједи даље онда је то пропало друштво.

    Погледај шта нам се десило са мљекарама, епилог тога је затровано увозно млијеко. Мислиш да нам Хрвати, Словенци или Нијемци желе добро? Продају нам најгоре смеће своје,а ми им се дивимо и кажемо ВАУУУУУУУ.

  51. Симо П. Ороз, 14.02.2013. 09:27:47
    Znajući da ce privatizacija 1996. doneti razvoj i napredak Republike Srpske, zapadne zemlje su nastojale da to po svaku cenu spreče, taj zadatak je očito bio poveren engleskoj ambasadi. Zbog nemogućnosti da se koncept privatizacije promeni putem pružanja stručnih i konsultantskih usluga krenulo se drugim putem, oprobanim metodom koji je na toliko mesta u svetu dao poželjan rezultat, pa zasto ne bi i ovde. Tražen je i pronađen oslonac na domaće snage. Po već oprobanom metodu snaga je u gorem, u onom koji je politički slabiji, koji ima manji izgleda za političku pobedu. Što su izgledi za pobedu manji a, ukoliko se ipak dovede na vlast, zahvalnost je potpunija. To stranci dobro znaju. Odatle i tolika upornost da se koalicija „Sloga“ sastavljena od stranaka beznačajne snage (krajnje prolaznosti) dovede na vlast. U okviru koalicije ponovo se puno težiste stavlja na politički najslabijeg. I ponovo, po ko zna koji put, potvrda istine da onaj ko je najslabiji zeli gore ne pitajući za cenu zahvaljivanja. Predstavnik stranke sa najmanjom sa najmanjom političkom snagom (dva poslanika) na nekoliko mesecina, uporno ponavlja kako ce prvi zakon koji će ukinuti kada postane predsednik vlade biti Zakon o privatizaciji. I zaista, po poznatom komunističkom, „ko je nista biće sve“, samo kada dođe na vlast. Od tada počinju patnje ovoga naroda. Ruši se i uništava privreda, koju su tolike generacije 50 godina mukotrpno stvarale, raste nezaposlenost, siromastvo, dugovi, rasprodaje. I u tome se uporno istrajava. Iako se golim okom vidi da je privatizacija 1997 samo pogrešan naziv za projekat uništenja vlastite privrede, na tome se uporno istrajava. Privatizacija se mora provesti do kraja ne pitajući za cenu. Zahvalnost mora biti potpuna. Kada je krenuo proces akcionarske privatizacije 1996-1997 morao je da se nađe covek koji će sve to da sruši, i nađen je, pristao da da zarad svoje politčke ambicije uništi privredu a na taj način i narod. Retko je kome pošlo za rukom da toliko ovlada globalizmom, da toliko duboko pronikne u duh globalističkog vladanja vlastitim narodom kao prvacima koalicije „Sloga“. Verovatno je tu tajna, od tada tako briljantne političke karijere naših ambicioznih političara, onih najambicioznijih. Niko kao „on“ nema petlju da tako „odbrusi“ strancima, a oni ni reči, čuje se u narodu. A stranci verovatno znaju zasto. Nije važno sta se priča važno je sta se radi. Mereno patnjama koje je ovaj narod pretrpeo zbog ove privatizacije, ona je zlo koje skoro da stoji uz rame prethodnom ratu. U delu uništenja privrede pokazala se uspešnijom od rata. Umesto naprasnog ratnog ubijanja i zlostavljanja, ovde se ostvaruje masovno ubijanje širenjem i produljivanjem siromaštva. Na desetine hiljada ljudi je pre vremena umrlo zbog gubitka preduzeća, zaposlenja, zbog siromaštva. Zbog toga onaj koji je doneo i koji provodi ovu privatizaciju na ovom prostorima predstavlja najmasovnijeg ubicu. Suština ove privatizacije je u potpunom privrednosistemskom poremećaju koji nužno i završava u potpunom uništenju privrede. potpuno i bez ostatka i bez ikakvih izgleda da ce privreda oživeti pre nego sto dode do poništenja ove privatizacije. Mi smo proizvođači vlastite krize. Nametnutim nam slobodnim tržištem i privatizacijom uništili smo vlastitu privredu bez ikave ideje kako da napravimo novu. Pa sta bi ti političari radili ako ne bi stalno horski ponavljali strane investicije, uspešno zaduživanje. Ovakvo se najbolje uništava vlastiti narod. Dovede se na vlast slaba vlada i ona uništava svoj narod, stranci su samo podrška, sve ostale prljave poslove rade domaće snage. Država se potpuno povlači iz privrede i sve sve prepušta snagama otvorenog slobodnog trzišta. Ovu su činjenice, ovo su rezultati rada ove vlade koji se prikrivaju i trenutno dobro ne vide posto se maskiraju pojačanim zaduživanjem bezvrednim novcem iz inostranstva koji ce se sa kamatama morati vraćati vrednim robama. Sva zaduženja idu na infrastrukturu, (putevi, zgrade i slicno) 47% a u budžetske plate 49%, u privredu 4%, otuda indirektno i za panzije, a time i u PDV ponovo u budžet. Kreditno zaduženje je 4,8 milijardi KM a bruto društvni proizvod 1,7 milijardi sa tendencijom daljeg pada, radnici i dalje masovno ostaju bez posla preduzeća se zatvaraju, privatizovani veliki privredni giganti ne plaćaju poreze državi (Rafinerija Brod, Birac Zvornik) država im reprogramira dugove i daje nove kredite IRB samo da zadrže radnike, ti krediti nikada i nece biti vraćeni. Naše rudnike poklanjamo stanim investitorima da na njima oni sebi prave termoelektrane, da se bogate na našim resursima, a mi za to vreme da ubrzano izumiremo u kolonijalnom ropstvu. Mi smo prezaduženi, nemamo privrede koja može da vraća ovoliko kreditno zaduženje. Prava država i prava vlada ne prepišta strancu svoje prirodne resurse, prava država sama gradi termoelektreane za svoj narod. Umesto što se uzimaju krediti za autoputeve koji će nas odvestu u kolonijalno ropstvo da se digne kredit za gradnju termolektrana i hidroelektrana, takve investicije se otpate za 40 godina 1500%. Ali mi nemamo pameti, što resurse prepuštamo strancima. Veoma je ugodno danas biti u vlasti. Ne moras snositi odgovornost za razvoj privrede, sve se prepušta stranom investitoru. Nasuprot teškoćama i gorčini napretka stoji sva lakoća i slast propadanja. To globalisti odlično znaju i težište stavljaju na tu stranu. Veoma je privlačno i slatko živeti iznad mogućnosti, trošiti više nego što se zarađuje. Svima je ugodno i ljudima i politici. Samo trebami misliti na danas a ne na sutra. To što iza prolazne sadašnje slasti stoji sva dugoročna surova gorčina u budućnosti, na to uglavnom niko ne misli. Veoma je ugodno trošiti više nego što se zarađuje, posebno kao što je to tako obilno kao što je to slučaj kod nas. Umesto inostrane, bilo je potrebno uspostaviti unutrašnju okupacionu vlast. Potrebno je pritiskom na domaće političare raznim ucenama, pretnjama i prevarama doći do okupacije naroda i teritorije. Svi krediti i zaduženja ne mogu prikriti ne rad domaće privrede.

  52. Glas Naroda, 14.02.2013. 10:54:41

    “Znajući da ce privatizacija 1996. doneti razvoj i napredak Republike Srpske, zapadne zemlje su nastojale da to po svaku cenu spreče“

    Има ли неки опипљив доказ за тврдњу да би та приватизација успјела, осим чињенице да ју је осмислио Алекса Милојевић?

    “Odatle i tolika upornost da se koalicija „Sloga“ sastavljena od stranaka beznačajne snage (krajnje prolaznosti) dovede na vlast.“

    Не знам на основу чега сте извукли овај закључак, али колико знам странке тадашње коалиције “Слога“ (уз мања прекомпоновања) и данас чине убједљиву већину у НСРС!!!

    “Od tada počinju patnje ovoga naroda. Ruši se i uništava privreda, koju su tolike generacije 50 godina mukotrpno stvarale, raste nezaposlenost, siromastvo, dugovi, rasprodaje. I u tome se uporno istrajava. Iako se golim okom vidi da je privatizacija 1997 samo pogrešan naziv za projekat uništenja vlastite privrede, na tome se uporno istrajava.“

    Ево гдје је проблем. Када ја читајући вас АЛЕКСИСТЕ дођем до тога да је наша пропаст почела 1997.године, једноставно престанем читати глупости и не прочитам даљњи текст у којем можда има и нешто паметно.

  53. Simo P. Oroz
    „У којим земљама имовина није приватна? Наравно у земљама бившег или садашњег комунизма. „

    ovo njie baš tačno.. nije sva imovina bila privatna ni u tzv. kapitalističkim zemljama. u stvari sa intenzivnom privatizacijom se kreće 80-ih godina. Imaš mnogobrojne primjere. Recimo Britanski Telekom je privatizovan 1992. ili 93. Željeznice takođe. British Coal (vlasništvo na rudnicima uglja) takođe tu negdje, elektrorprivreda itd.. U Francsukoj je Reno i mnoge druge državne firme privatizovane 80-ih, 90-ih. U Švicaskoj takodje (recimo njihov PTT).. Modeli se razlikuju. negdje je država zadržala odredjen udio negdje nije… U nekim zemljama privatizacija još uvijek traje… Razlika izmedju njih i nas je da nisu gurnuli narod u rat zbog toga. A to je već druga priča. U ostalom se manje više slažem s tobom.. i immortal-om. Uostalom dovoljno je pročitati knjižicu koju je 1926. napisao francuski pisac (doduše i socijalista) Henri Barbuse „Kasapini“ nakon svoje posjete Balkanu (i Jugoslaviji medju drugm zemljama) o tzv. „bijelom teroru“ u kojoj opisuje teror koji vlade balkanskih zemalja provode nad neistomišljenicima, političkim oponentima i etničkim manjnama. Pri čemu su ima atentati pa čak i masovne likvidacije najnormalnija praksa… pitanje globalizicje i prakse nekih pojedinaca i/ili interesnih grupa da iskoriste svoj povoljniji položaj (u smislu posjedovanja kvalitetnijih tehnologija, znanja i, na kraju, novca koji im olakšava pristup mnogo čemu) je treće pitanje. I ne može se generalizovati.Opet, razvijene države se protiv takvih pokušaja bore zakonima i – znanjem. Samo u Švicarskoj se godišnje spriječi nekoliko stotina pokušaja stvaranja monopola…

  54. Koja je sličnost između Kosova, Avganistana i Libije. Velika i zove se legitimitet.
    A koja je veza između Martija, Tamnoputog i Unijata? Nobelova nagrada za mir.
    Koja je onda riječ za danas? Pa, neokolonijalizam. Doduše, uvijen u priču o zaštiti naroda od terora. Baš to je netrepnuvši izjavio Dobitnik iz 2009-e. Taj isti Dobitnik koji je u godini dobitka poslao dodatnih 21.000 vojnika u Avganistan da bi, pretpostavljamo, zaštitio mirom ugrožene avganistance.

    Unija – standardi za 21. vijek, humanizam, prava, boljitak. Ubjediše nas da su zemlje okosnice Unije, ovogodišnje Dobitnice, zapravo milom, uz neophodnu kontrilisanu dozu dobre sile, utjerale navedeno libijcima. Zaključićemo da iste te zemlje okosnice znaju bolje kako i čime treba graditi novo, ljepše i bolje libijsko društvo i državu, dakako na libijskom tlu, koje nije ni na istom kontinentu. A ni Pukovnika nije unijat vukao po pijesku, pa su zapravo svi unijati slavodobitnici čisti pred Bogom i novim libijskim narodom, koji neće imati ama baš nikakve veze sa ostacima starog, čiji pripadnik, za čije dobro su zapravo intervenisali, ga je vukao po pijesku!?

    I šta sada ja da pomislim o ovogodišnjoj Dobitnici, koja je. Da se podsjetimo, zemlju mog rođenja gurnula u ambis, koja je zdušno podržala sankcije na Drini, koja je većinu republika te moje već zaboravljene zemlje gurnula u dužničko ropstvo i vrlo potpomogla razbijanju ono malo privrede što je ostalo. O bombardovanju srpskog naroda i Kosovu neću ni da pričam, jer me užasno boli i svaka pomisao na te zločine.

    Što bi naš narod rekao, oni nam lupe šamar, a mi okrenemo i drugi obraz. I tako par puta. I ćutimo, to je kao normalno. Je li?

    Možda je ova nagrada samo kap u prepunoj časi i možda je krajnje vrijeme da se zaista preispita srpsko-evropsko partnerstvo i postavi na drugačije osnove, ili da se bar primjene osnovni principi za koje se Unija zalaže, ali za dobro svih, a ne samo odabranih. Možda i nije, ali se nekako baš tako čini.

    E moj Nobele, nije ni tebi lako. Pa ti kao da si srbin, igraju se tobom kao mačka mišem! Nećemo se vrijeđati, kažeš. Dobro, hajde da probamo onda ovako: E moj Nobele, tebi mora da je otac bio CNN-ovac, a majka BBC-jevka. A Kristijana ti bila babica. A što se mira tiče, Uniji „sasma“ dobro ide, mora se priznati, uzima se Grčka mirnim putem, što jes’- jes’. Prekomorska Italija grca u miru, a Španija i još poneka unijatska mirotvorska član

  55. Simo P Oroz

    još samo da dodam.. prije još samopar decenija da biste nešto nabavili iz Kine trebali su vam mjeseci. Morali ste tamo i otputovati. Danas možete mnoge stvari naručiti preko interneta.. čak vam ostavljaju priliku da i sami dizajnirate. Pošalju vam prvo (besplatno) uzorke i to na vrata, pa onda, ako se odlučite, traženu količinu (probajte na alibaba.com) To je globalizacija. Drugo je pitanje što se u našim medijima ne piše puno o tim stvarima.. Možda bi i drugi to koristili.. da znaju da postoji..

  56. @aleks
    Renault je osnovan kao privatna kompanija. nacionalizovan je poslije II sv. rata. british telecom i ostale navedene su imale korporativnu istoriju preuzimanja, restrukturiranja pa i privatizacija, sto ukazuje na promjene u nacinu njihovog vodjenja sto je sasvim prirodna stvar. te promjene su inicirali zahtjevi za sto boljom efikasnoscu, tj. ostvarivanjem profita. navedene zemlje imaju stotine godina bogate istorije korporativnih radnji i prosle su davno ono sto mi sad prolazimo (a to je korporatizacija privrede, uspostavljanje privatne inicijative i definisanje odnosa drzava-privreda). trebamo samo uzeti ono sto nama najvise odgovara i eventualno prilagoditi nasoj situaciji.

    teorije zavjera tom cilju nece pomoci i njima se bave obicno neznalice kojima se neda citati strucna literatura niti imaju potrebno obrazovanje za to.

  57. inspektor

    naravno.. ja samo govorim o ovom talasu privatizacije.. i da, preovladjujuće mišljenje jeste da vlasništvo utiče na ponašanje…medjutim, ono što namjeravam reći (a čini mi se da ste pogrešno shvatili) je da oni imaju drugačiji pristup svemu.. skoro sva privatizacija je provedena zasebno, pažljivije – ono što immortal pominje pod „odabirom strateškog partnera“ itd..bilo je i u Britaniji (čak i za vrijeme Tačerke) ponovnog „nacionalizovanja“ firmi – koliko se sjećam bio je baš slučaj jednog djela željeznia, ali to je u slučajevima kada vide da privatizacija ne daje željeni rezultat, . teorije zavjere inače služe za zamajavanje naroda .. odvajkada.. jer, izgleda, čovjeku treba fiktivni neprijatelj da bi sebi našao nekakvu svrhu u životu…

  58. i još nešto. ne možete sve trpati ni u teoriju zavjere. jer stvaranje monopola pod 1. nije teorija i pod 2. guši konkurentnost i razvoj.
    slučaj kada jedna osoba/porodica/grupa ima više firmi u istoj oblasti ( i još ima ulaz u zakonodavnu oblast) i na taj način „poklopi“ određeno tržište. ima privilegovan položaj zahvaljujući svojim drugim firmama ili rodjacima itd. u zapadnim zemljama se rješava zakonima.. na kraju, evo, u Britaniji je prije par mjeseci pripremljen zakon o lobiranju baš iz tog razloga..

  59. Присталице теорија завјере су типови који за сваку невољу криве другога. Нису способни да се погледају у огледало и размисле да ли и они у нечему гријеше. Обично се ради о неоствареним каријеристима са мноштвом комплекса, агресивног понашања и плитког знања.

  60. kakvog monopola?

    pa za razliku od BiH, u kojoj Konkurencijsko vijece je samo jedan od organa koji nista ne radi, Evropska komisija itekako kaznjava namjerno stvaranje koncentracije. mada, u uredjenim trzistima nema govora o monopolu, vec o kartelima, jer je monopol de fakto situacija koja se direktno protivi zakonima, a kartel vise oligopolska situacija gdje vise ucesnika na trzistu tajnim pregovorima znatno uticu na smjer kretanja trzista.

    sustina teksta je ta da se krenulo od ovog clanka
    http://www.guardian.co.uk/business/2001/apr/29/business.mbas

    i doslo do Milorada Dodika, Budimpeste, Margetica, Trifunovica…

    nije MMF upravljao novcem koji je RS imala prije 6 godina, a sada uglavnom nema. prema tome, kako se moze stvarati teorija zavjere, ako su nasi drzavnici spiskali drzavni novac pa sad kad je sve uglavnom propalo, traze pomoc od svakog da bi se odrzali na vlasti?

    da bi to tako bilo, onda bi trebalo dokazati da je MMF insistirao da se novac od prodaje Telekoma raskrcmi mladom Igoru, Bobaru, Kalderi itd. a sto je potpuna glupost.

    i drugo, projekat subvencionisanih kamatnih stopa od strane IRB je jos jedna kretenarija ali dobro, o tom potom.

  61. Стварни иницијатор Југословенских ратова је ММФ. Из неког разлога се сматра, да је ММФ такав економски бог, свезнајући и који никада не греши, иако постоји мноштво супротних доказа. Наример, програм «економског оздрављења», који је ММФ наметнуо Руанди је довео до краха руандске привреде и масовног крвопролића између тутси и хуту, које је однеле животе више од милиона људи. «Салинастројка» која се спроводила у Мексику под руководством ММФ је довела до чувеног финансијског банкрота, за ликвидацију чијих последица у последњих пет година је Мексико морао «упумпати» 92 милијарде долара. Индонезија је од 1992 године уредно преорјентисала своју привреду по рецептима ММФ-а – до чега је то довело, сви су видели. Још раније су се потпуно аналогно развијали догађаји у Бразилу, где је последња ратна влада, која је беспоговорно извршавала све директиве ММФ-а, довела привреду у ђорсокак и изгубила власт.
    Југославија је била прва земља «источног блока», која је почела престројавати своју привреду по рецептима MMФ (још од 1980 г.). управо је ММФ захтевао од југословенског руководства да одустане од «социјалистических планова» изједначавања привредног развоја свих региона замље, што је лишило традиционално заостало Косово Великих државних дотација и дало могућност тада хоџистичкој Албанији да искористи незадовољство локалног становништва «новом економском политиком» за стварање на Косову албанског стаљинистичког подземља. Прва косовска криза избија 1981 г., када је стаљинистичко подземље подстакло терор против неалбанског становништва и испровоцирало уличне сукобе. Убијено је око 30 људи, 20 хиљада срба, црногораца и јевреја је избегло са Косова.
    До 1984 г. Државна безбедност је уништила 3 подземне стаљинистичке «комунистичке партије» на Косову и плус подземну хоџистичку организацију «Пут ка свободи». Све то је коштало југословенску државну благајну суме, једнако 70% кредита, добијених од ММФ-а. Још скоро 25% је отишло на отплату услуга експерата ММФ-а! Завршило се тиме, што је, 1986 г. ММФ успоставио над југословенском привредом потпуну контролу. Неприхватање «изједначавања» сада изазива незадовољство у Србији, јер је појачало заостајање те републике за Хрватском и Словенијом, индустријски најразвијенијим. Тако је ММФ поново оживео српски национализам у Југославији (са којим се Тито – хрват по националности немилосрдно борио, све до исељавања срба из других република). И управо је по саветима ММФ-а Милошевић одговорио на нови талас насиља на Косову 1988-1990 г. доношењем уставних амандмана, који су ограничили права аутономних покрајина у поређење са републикама: без тога је било просто немогуће спровести политику ММФ-а – руководство Косова је отворено изјавило, да таква политика противуречи југословенском уставу.
    На захтев ММФ-а југословенска влада је 1989 г. донела закон о приватзацији. Како си испоставило кроз две године, приватизација је била обавезан услове «доктрине Ноува – Хоу», чију је виталност ММФ проверио на Југославији.

  62. Пуно чињеница,посматрање из више углова те одлично дефинисан дужи период интензивних догађаја тешко су могли дежурне малодушнике оставити у пасивном прихватању да је ово АНТОЛОГИЈСКИ ТЕКСТ! Ријешили су да туку Дражена „својим аргументима“ и тако и сами потврдили да је текст заиста врхунски.(То да ћеш на прољеће пецати је врло могуће, али уз цвркут птица….. нисам баш сигуран.Мислим у цвркут нисам сигуран. У прољеће јесам!)

  63. Међутим, постоје сектори српске привреде, о којима одавно машта западни, нарочито немачки и амерички, капитал. То је, например, цео комплекс индустрије бакра Србије. Бакар је данас најпотребнија сировина за електронску индустрију која се брзо развија у Немачкој. За Немачке концерне српски бакар (узимајући у обзир смешне транспортне трошкове и могућности плаћања српским радницима веома ниске плате) – то је «златни рудник», који је омогућио истовремено увећање профита за 520-550%! Али српско законодавство није дало немачком капиталу да приграби српску индустрију бакра.
    Други пример. На Косову леже највеће у Европи (а по мишљењу стручњака, и у Евроазији уопште) истражене залихе висококвалитетног каменог угља. Они се не експлатишу, пошто је то економски нерентабилно у условима, када у Европу стиже цевоводима јефтина руска нафта и гас. Али ако тај нафтни канал изненада пресуши – то ће онај ко буде владао Косовом, диктирати правила игре целој европској енергетици. По данашњем законодавству, западни капитал не може купити рудна богатства на територији Србије – рудна богатства уоште нису објекат приватизације (исто као монополи на природу).
    Природан излаз за западне монополисте је сменити власт у Србији. Законским путем то им није успело да ураде – срби су на изборима гласали за Социјалистичку партију. У не малом степену, гласајући за социјалисте, срби су гласали за тај пројекат трансформације својине, при коме ће радни колективи, у овом или оном облику (у колективном или акционарском) остати власници својих предузећа. То јест Милошевић савршено није имао никакве везе с тим. Сам по себи Милошевић је био типични партократа, каквих смо се ми нагледали и код нас у земљи. Лично Милошевић, колико се може судити, ништа није имао против такве приватизације, која би одговарала Западу (породица Милошевића је породица милионаера и приватних власника). Али он је принуђен придржавати се званичне партијске линије по питањима својине, а Социјалистичка партија се не може одрећи те линије, не ризикујући да изгуби већину својих чланова и подршку свога бирачког тела – радника колективних предузећа. Није случајно у познатим акцијама протеста у Београду пре неколико година у главном учествовали студенти, ситни трговци и представници хуманистичек интелигенције, али не радници. Радници су знали, ШТА су добили по закону о приватизацији, а ево студенти и интелигенција (новинари, у првом реду), нису колективни власници, наивно су мислили, да ако смене власт – сви ће постати милионери. Разумљива заблуда: код нас, сетите се, новинари су се такође некада дерали «напољу» и прослављлаи «ваучеризацију» – а сада просјаче од државе дотације и жале се на «социјалну незаштићеност»
    То, што смо гледали на Балкану, је покушај да се «отвори» за Запад привреда Југославије методама силе. То је чудовишан регрес међународних односа до нивоа средине XIX в., када је Запад тачно таквим истим методама «отворио» за себе Кину – посредством «ратова за опијум»
    «Доктрина Ноува – Хоу» је развијена 1982 г. и поставила је себи за циљ «ликвидацију економске и војне моћи вишенационалних држава источног блока».
    Доктрина је претпостављала: стављање под контролу и под услове ММФ-а тржишних мехаизама тих земаља, спровођење приватизације и отварање привреде тих земаља за западни капитал уз истовремено очување технолошког заостатка за водећим западним земљама. По мишљењу аутора «доктрине», то је морало за собом повући (поступно):
    у политици: а) препород или ликвидацију владајућих комунистичких партија, б) као резултат тога настанак идеолошког вакуума, в) перманентну државну кризу;
    у друштвеном животу: а) дезинтеграцију друштва на основу раста тржишног егоизма становништва (распадање друштва на супротстављене слојеве, групе, стратосе, кругове), б) појаву међуетничких, међуконфесионалних, територијалних, кланских и социјалних конфликата са перспективом њихове милитаризације;
    у економији: а) пораст инфлације, б) индустријски пад и технолошки регрес и, најзад, в) неповратно подривање индустрије и одбрамбене способности.
    У правом смислу речи биле су само три «вишенационалне државе источног блока» : Југославија, СССР, НРК. У Југославији «доктрина Ноува – Хоу» је нејблиставије изведена, што говори о изузетно високом професионалном нивоу аутора доктрине. Социјалистичка Федеративна Република Југославија се распала поткопана «тржишним егоизмом». Али са Србијом су настали проблеми.

  64. Добро, херцтреф, симо орозу(Васићу), зар ти не рече да Лазаревић лоше пише?
    Како то кад те херц64 развали са подсјећањем на моје писање теби у касне ноћне сате одговараш му да човјек не зна писати?

    Мени лично не сметају евентуалне правописне грешке свих нас, некад се пише пребрзо, па шта?

    Ја коментаришем оно шта је неко рекао ако је позитивно или разваљујем вас гомилу кукавица без карактерта који сте ту да се срби не досјете.

    Buddha, биће нашег млијека, биће подстицаја, биће организована производња органске хране у свим регијама РС,
    биће прилагођена квалитету земље, бићемо максимално солидарни једни према другима, биће народна влада, мора бити, погледај колико вас се сваки дан прикључује у „ОТВОРЕНИ ФРОНТ“ на фРОНТАЛУ.

    П.С. Рајко Васићу, алијас херцтреф и орозу, остаје понуда да изађете на тв дуел, да поведете владу и савјетнике, да понесете енциклопедије и мобилни за помоћ пријатеља, требаће вам.

  65. Ribolovac što si opterećen sa mnom?
    Ne sjećam se da sam rekao da dobro pišeš nego eto valjda imaš potrebu da me prozoveš pa da replikom razotkrijem još neke tvoje LAŽI, ali dovoljno je ovo za sada. Potpuno sam te potukao u dijalogu i slijedi ti duži period revitalizacije.
    Umjesto da se uključiš u polemiku sa ovim pametnim ljudima ovde ti mene povezuješ sa nekim drugim korisnicima ovde i direktno mi daješ povod da te još jače napadnem i još jače potučem do potpune pobjede činjenica. Ovako samo pokazuješ da je ova gomila gluposti koju iznosiš direktno proporcionalna količniku tvoje inteligencije i očekujem da mi se pridruži još ljudi da te napadnemo dijalogom i potpuno razotkrijemo tvoje namjere. Ja bih se lično uključio nego čitam neku studiju izvodljivosti pa ne mogu vjerno da pratim gospodu.

  66. Закон о приватизацији је донесен у СФРЈ 1989 г., али он није удовољио западном капиталу, будући да се практички није сводио на било које покушаје западних банак и компанија да узму под контролу Југословенску привреду. Зато су Југославију морали разбити. У бившим југословенским републикама приватизација је кренула на темељу, нових, републичких, закона. У Хрватској и Словенији ти закони су у потпуности задовољили Запад. Главни претендент за преузимање хрватске и словеначке привреде био је немачки капитал – и данас се практично сва привреда Хрватске и Словеније (директно или индиректно) контролише немачким капиталом. При чему су врло често немачки концерни, купивши хрватска предузећа, затварали их, очувавши самим тим радна места за једнопрофилна у правом смислу речи немачка предузећа – и на тај налин вештачки претерано повишивање цена роба тих предуезаћа на међународним тржиштима. Тако сада стоје по целој Хрватској затворене фабрике – које су већ одавно опљачкали и демонтирали локални мештани, који су остали незапослени.
    Међутим српски републички закон о приватизацији 1991 г. је постављао гаранције од таквог развоја догађаја. По том закону, орјентисаном на стварање «народног капитализма у Србији», западни капитал је могао рачунати само на 10% капитала приватизованог предузећа, западне корпорације су биле незадовољне том околношћу, али формалне претензије према закону нису могли показати , пошто је он споља задовољавао све услове ММФ-а: главнина привредних субјеката Србије се трансформисао у приватна (у акционарска друштва).
    То, што је у Србији био донесен управо такав, а не други закон није зависило од Милошевића. Већина предузећа у СФРЈ су била предузећа колективног облика својине (својине радних колектива). Управо су се ти власници (радни колективи) и изјаснили против других варијанти приватизације. Добили су то, да њихова колективна предузећа буду претворена у АД, у којима су радни колективи постали власници акција. Фактички се променио само облик власништва, али не и суштина. Против претварања својих предузећа у класична приватна југословенски радници су одлучно устали, потшо је Југосалвија у суштини увек живела по тржишним законима – и радници су знали, да је прво, што ће учинити нови власник-приватник –редуковати радних места, срезаи плате и социјалне повластице (тако се и десило у Хрватској и Словенији).
    Осим тога, југословенски раници су добили, да у закону буде утврђен принцип посебне добровољности процеса приватизације (држава је могла принудно приватизовати само она колективна предузећа, која су се нашла у позицији банкротства).
    Као резултат тога си 1997 г. Удео капитала приватних предузећа у српској привреди је износио само 4%! Западне корпорације нису добиле практично ништа, иако је, наравно, западни капитал неупоредиво моћнији од српског.
    Међутим, постоје сектори српске привреде, о којима одавно машта западни, нарочито немачки и амерички, капитал. То је, например, цео комплекс индустрије бакра Србије. Бакар је данас најпотребнија сировина за електронску индустрију која се брзо развија у Немачкој. За Немачке концерне српски бакар (узимајући у обзир смешне транспортне трошкове и могућности плаћања српским радницима веома ниске плате) – то је «златни рудник», који је омогућио истовремено увећање профита за 520-550%! Али српско законодавство није дало немачком капиталу да приграби српску индустрију бакра.
    Други пример. На Косову леже највеће у Европи (а по мишљењу стручњака, и у Евроазији уопште) истражене залихе висококвалитетног каменог угља. Они се не експлатишу, пошто је то економски нерентабилно у условима, када у Европу стиже цевоводима јефтина руска нафта и гас. Али ако тај нафтни канал изненада пресуши – то ће онај ко буде владао Косовом, диктирати правила игре целој европској енергетици. По данашњем законодавству, западни капитал не може купити рудна богатства на територији Србије – рудна богатства уоште нису објекат приватизације (исто као монополи на природу).
    Природан излаз за западне монополисте је сменити власт у Србији. Законским путем то им није успело да ураде – срби су на изборима гласали за Социјалистичку партију. У не малом степену, гласајући за социјалисте, срби су гласали за тај пројекат трансформације својине, при коме ће радни колективи, у овом или оном облику (у колективном или акционарском) остати власници својих предузећа. То јест Милошевић савршено није имао никакве везе с тим. Сам по себи Милошевић је био типични партократа, каквих смо се ми нагледали и код нас у земљи. Лично Милошевић, колико се може судити, ништа није имао против такве приватизације, која би одговарала Западу (породица Милошевића је породица милионаера и приватних власника). Али он је принуђен придржавати се званичне партијске линије по питањима својине, а Социјалистичка партија се не може одрећи те линије, не ризикујући да изгуби већину својих чланова и подршку свога бирачког тела – радника колективних предузећа. Није случајно у познатим акцијама протеста у Београду пре неколико година у главном учествовали студенти, ситни трговци и представници хуманистичек интелигенције, али не радници. Радници су знали, ШТА су добили по закону о приватизацији, а ево студенти и интелигенција (новинари, у првом реду), нису колективни власници, наивно су мислили, да ако смене власт – сви ће постати милионери. Разумљива заблуда: код нас, сетите се, новинари су се такође некада дерали «напољу» и прослављлаи «ваучеризацију» – а сада просјаче од државе дотације и жале се на «социјалну незаштићеност»
    То, што смо гледали на Балкану, је покушај да се «отвори» за Запад привреда Југославије методама силе. То је чудовишан регрес међународних односа до нивоа средине XIX в., када је Запад тачно таквим истим методама «отворио» за себе Кину – посредством «ратова за опијум»

  67. Umesto inostrane potrebno je uspostaviti unutreašnju okupacionu vlast. Potrebno je pritiskom na domaće političare raznim ucenama, pretnjama i prevarama doći do okupacije naroda i teritorije. Za sve što stranci žele nastoji se da se te odluke donesu domaći organi vlasti. Okupacija i kolonijalizam tada ne postoje. Stranci su tu da pomognu, savetuju, nikako da sami donesu i nameću zakone. Oni se nametnu domaćim političarima a oni svom narodu. To je novi mehanizam kolonijalnog zarobljavanja koji treba da pokaže svoju izuzetnu efikasnost. Narod ekonomski propadne a niko nije kriv posebno ne stranci. Izabrani politčki predstavnici su “prividno” sasvim samostalno i slobodno donosili pogubne odluke. Kada sve dođe do kraja, kada je narod pretovaren dugovima i kada je sve što je vrednije budzašto prodato, tako osiromašenom narodu stranci pritiču u pomoć svojim humanim pošiljkama da bi i pod tim uticajem masovno osiromašili i masovno umirali.
    Nastoje se pronaći domaći okupacini kadrovi koji su zarad svojih političkih i materijalnim interesa spremni na poslušnost i donošenje najpogubnijih odluka. Da bi se proizveli i doveli ti kadrovi na vlast, stranci raspolaži već oprobanim i veoma efikanim metodom – pružaju bezrezervnu podršku slabijim. Kada dođe na vlast, one je spreman na najrazličitije usluge i zahvalnosti.
    Ukoliko određen vodeći političar uspešno realizuje ekonomske ciljeve stranaca (loša privatizacija, zaduživanje, precenjivanje valuta, koncesije, platni deficiti i slično), onda mu je dozvoljeno da izgovara i naružnije reči na račun stanaca, a da stranci na to ne reagiju. Ako su profiti koje stranci osvaruju veći, na osnovi loših ekonomskih odluka, reči mogu da budu oštrije, a da mu to biva oprošteno. Na površini u javnosti takav političar se pokazuje izuzetnim patriotom, koji brani interese Republike Srpske jer sme da “odbrusi” strancima. Na drugoj strani je neviđena ekonomska izdaja i uništenje Republike Srpske i ovog naroda.
    Narod je potpuno zbunjen. Pod najodanijim patriotama se sve lošije živi.
    Drugačiji je problem kada pretnje kolonijalizna dolaze sa strane. Mnogo je gore kada one dolaze iznutra, kada se radi o domaćem kolonijalizmu, što je upravo slučaj kod nas.
    Da je bio raspisan čak i međunarodni konkurs za izbor vlade koja će nas ovoliko siromašiti i usmeriti u kolonijalno ropstvo, ova (naša) vlada bi sigurno pobedila. Slušajući savete stranaca i oslanjajući se na otvoreno tržište, kao osnovno uporište ekonomskog razvoja, Vlada, sve što radi, radi pogrešno.
    Pristajući na nametnuti nam koncept privatizacije pristali smo da uništimo vlastitu industriju i privredu, da se deindustrijalizujemo. U svom kolonijalnom napredovanju stranci nas sprečavaju da čak proizvodimo i sirovine i da ih prodajemo. Umesto vlastite proizvodnje sirovina na delu je koncesiona prodaja prirodnihdobara strancima da oni proizvode sirovine. Svirepost savremenog kolonijalizma je i u standardima, certifikatima i slično za izvoz. Ne može se skoro ništa izvoziti, samo se može uvoziti, zaduživati se, prodavati preduzeća i prirodna dobra, na čemu se naša vlada predano angažovala.
    Tovariti na izemoglo stanovništvo sve veće poreze iz kojih će se otplaćivati krediti za nerentabilne infrastrukturne investicije predstavlja klasičan obrazac propadanja u kolonijalno ropstvo, koje je toliko puta širom sveta ponovljeno.
    I to naša vlada proglašava svojim uspesima. Kasnije kada otpata kredita postane nemoguća ulazi se u kolonijalnu spiralu. Kraj je poznat. Večno dužničko ropstvo. Uz koncesioni gubitak svega što je vredno od prirodnih do javnih dobara, i skoro ukupne privrede koju preuzimaju stranci.
    Sve se odvija preko slobodnog tržišta, koje je nosivi faktor kolonijalizma. Dovoljno je samo da domaći politički faktor prihvati slobodno tržište kao osnovnu ideologiju ekonomskog razvoja, i stvar je skoro gotova. U svojoj odanosti otvorenom tržištu domaći faktor temeljno ruši vlastitu privredu bolje i potpunije nego bilo koje vreme ranijeg kolonijalizma.
    Slobodno tržište oslobađa domaće političare od odgovornosti za vlastiti ekonomski razvoj i za ekonomsku sudbinu naroda, što je za njih veoma prihvatljivo. Vladati a ne odgovarati. Ne nositi teret eknomskog razvoja, a biti narodni predstavnik. Tako nešto teško je i zamisliti. Biti u politici a ne odgovarati za ekonomsku sudbinu naroda.
    U odsustvu osnovnog bavljenja, da bi opravdali vlastito postojanje, politika kreće u drugu vrstu aktivnosti: evropske integracije, strane investicije, zavade, svađe, prošlost i slično. Veoma je ugodno danas biti u vladi uzimati kredite, trošiti raspodavati i za ti primati astronomske plate, veće nego u vladama razvijenih zemalja Zapada, a pritom nema nikoga ko je odgovoran za narod i njegovu sudbinu. Silna državna administracija zaposlena u ministarstvima ne radni ništa drugu nego smišlja načine kako prevariti svoj narod, možete zamisliti šta bi oni radila kada ne bi neprestano u horu ponavljali: “Evropa”,”evropske integracije” “strani investitori”, “uspešno zaduživanje” itd.
    Da bi vlade prestale da budu kolonizatori vlastitog naroda i vlastite zemlje, nužno je da se napusti ekonomski koncept slobodnog tržišta i da država (Vlada i opštine) preuzmu punu odgovornost za razvoj privrede.
    Pomoći i krediti nisu u stanju da nadomeste nerad domaće privrede i problemi narastaju. Sve je to smišljeno vođeno “nevidljivom rukom” Zapada. Raste potreba za novcem, zaduživanjem. Krediti su sve veći a uslovi sve manje povoljni, što doprinosi teškoćama to povećava potrebu za novim i obilnijim zaduživanjem.
    Onda kada se oceni da je problem značajno narastao, nastaje smena poretka među inostranim kreditorima. Povlače se oni sa povoljnim kreditiranjem, a na scenu stupa MMF. To je znak da se stiglo do krajau ukupnom scenariju finansijskog, ekonomskog i svakog drugog zarobljavanja MMF-u je namenjena uloga završnog udarca od kojeg uglavnom niko nije ostao na nogama niti su se oporavili mnogobrojni i moćniji narodi. Spasli su se samo oni koji se nisu upustili u ovu avanturu.
    Žestina udarca je u nameni kredita i uslovima kreditiranja. Kredit se daje vladi na ime njenog spašavanja. Da bi se spasila, Vlada ne pita za uslove. Važno je opstati u mandatu. A narod ? Ko za njega pita?

  68. Bigeru, što se ti češeš, ako te ne svrbi?
    Ili se češeš, što te svrbi?

    Što ti firčju potonuše ladje, pa mu faca izgubljenoojađenog izgleda sivomaslinastih tonova?
    Kao ranjeni kurjak osumnjičen za upad u torove kada bježi ispred lovačke hajke.

    Inače, nikada nisam bio ljubitelj lova, pa makar lovili zvijeri ubice. Glavom plate samo obilježene glave, dok se većina čopora, ništa opasnija i manje zla, skloni u svoje jazbine i čeka sezonu lovostaja.

    Nego, bigeru moj, pozdravi mi gospodju mamu, moju prijateljicu i družbenicu iz derventskih picParkova.

  69. Hercika, ko o čemu, ti o dupetima. Zaista si se poistovjetio sa svojim radnim mjestim i zanimanjem šupakmana.
    Nije mi sijeda kosa, farbam se po ugledu na predsjednika.

    Bigera i mene vežu zajedniške uspomene iz ratnih derventskih dana, i to je primjer saradnje izmedju civila i vojske. Obostrano pomaganje i druženje i u najtežim trenucima, bez obzira na vjeru i naciju. A, u predahu izmedju bitaka, pravac u picin park. Mladi smo bili i gospodja , i ja, … Što je prirodno, nije sramotno, imala je običaj da kaže.
    Hercika, pozdrav ispod Kozare!

  70. Биги, херцтреф и симо ороз једна личност.

    Како то да вас тројица у једном човјеку увијек исто реагујете, како баш да за минут одмах један иза другог пишете и увијек сте против трећег, како то да овдје сви лажу, како??????

    Погледај како те коментаришу ветерани и остали.

    Што се тиче Еколошке партије запамти једну ствар, ми ћемо заједно са здравим снагама заштитити природне ресурсе, подићи пољопривреду до нивоа да ћемо имати резерве хране за пет година, мора се такво је вријеме, имаћемо системски развијен туризам, имаћемо запослен народ, имаћемо правну државу у којој се више никад неће појединац или интересна група издићи изнад народа, све ће то бити мишу, а ти ћеш ћеш се негдје крити по рупицама чекајући да ти последњу исповијед да Качавенда уз пригодан ритуал.

  71. piscator, мани се глупости

    Паметније би ти било да мало станеш на лопту, пишкатору. Симо П. Ороз је институција на Фронталу и свако ко је са њим кренуо у полемику однио је гаће на штапу. Нарочито је то опасно за оне који имају амбицију да постану политићари.

    Занимљиво је ово латинско име за рибара, пишкатор.

  72. Potpuno je besmisleno verovati da je cilj razvijenih da nas ekonomski razviju, obogate, i da su se zbog toga tako zdušno okupili oko projekta globalizma. To je suprotno svakoj ekonomskoj logici. Zbog toga je umesto slepog verovanja u dobrobit slobodnog tržišta i dobre namere globalista, potrebno kao i u doba komunizma na osnovi zdrave pameti, struke i nauke postepeno okrenuti leđa slobodnom tržištu i krenuti sa izgradnjom novog privrednog sistema.
    Slobodna trgovina je sami centar globalizma.
    Ekonomski nadmoćna Amerika, nakon Drugog svetskog rata (kada je ostvarivala 40% svetskog BDP), želela je da pronađe novo tržište za američke robe. Zbog toga je 1947. g. u okviru Opšteg sporazuma o carinama i trgovina (GATT) uspela da slobodnu trgovinu uzdigne do vodećeg principa svetske ekonomije.
    1995. godine GATT se pod uticajem SAD preobrazio u Svetsku trgovinsku organizaciju. Takva tvrda pozicija je tipična za hegemona koji slabi, a koji svoje pozicije želi tvrdoglavo braniti, kao da je on još uvek jedina preostala svetska sila.
    Činiti drugome zlo da bi tebi bilo dobro. U javnost se ide sa primamljivim i široko prihvatljivim pojmom da bi se prikrila prava suština delovanja. To je metod ismejavanja, izvrtanja i uništavanja nekih bitnih ljudskih i sistemskih institucionalnih vrednosti.
    U upotrebi su opšti pojmovi koji su lišeni svoje unutrašnje sadržine: priključenje Evropi, evropski put, evropski i civilizacijski standardi i vrednosti, kao da to negde postoji. Zanemaruje se da je Evropa niz različitih rešenja u pojedinim zemljama, koje se, kada su ovi pojmovi u pitanju, dosta različiti.
    Komunizam je nastojao da uništi naciju. Globalizam nastoji da uništi državu. Uništenje države je gore od uništenja nacije.
    Globalizam ide korak dalje. Ukidajući državu, on nastoji da ukine i naciju. On nastoji da razgradi postojeće nacionalne države i da na njihovo mesto smesti regije, posebno one višenacionalne, prekogranične. Potpuno negiranje dosadašnjeg istorijskog puta koji je uglavnom zasnovan na razvojnim uspesima pojedinih naroda koji su se nadmetali, takmičili, borili, napredovali. Globalizam je tako potpuno negiranje dosadašnje istorije i osnovnih poticaja razvoje.
    Globalizam se okrenuo državi i njenoj razgradnji, što je opasnije i temeljnije potkopavanje i sveta i civilizacije u celini. Upravo razgradnjom države globalisti (Vašingtonski sporazum, Evropska Unija, MMF, Svetska banka i slično) sprečavaju manje razvijene da ponove razvojni put razvijenih.
    Manje razvijene zamlje su prisiljene da ukinu carinsku, i svaki drugi oblik zaštite svojih nemoćnih nerazvijenih privreda pred inostranim gigantima koji nadiru sa otvorenih granica znači zapravo akt satiranja tih manje razvijenih privreda. Uz to oduzima im se i ključna monetarna ekonomska funkcija. Država bez svoga novca skoro da nema šta da traži u ekonomiji. Predlog globalista u Vašingtonskom sporazumu je jasan i nedvosmislen: da se država povuče iz privrede i da se sve prepust snagama i slobodi tržišta.
    Treba što više okrenuti leđa globalizmu i slobodnom tržištu, a što potpunije razvijati ekonomske funkcije države, to predstavlja jedini put spasa. Potrebo je raditi, ništa drugo, nego ponavljati razvojni put razvijenih.
    Protiv globalista se treba boriti njihovim oružjem. Ne slušati šta pričaju i šta nam preporučuju, nego gledati šta rade u svojoj kući (zemlji) i to ponavljati i primenjivati kod nas.
    Da biste na otvorenom tržištu bili ekonomski uspešniji i da biste uspešinje izlazili na kraj sa ekonomskim gigantima iz Evrope, morate da budete što manji, minimalniji (mini, mala i srednja preduzeća). Takvi u svojoj nemoći, uspešnije će, na slobodnom tržištu, pobeđivati moćne iz Evrope ???
    U namеre Evropske Unije uopšte nije teško prozreti. Jedno se priča , a drugo se radi. Dok se priča o svetloj budućnosti ujedinjene Evrope zapadne zemlje mori teška briga skore opasne depresije. Pred navalom realne ekonomje iz pravca Kine ruši se naduvana papirnata ekonomija Zapada. Traže se izlazi da se za teret koji nadolazi nađu propusni ventili – da se značajan deo tog tereta putem zaduživanja i platnih deficita prebaci na manje razvijene. Odatle toliki optimizam usled nadolažećeg mraka i tolika žurba da se deo tereta prebaci na lakoverne. Potrebno je pre konačne propasti EU i pre nego što postane svima sve jasno ostvariti što veće koristi za sebe.
    Ekonomska monetarna unija je mit, koji kao i većina monetarnih unija mora da se raspadne.
    Umesto da se maksimalno zaštitimo od nervoznih i agresivnih delovanja EU i njenih nastojanja da nas obmanama, pretnjama i ucenama, što više ekonomski opljačkaju mi dopuštamo našim eurounijatama da još uvek poslušno ponavljaju i izvršavaju zapovesti. Narod to mora da zaustavi i da se spašava.
    Suština delovanja države u ekonomiji je upravo da koriguje tržišna delovanja – da podstiče pozitivna a ograničava negativna.
    Napadnuta ekonomskim gigantima, domaća preduzeća nemaju nikavog izgleda za uspeh. Narod ubrzano siromaši, što obara cenu svemu oko nas – radu, nekretninama, zemlji, prirodnim bogatstvima. Osnovni strateški cilj razvijenih je upravo u širenju i uvećanju siromaštva, jer siromašan narod ne pita za cenu i kredita ni prirodnih dobara. I što je posebno važno ne pružaju se značajni otpori prodajama. To je već oprobani model razvijenih, koji je pokazao izuzetan rezultat. Osiromašiti, a onda sve jeftino pokupovati, a siromašni ljudi će da rade i za bedne nadnice. To je po svemu sudeći konačan rezultat priključenja Evropi. Nećemo mi putovati u Evropu, Evropa će doći kod nas da nas kolonizuje.
    Potpuno je narazumno očekivati da se globalistički pokret razvijenih organizovao da bi pomogao razvoj manje razvijenih. Nekada se ekonomski zarobljavalo ratovima, a danas globalističkim konceptima. Nekada vojnici, podoficiri, oficiri, generali, danas, savetnici, konsultanti, agencije za pomoć, humanitarne organizacije, nevladin sektor, krediti, deficiti. Glavna udarna snaga nekada, ukoliko se ne pristane na predaju jesu avioni, artiljerija koja ruši. Danas je mnogo veća rušilačka snaga u otvorenom tržištu. Ništa kao otvoreno tržište ne ruši privredu manje razvijenih. I sve to skoro bez otpora, uz punu saradnju domaćeg faktora.
    Strategija globalističkog zarobljavanja uglavnom teče sledećim tokom. Izazvati međunarodne zategnutosti, sporenja, rat. Deliti i usitnjavati države. Svađa i sitne države onemogućavaju razvoj. Što više osiromašiti nagovaranjem, podsticanjem i prisiljavanjem na pogrešne odluke.
    Osiromašeni i nemoćni lako pristaju na zaduživanja i prodaje, što je konačan globalistički cilj. Kada se uđe u posed vrednih javnih i prirodnih dobara i kada dugovi dovoljno narastu, ekonomska racionalnost globalizacije pоkazuje svoje pravo lice.
    Imajući u vidu da su zaduživanja i kupovina javnih i prirodnih dobara osnovni i konačni ciljevi mentora globalizma, spašavanje vlastite privrede i naroda ide upravo preko pružanja ove vrste otpora. Potrebno je ostvariti snažan demokratski, ali i zakonodavan pritisak koji bi onemogućio dalje zaduživanje i rasprodaje.
    Da bi se ovaj problem rešio, nužno je političare izložiti pritisku odozdo, iz naroda. Ta vrsta pritiska do sada kao da nije ni postojala. Domaći političari su uglavnom odgovorni strancima i realizuju pitanja koja nameću stranci. Skoro da i nema odgovornosti za sudbinu naroda, odnosno narod skoro da nema nikakvog uticaja na politiku. Inače kako objasniti ovoliko siromašenje naroda i propadanje privrede a da su Vlade tako stabilne i da to ne izaziva bilo kakva značajna politička i društvena reagovanja. Potrebno je zapravo političare prisiliti na zdrav razum, a ne realizovanje nametnutog nam slobodnog tržišta, koje donosi ovoliko ekonomsko i društveno zlo. Ciljevi globalista ovde su pre svega ekonomski te se na domaće političare vrši uglavnom ta vrsta pritiska. Ostala bavljenja (ustav, mapa puta, vize, kandidatura za EU, entiteti, strukturalni dijalog i slično) jesu samo pomoćna sredstva za prikrivanje i ostvarivanje osnovnog cilja.
    Tek onda kada se utvrdi neosporna opšta društvena korist, zaduživanja i prodaje bi bile dozvoljene.
    U klasičnom ratu veleizdaja znači mnogo ljudskih žrtava. U današnjem globalističkom, kada se zarobljavanje uglavnom ostvaruje kreditima i jeftinim kupovinama prirodnih i javnih dobara, a masovno ubija siromaštvom, prekomorno zaduživanje i prodaje, ne poštujući restriktivu zakonsku proceduru, ima obeležje krivičnog dela veleizdaje.
    Uočava se da je globalizam zapravo veoma snažan i organizovan interes razvijenih da ekonomski sataru manje razvijene, zadužujući ih i preuzimajući im sva značajnija prirodna dobra.
    Ni jedan narod nije izumro tako što je sledio do kraja pogrešan sistem vlasti. Zar mislite da će ovaj narod umirati od gladi izbačen na ulicu iz preduzeća trpeti ovu rasipničku, bahatu, bezobzirnu, izdajničku vlast.
    “Pružanje pomoći” siromašnim i nemoćnim u formi nuđenja obilatih kredita, kupovina javnih, prirodnih i ostalih materijalnih vrednosti. Svi toliki dobronamerni saveti i pomoći završe prekomernom zaduživanju i rasprodaji nacionalnog blaga. A onda ste ekonomski mrtvi i suvišni u vlastoj zemlji, primorani da bespogovorno slušate diktate kapitala iz udaljenih i nedostupnih centara. Tada ste već kolonija koja proizvodi jeftine sirovine i masovno umirete u siromaštvu.

  73. ex-1978, 14.02.2013. 09:42:44 [67988]
    buddha, 14.02.2013. 09:33:40

    Ne slušaš ti mene a donosiš niz pogrešnih zaključaka. Džaba ja tebi ovo pišem. Ja sam pisao samo o jednom problemu u našoj poljovprivredi a to je sitan posjed. Naše parcele su jednostavno premale za organizovanje efikasne poljoprivredne proizvodnje.
    ++++++++++++++++++

    Само те слушам! Гламочко поље је највеће крашко поље у Европи, Невесињско поље је сљедеће, Семберија, Бањалучка и Приједорска регија… Хало! Па ми можемо да озбиљно водимо пољопривреду и да живимо од пољопривреде и производње ел. енергије! Друга ствар, узми Холандију…она је узимала од мора, па јој је требало третирање земље да би земља изгубила со и данас је највећа земља у Европи из области пољопривреде! Дакле, ако већ нисмо Холанђани, можемо барем бити култивисанији по питању земље и обрађивања. Како? Лијепо. Законима и стимулансима. Иступањем из ЦЕФТА и осталих гована које је потписала ова твоја ЦРВЕНА МАЧКА (ако сматраш да није у боји разлика), док је БЕЛИ ачор био против! Тај споразум уништава пољопривреду у РС и БиХ, па данас увозимо све што можемо производити. Поента је у организацији производње, удруживању у кластере итд… а држава треба да обезбједи пласман и гарантује откуп у робне резерве.Овако… пушимо дилац, а за коју годину ће нас МОНСАНТО уништити и њихов ГМО! А преживјеће само они који су у гудурама и који имају своје сјеме. Прво што је америка напала у ираку је била БАНКА пољопривредних сјеменаааа! Једино је још посједује масон Бил Гејтс заједно са Рокфелером и Ротшилдом и она се налази на Аљасци! ЗАИСТА ЈЕ ВАЖНО КОЈЕ ЈЕ БОЈЕ МАЧКА! 😉

  74. Ево добре констатације од СРбина74.
    Ипак идемо редослед потеза:
    -прво, неминовна промјена власти
    -друго, успостава правне државе у правом смислу
    -треће, доношење стратегије рада и развоја РС за наредних бар педесет година(стратешке привредне гране на основу природних богастава, територије и људских потенцијала)

    Нама у Еколошкој партији је програмом дефинисана РС као Еколошка држава са пољопривредом, енергетиком и туризмом као стратешким гранама привреде, што одговара нашим природним ресурсима.

    То су невјероватни природни потенцијали који вриједе минимум 100 милијарди еура.
    Замислите која су то сигурна средства која би се обрнула наредних деценија стварајући нову вриједност кроз реални сектор.

    Замислите сад ако заштитимо ову имовину стављајући вето на сваку концесију, шта и колико спашавамо а можемо то без проблема.

    Зар није боље да поништимо евентуалне уговоре као што је Чез у Гацку и платимо двадесетак милиона оштете тим мафијашким концџесионарима спашавајући милијарде које ћемо добити следећих деценија, свакако ћемо намирити као држава тај новац дат тим вајним странцима од одузете имовине олоша који је опљачкао овај народ задњих 20 година.

    Знам да ће сада запјенити појединци питајући како ћемо ми то све покренути.
    Сачекајте прво промјене и правна држава, све својим током, чули сте вечерас професора Милојевића, економија је то, сви воле да зараде.
    Значи правна РС једнако инвестиције наше и стране заједно, зависи која грана и колико посто?

    Ево једно питање са лаким одговором како би га сав народ разумио.
    -ако гради хидроцентралу Вук Хамовић на нашој ријеци, на нашој земљи, што му је гарант или жирант влада РС ?
    – што би ми кад имамо кадрове, велику корпорацију звану ЕПРС дали другом да гради такве капацитете страним кредитима а ми му гарантовали отплату кредита ако нешто пође по злу ?
    -зар нисмо и прије правили хидро и термоцентрале преко електропривреде која је тада и данас била државна односно народна ?
    -зар није логично да наша ЕПРС прави те централе јер већ има инфраструктуру за пренос струје чиме појефтињује пласман производа који никад неће изгубити цијену, није битна само та уштеда, зар није логично да ЕПРС подигне кредит, буде му гарант РС, изгради централу за вријеме грејс периода који се увијек добије тако да почне плаћати рате кредита кад је струја већ произведена односно централа направљена, видите чуда,годишња рата буде десетак посто укупне добити.
    Све су ово чињенице провјерене код стручњака који су радили и градили такве пројекте или раде у електропривреди РС.

    Толико о томе што је Еколошка партија спремна ићи ако треба на улицу, нема, пљачке природних ресурса и стављања нашег народа у поданички и подстанарски однос у сопственој држави крвљу плаћеном да је имамо.

  75. immortal, 13.02.2013. 23:39:12 [67974]

    „Imaš li neko racionalno objašnjenje zašto od cijele Evrope prepune i malih i velikih naroda baš Srbi dobiše plesku?“

    Не могу да вјерујем да Ви и даље не желите да јавно признате улогу оних који су „дијелили пљеске“ у нашој трагедији. Није крива будала која вози луђачки аутобус и гази пред собом, већ је крив онај што је стао пред аутобус да га згази луђак? Постоји више одговора на ово питање. Једно је да су Срби доживљавани као „мали Руси“, друго да у свом власништву имали једну Трепчу, треће да су пружили највећи отпор неоколонијализму,…… Можда је одговор на Ваше питање у узрочно-посљедичној вези са амбицијама Маделин Олбрајт да купи телекомуникације на Косову, Веслија Кларка и Џорџа Сороша да преузму руднике на Косову. Можда у чињеници да су управо након бомбардовања и петооктобарских промјена приватизоване банке, уништена сва привреда, отворене границе за увоз, стране корпорације, мегамаркете, да се тек након тога Србија почела вртоглаво задуживати,………….

    Није ли чудно да је један од највећих гробара српског народа, Слободан Милошевић (док је водио ратове, био под економским санкцијама, у вријеме кад су штампане новчанице са 20 нула, кад су настајали тајкуни и мафијашки кланови,….) успјевао да произведе храну и прехрани становништво Србије, добрим дијелом и Републике Српске, а данас то Србија није способна, и тражи се неки шеик да купи српске оранице и усрећи нас?

    Да ли је у природи човјека да тежи СЛОБОДИ, као појединац или дио колектива? Мислите ли Ви да је данас Србија суверена и независна земља, ако амбасадори одређују гдје ће да сједи Динкић? Мислите ли да је Косово слободна држава? Да ли је нормално помирити се с неслободом и како онај ко се не мири сноси већу одговорност од оног ко му узима слободу?

  76. ex-1978, 14.02.2013. 06:49:52

    „Sprdaš se sa Dodoom kada kaže kako će uvesti porez na ljenost i po džepu udariti one koji ne obrađuju zemlju. U krajnjoj distanci ako ne budu plaćali taj porez ili ako ne budu iznajmili zemlju nekome ko je voljan da je obrađuje – zemlja će im biti oduzeta.“

    Не разликују нам се по овим питањима о школству и пољопривреди много мишљења, само ниакко не одобравам доузимање земље. Они који не обрађују, плаћаће порез, па ће бити принуђени или да обрађују, или да продају по тржишним цијенама које нису високе. Порези не морају бити високи, али могу донијети доста новца у буџет, под условом да се не дешава оно што се сада дешава, да Пореска управа не ради свој посао. Прво од рафинерије нека наплате!

    Што се тиче отварања предузећа, прво треба створити ДРЖАВУ (СИСТЕМ), а онда све иде само од себе. У земљу гдје се од потенцијалног инвеститора тражи 5 или 10% провизије нико озбиљан неће доћи. Може доћи само неки Рашид и слични.

  77. Симо П. Ороз, 14.02.2013. 09:27:47

    „Аутор овог чланка помпезним уводом о завјери ММФ полако клизи до нивоа трачања и покушава дискредитовати Додика на приватизацији Телекома и двије рафинерије, а те приватизације су по оцјенама свих озбиљних аналитичара биле врло успјешне. Вјероватно аутор мисли да је Чавићева приватизација са Витолом било боље рјешење. Чудно је и то да аутор нигдје не помиње приватизацију банака само зато јер је то спроводио Младен Иванић.“

    Прво, не говорим ја о завјери, већ Додик. Он преко Блица и других медија под контролом пласира спин о завјери, а ја само цитирам професоре економије свјетског гласа. Ако сте добро прочитали, на крају текста тврдим да се на прољеће неће ништа десити. понављам да се не ради о завјери против српског народа (сличан су третман имали и други екс ЈУ народи), већ о примјени силе у остваривању неоколонијалних интереса. Тема текста је Додик, а помињу се и Милошевић, и Караџић, и Чавић, и Иванић. Г-дин Иванић је био такође члан Г17+ и инсталиран је баш с циљем да изведе прво приватизацију банкарског сектора, а онда остало иде као по лоју. Нпр. причао је причу да је морао продати Кристал банку за 1 евро, јер нису могли наплатити кредите од Чичића и других, а онда је нови власник ипак наплатио добар дио тих дугова. Иванићев министар финансија је пребацивао новац на Британска Дјевичанска Острва и правоснажно ослобођен од стране домаћег судства. Толико о том.
    Не знам каква је конкретна улога г-дина Чавића у афери Витол, али јасно је да ни ту нису чиста посла и ја уопште немам намјеру да амнестирам ни лидере опозиције. Напротив, мислим да 90% политичара који су били на власти у протеклих 20 година треба послати у пензију.

    Приватизација сама по себи није лоша ствар, да је проведена без пљачке, само мислим да се „златне коке“ попут Телекома, електроипривреде, шума, водовода, пољопривредног земљишта,… не би требало препуштати другоме преко 49%. Опет понављам да су мањи проблем друштвена уређења, а већи људи који их обесмисле.

  78. Симо П. Ороз, 14.02.2013. 09:27:47

    „Опет аутор због неинформисаности или нечег другог пренебјегава чињенице. Чињеница је да је Биљана Плавшић легално изабрана за предсједника РС и да је на засједању у Бијељини за мандатара именовала Младена Иванића и то на приједлог СДС-а, као најјаче странке. Када се открило да је СДС слагао предсједника РС и да није обезбиједио 42 гласа за Иванића, Плавшићка је поступила по закону и другој странци по снази у НСРС дала. Та странка Српски народни савез је предложила Милорада Додика. То је прихватила и СПРС, СНСД и Коалиција за БиХ.“

    А ко је предложио Брана Миљуша? Није ли Иванић био на страни савеза за нир и прогрес? Откуд он као кандидат СДС-а?
    Симо, Додику је Милошевић био политички отац. Вођен личним интересима, он га је напустио и сјео у крило Олбрајтовој и екипи, те је помоћу њих рушио Милошевића како би Запад довео Србију до овог гдје је сада, по питању задужења, пропасти индустрије. Можда можете одговорити како то да западне земље и даље растачу србију у вријеме када им Борис Тадић љуби скуте? Зашто у Борисово вријеме отимају Косово, а сада и Војводину? Републику Српску чувају за крај, јер желе да једном заувијек онеспособе Србе као потенцијалне руске савезнике? И ако можемо сазнати зашто је Симо боравио у Русији у више наврата? Као амерички шпијун или трбухом за крухом? Имортал рече да нико није ишао у Русију, а мени се чини да су многе грађевинске фирме радиле и у Русији, и у Либији, и Ираку, и Алжиру,….

  79. „Није Додик имао везе са Поплашеновом смјеном. Када је смијењен њега је издао Мирко Шаровић јер је, да је био поштен, требао поднијети оставку на мјесто потпредсједника и избори се не би могли избјећи Додик са том Шаровићевом играријом нема ништа. Још једном да напоменем да Додика нису изабрала два посланика него више од 42.“

    Симо, Додиков интервју:

    „Kako komentarišete odluku o Poplašenovoj smeni?

    Poplašen nije više predsednik republike.

    Zašto su vaši poslanici prilikom glasanja o njoj bili uzdržani, a vaši koalicioni partneri glasali protiv nje?

    Pravo je visokog predstavnika da posegne za tom odlukom, koje je dobio po Dejtonskom sporazumu, u kojem je sadržana klauzula da je on iznad Ustava BiH i ustava entiteta. Nije Vestendorp diskvalifikovao Poplašena već se Poplašen sam diskvalifikovao u proteklih pet meseci, vršeći funkciju na samo njemu svojstven način. On je ugrožavao demokratski razvoj RS, i u tom pogledu joj je nanio mnogo štete. Dobro je što je otišao.“

    Дакле, Милорад Додик је у то вријеме био оптерећен Поплашеном, све радио да га елиминише (иако је оај био легално изабрани Предсједник), а онда у овом интервјуу потврдио своју улогу и прихватио као добро насиље тутора и намјесника окупационих сила. И ситуацији кад страни тутор смјењује неког коме је народ дао легитимитет, избори су бесмислени, а Шаровић је дошао у мат позицију и угрозио би уопште ову функцију да је није преузео. Могуће да би била укинута потпуно. Чини ми се да би г-дин Шаровић могао бити и 2014. кандидат за Предсједника РС.

  80. inspektor, 14.02.2013. 14:14:32

    Ма не, ММФ је све то провео много раније. Сада смо им потребни само да узимамо из године у годину све веће кредите, све до момента кад ћемо доћи у позицију да не можемо вратити, па ће пробрати водоводе, ријеке, шуме, жене,…

    Какве везе има ММФ са Савезом синдиката РС? По којој логици се десио састанак челника те двије институције баш другог дана штрајка? Шта се они петљају у унутрашње ствари? Плаше се да неће настати хаос, па неће моћи да нам узму природне ресурсе умјесто новца? Или их је послао Миле да их амортизује причом да ће то дестабилизовати РС и онемогућити да враћа кредите?

  81. Dražene, na žalost ne razumiješ dobro spoljnu politiku i stoga u sebi izvršavaš algoritam koji je u mrtvoj petlji i nikakav rezultat neće dati. Ako ti misliš da samo mi imamo neko bogatstvo u cijeloj Evropi, pa nas zato neko udara, onda si u velikom problemu. Ako misliš da ćemo mi sami pobijediti imperijalizam, ona si u još većem problem. Slovenci nisu ništa manji Slovenci, nego što su Srbi Srbi, pa malo uporedi kako državu vode ljudi i nacije sa razumom, a kao to izgleda u slučaju onih bez razuma. Ja bih na tvom mjestu batalio te kubansko-venecuelanske političke vizije koje su nas najvećim dijelom dovele ovdje gdje smo sada.

    Lijep pozdrav

  82. immortal, 15.02.2013. 09:12:58 [68112]

    Не бих се ја сложио са тобом да је то алгоритам без резултата. Ако дугорочно посматраш нашу проблематику, уочићеш да нам је популација све мања, а мјесто нашег живљења је огромно, са природно богатим ресурсима (плодна земља, питка вода на сваком кораку, добра клима, добра геостратегијска позиција раскрсница истока и запада – срце европе).

    До 2100. доћиће до смањења (нестанка) наше популације, а наши простор ће населити неки други народи, који знају користити природне ресурсе, јер ми очигледно незнамо.

    Оно што бих се ја сложио са тобом јест чињеница да смо сами себи себи стали главе.

  83. immortal, 14.02.2013. 21:27:53
    Za vas konsultate svetske banke je naravno štetno što Milojević narod upozorava na štetnost stranih investicija, otimanje prirodnih resursa i kolonizaciju naora od strane imperijalnih sila. Ti kao predstavnik i sluga krupnog kapitala treba da obmanjujep naroda ovako preko frontala.
    Kapitalistički finansijski sistem se oslanja na tri piramide: efektivno tržište (berza), svetsku rezervnu valutu, terminske ugovore na isporuku valute. Berza stvara fiktivne proizvodne kapacitete, prateći to snažnom bujicom informacija i reklama, koje propagiraju lažne vrednosti i prioritete. Rast ili pad kotacije na berzi (indeks Dou-Džonsa) nema realne fizičke (proizvodne) osnove, ali time nije ništa manji pokazatelj pri određivanju finansijskog položaja kompanije, banke ili zemlje. To omogućava pojedinim subjektima da izvuku fiktivne prihode – osnovu za povećavanje fiktivnih proizvodnih snaga. Po ocenama eksperata, količina takozvanog „suvišnog“ novca, uloženog u akcije samo u SAD, iznosi 9 biliona dolara.
    Privreda zasnovana na visokorazvijenom efektivnom tržištu je talac objektivnog razornog spekulativnog procesa. Milijarde dolara mogu biti u jednom danu napravljene na zakupljivanje ove ili one kompanije ili naprotiv povučene sa tržista, što je ekvivalentno kolapsu privrede. Zaključak: efektivno tržište(berza) je apsolutno neprihvatljiva institucija investiranja i gubi po svim pravcima, čak i od takve institucije, kao Državni plan SSSR-a.
    Čuvanje ušteđevina većine ljudi u svetu u dolarima SAD čini od dolara i finansijskog sistema SAD najveću finansijsku piramidu u istoriji čovečanstva. U slučaju iznošenja, mada bi deo akumulacije dolara kao platežna cene na robama u dolarima naglo porastao, desila bi se njegova nekontrolisana devalvacija. Danas se u svakom momentu može desiti istovremeno odbacivanje dolara od starne investitora u svetu. Pri takvom razvoju događaja dolar SAD prestaje biti svetska rezervna valuta, i u svetu se uspostavljaju višepolarne valutne interakcije. Terminski ugovori na isporuku valuta faktički su pari (izjednačavanje nominalne i tržišne vrednosti hartija od vrednosti), koji nisu odraženi u bilansima i postaju tempirana mina pod svakom bankom. Sama činjenica pojave terminskih ugovora među bankama svedoči o dubokoj krizi savremenog zapadnog finansijskog sistema.
    Što je veća zaduženost zemlje, tim veću ulogu u regulaciji njene privrede i stavljanju na raspolaganje zajmova igraju MMF i Svetska banka. Njihovi zahtevi se svode na liberalizaciju nacionalne privrede, privatizaciju državne svojine, obustavljanje subvencija nerentabilnoj industriji i sprovođenju nemilosrdne novčano-kreditne politike, koja obezbeđuje stabilnost nacionalnih valuta. Kao rezultat takve delatnosti, usmerene na borbu sa inflacijom, u tim zemljama se snižava životni standard, raste nezaposlenosti i socijalno raslojavanje, a ponovo se stvara problem zaduženosti. Samim tim se povećava potražnja za dolarima, koji služe kao zalog za puštanje u opticaj nacionalne valute. Za njegovo zadovoljavanje platni bilans SAD ima deficit i postaje izvor inflacije, što potčinjava razvoj svetske privrede strateškim interesima SAD, pojačava nestabilnost u svetskoj privredi i u perspektivi vodi ka globalnoj svetskoj krizi
    Situacija se može kardinalno promeniti bukvalno u najskorije vreme. Stvar je u tome, što se Sjedinjene Države, koje lično određuju vreme na svetskom tržištu, sada nalaze na pragu duboke finansijske krize koja po svojoj dubini može prevazići krizu 1929. godine. A zajedno sa Amerikom i ceo svet može biti bačen u surovu ekonomsku kataklizmu sa kasnijom, dugom depresijom. Takvi su zaključci kapetana američke privrede.
    Tako rukovodilac sistema Federalnih rezervi Alan Grinspen predviđa početak krize već na jesen ove godine. Otvoreni uzrok ovde je u tome, što se već odavno obrazovala disproporcija među onim sektorima američke privrede, koji su vezani sa proizvodnjom novih informacionih tehologija, programskih proizvoda, i ostale tradicionalne industrije. Dešava se rast super profita u sektoru informacionih tehnologija i sniženje rentabilnosti u tradicionalnim granama američke industrije. Kao posledica toga počeo je rast inflacije, akcije vodećih kompanija uspuzale su na vrh (index Dou Džonsa od 1996. god do 2000. je porastao više od 2 puta – od 5000 do 11000), ali po mišljenju američkih stručnjaka, to je posledica veštačkog spekulativnog pregrevanja efektivnog tržišta (berze). Takva ekonomija je veoma nestabilna. I već se javljaju prvi znaci nadvijajuće globalne krize. U proleće ove godine inflacija u SAD izjednačila se sa prosečnom normom rentabilnosti u industriji

  84. drazen78bl, 15.02.2013. 01:54:47

    “А ко је предложио Брана Миљуша? Није ли Иванић био на страни савеза за нир и прогрес? Откуд он као кандидат СДС-а?“

    Дражене,
    када се ухватиш да нешто пишеш и да нешто помињеш онда се лијепо припреми. Овакви гафови читавом твом штиву дају негативну конотацију.
    Не можеш мене питати ко је предложио Брану Миљуша, а ваћаш се оваквих тема, када сваки иоле обавјештенији човјек зна да је то урадио Никола Поплашен, инатећи се скупштинској већини која је подржавала Додика. На примјер, могао је и Чавић да не предложи Додика 2006. године, али није био неодговоран као Поплашен па да сбог своје сујете доведе функционисање институције владе и предсједника у питање.
    Друго, не треба да помињеш Савез за мир и прогрес јер је та коалиција учестовала на изборима 1996. године, а догађаји у Бијељини су резултат избора 1998.године када Савез за мир и прогрес није ни постојао. Младен Иванић је на изборима 1996. године као кандидат Савеза за мири и прогрес (социјалисти, снсд, партија Предрага Радића уз још неке, углавном бањалучке политичке фаце) доживио тежак пораз од кандидата СДС-а Момчила Крајишника.
    До избора 1998.године Иванић се дистанцирао од Додика и Радишића, а том блоку је пришла Биљана Плавшић. СДС је предложио Иванића за мандатара као ванстраначку личност јер без муслиманских и хрватских гласова ни један блок није имао већину, а муслимани нису хтјели есдеслију. Тај федерални блок је прихватио Иванића и гласао за њега (међу њима и Фрањо Мајданчић) али су СДС курвањски ускратили подршку Иванићу на самом гласању, иако су га они предложили са цињем да понизе предсједницу РС која им је била трн у оку. Додик је тада био небитан у свему томе.
    Међутим, Биљана је имала на уму тај сценарио (јер је вјероватно још имала својих људи у СДС-у) и исто вече извадила свој кец из рукава Додика. Фрањо Мајданчић је послије гласања за Иванића мислио да је завршио посао, јер је тако било договорено и отишао прије бројања гласова.
    Остало знате.

  85. Inspektor je bolesni destruktivac koji na Frontalu vrije sve redom i svi mu smetaju, ne zna ni sam šta hoće.
    Ko si ti da se ti meni obraćaš ja uopšte sa tobom ne razgovaram i tebi se ne obraćam, zato se ti uvek nalaziš prozvanim, ako imaš nekih problema u životu onda si se obratio na pogrešnu adresu Fronatl nije mesto za lečenje frustracija i kompleksa.
    Ko govori o borbi sa svetkim silama. Ovde je reč o tome da nije trebalo prihvatiti recepte MMF-a i Svetske banke.
    Ono što se ovom naordu nudi sa stanim investorima i kreditorima je kolonijlno ropstvo uz gubitak svih prirodnih reursa. Nemoj više da me pominješ ni da mi se obraćaš pošto se ni ja tebi ne obraćam.

  86. „zašto student medicine ne piše radove iz svoje matične oblasti? cijenim dobru volju pa i namjeru, ali je degutantno da budući doktor želi sa ekonomistom al pari razmjenjivati argumente vezano za MMF, ekonomske prilike i ostalo…“

    Сад си ударио на институцију,можеш очекивати прекид сваке комуникације,осим спорадичног прозивања у коментарима.
    ————————–

    Иначе,колико ја знам,ММФ није дошао сам,већ смо га ми звали.Претходно смо чак испунили услове и постали чланом ММФ-а.

  87. Budhha, ne uzimaj ozbiljno to za DNS. Marko je prevejani lisac, pravi otklon tako da sutra može da bude koalicija s nekim drugim. Jedno govori, ali poslije razgovora sa firčijem u četri oka, prevrće list. Kameleon je on.
    Taj će biti i uz Sulejmana , Bjazita, Adolfa…. , samo da može lapati.
    Nikada mu dosta, ostlo mu sve pusto.
    Investitori nas zaobilaze u širokom luku , jer postotak koji traži je bezobrazan.
    Strašno vrijeme nam donesoše naši zlikavci!

  88. mi nemamo emisija na domacim tv stanicama, bar ne u udarnim terminima, koje se apoliticki bave privrednim temama, iz vjerovatnog razloga sto siroki auditorijum vise voli da se zabavlja uz npr. Grand sou, ili politicka prepucavanja i lajanja, sto je bila emisija 60 minuta, ili predizborna kampanja.

    sve se svodi na Presing na RTRS, Aplitudu i 1-1 na ATV i Puls na TV BN, sto su emisije sa prevashodno ili politickom tematikom, ili politickom pozadinom. posto je nase gradjanstvo takvo da je televizija dominantan medij koji najvise utice na svijest ljudi (odnosno, putem koje se najefikasnije moze oprati mozak povodljivim gradjanima), onda to koriste politicke grupe radi ostvarivanja svojih interesa.

    zasto pozivaju Milojevica na TV BN? zato sto njegovo lupetanje odgovara u ovom politickom momentu. to ne mora da bude strucna, vec prica sa politickom konotacijom. voditeljka Pulsa je naivna, neupucena, inertna ‘beja’ koja se nikad nije pripremila za emisiju kako treba (novinari su posebna tema cijele price).

  89. Небојша Катић:

    „Srpska ekonomska politika se međutim ne menja. Ona ostaje nepokolebljivo neoliberalna, pravoverna, čvrsta i istrajna – do potpune ekonomske propasti………Konačno, NBS suštinski ne odgovora nikome i može činiti šta joj je volja, pod uslovom da ima podršku MMF-a za politiku koju vodi. A takvu podršku NBS ima. Tu počinje i tu se završava svaka rasprava u vezi sa monetarnom politikom Srbije kao i njenim ekonomskim suverenitetom.“

    http://nkatic.wordpress.com/2012/12/22/srpska-privreda-izmedu-cekica-i-nakovnja/

    „Ako su medijske informacije tačne, misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dolazi u Beograd kako bi razgovarala o nedavnim promenama Zakona o Narodnoj banci Srbije. MMF se ne brine zbog ekonomskog stanja u Srbiji, zbog kolapsa ekonomije, strahovitog pada zaposlenosti i porasta bede. Ne, MMF se sekira zbog potencijalnog gubitka samostalnosti NBS, jer eto, samostalnost NBS je temelj na kome valjda počivaju svi nebrojeni uspesi domaće ekonomije poslednje decenije…………. Ključno pitanje zato nije vezano za suverenitet Srbije koga odavno nema. Ključno je da li zahtevi na kojima MMF insistira odgovaraju ekonomskim interesima Srbije i na čemu počiva logika takvih zahteva.“

    „Uz to, iskustvo uči da je poslednjih godina centralnim bankarima nerazvijenih država važnije šta o njima misli MMF nego domaća javnost. Nije slučajno, iako je skandalozno, da nezavisna NBS godinama deli svoje prostorije sa misijom MMF-a u Beogradu.

    Kraće i grublje, centralne banke nisu nikada nezavisne, i uvek su podređene nekom od centara ekonomske ili političke moći. Nezavisnost ili ekonomska neutralnost centralne banke je mit.“

    http://nkatic.wordpress.com/2012/09/02/mit-o-nezavisnosti-centralne-banke/

    ОВО ЈЕ МОЖДА КЉУЧНА РЕЧЕНИЦА:

    „Ogromno bogatstvo se može preliti iz realnog u finansijski sektor, a probranim privrednicima i poslovnim bankama dodeliti nevidljive subvencije. Pri tome, račun se nikome ne mora polagati, dakako u slavu mita o nezavisnosti centralnog bankarstva.“

  90. КАТИЋ НАПИСА И НЕШТО О ВАМА КОЈИ СНАЖНО БРАНИТЕ ММФ:

    „Temelji ekonomske politike počivaju na glorifikaciji i forsiranju slobodne trgovine i slobodnog protoka kapital. Taj koncept ponajviše nameću Svetska trgovinska organizacija (STO) i Međunarodni monetarni fond (MMF) a promovišu ga domaći ekonomisti koji od toga imaju nekakve finansijske koristi, ili oni kojima je lakše da čitaju pitke ekonomske bajke no da posmatraju i analiziraju svet oko sebe.“

    КАДА БИСМО САЗНАЛИ ВАШЕ ЧИМЕ СЕ БАВИТЕ, ЛАКШЕ БИСМО МОГЛИ ОБЈАСНИТИ И ВАШЕ СТАВОВЕ.

    (Великим словима само наглашавам, не галамим 😉 )

  91. Катића сматрам најбољим нашим економским аналитичаром, па ћу још мало цитирати. Надам се да га нећете попљувати да је „теоретичар завјера“, „циркусант“ или „шарлатан“:

    „Lakoća i neodgovornost sa kojom se Srbija godinama „igra“ slobodne trgovine, troši devize i živi iznad mogućnosti je ekonomski samoubilačka……..MMF i EU će se sa svoje strane postarati da Srbija ne pravi radikalne zaokrete, da se drži svih do sada potpisanih ekonomskih sporazuma, i da ne poseže za Listovim merdevinama. A bez njih, izlaza nema.“

    Проф. Чосудовски:

    „zmedju MMF i NATO cak postoji i odredjena koordinacija. Videli ste je ne Kosovu. MMF i Svetska Banka su napravili plan za posleratnu ekonomiju Kosova, koja je podrazumevala slobodno trziste, mnogo pre samog bombardovanja. Vidite da saradjuju. Ako neka zemlja odbije intevenciju MMF-a, na scenu stupa NATO, ili raznorazne tajne sluzbe, i onda stvore uslove u kojima program MMF-a moze da se nametne.“

  92. immortal, 15.02.2013. 09:12:58

    „Dražene, na žalost ne razumiješ dobro spoljnu politiku i stoga u sebi izvršavaš algoritam koji je u mrtvoj petlji i nikakav rezultat neće dati. Ako ti misliš da samo mi imamo neko bogatstvo u cijeloj Evropi, pa nas zato neko udara, onda si u velikom problemu. Ako misliš da ćemo mi sami pobijediti imperijalizam, ona si u još većem problem. Slovenci nisu ništa manji Slovenci, nego što su Srbi Srbi, pa malo uporedi kako državu vode ljudi i nacije sa razumom, a kao to izgleda u slučaju onih bez razuma. Ja bih na tvom mjestu batalio te kubansko-venecuelanske političke vizije koje su nas najvećim dijelom dovele ovdje gdje smo sada.“

    Ви и неколико појединаца немате ниједан одговор на десетине питања које сам поставио у постовима. Цитирао сам најугледније економисте, ево сада и Катића, а Ваши једини аргументи су лична дискредитација људи који не дијеле Ваше мишљење, без било каквих аргумената. Довољно је рећи „ти не разумијеш спољну политику“ или „ти се бави својом струком“, али не и на аргументе одговорити аргументима. Онда се усусдите и генерализовати и написати да смо „нација без разума“. То је само Ваш субјективни став. Ја сам изнио оно што је реално и нисам позвао на рат против империјализма, већ сам изнио у тексту став да ми можемо имати много квалитетнији живот и у неоколонијалним околностима. Оно што сам тражио од Вас јесте да напишете овдје која је улога страног фактора у раскантавању СФРЈ и привреде у свим њеним републикама. Ја заступам тезу да су нас домаћи бандити упропастили уз менторство ММФ-а и других финансијских и других страних институција, а Ви аболирате и ММФ и било кога другог споља. Исто тако, недобронамјерно је мени импутирати неке „кубанско-венецуеланске визије“. Имам пријатељицу у Венецуели и они имају бандитску власт, с много сиротиње у картонским кућицама, и поред великог нафтног богатства. Српском народу су ти латиноамерички герилци симпатични само с једног аспекта: отпора империјалистичком, неоколонијалном насиљу. С обзиром да су нам падале НАТО бомбе по дјеци, тај став уопште није психопатолошки. Објасните Ви себи и нама зашто су наставили да нас шамарају и за вријеме додворничке власти Бориса Тадића? Само мазохисти аплаудирају свом џелату. При свему не мислим да треба пружати отпор највећој сили, али је безобразно негирати ту пљачку и насиље над малим народима. они су нас ударали зато што су наишли на отпор. Навео сам веч и друге разлоге. Која је највећа НАТО војна база на Балкану? Гдје се налази? Зашто баш ту?

    Поздрав

  93. @inspektor

    „idi covjece bavi se necim, gledaj od cega ces zivjeti, mani se praznih prica. to i ja pokusavam, kad vec pitas.“

    Ја имам право да располажем властитим животом како желим, све до тренутка када угрозим друге људе. Ја својим писањем не наносим никоме штету, а политичари на власти својим радом наносе. Сматрам да имам слободу да кажем оно што мислим, а демократско је право појединца да то чита/слуша или не. Оваким приступом Ви желите да ограничите моју слободу и да ми кажете шта ја требам да радим, слично као што ММФ каже нашој Влади шта треба да ради. Слично, зар не!?

    😉

    Даље, Вас неколико сте овдје извријеђали проф. Милојевића, кријући се иза никова, а коментари корисника под ником „Глас народа“ су се појавили и у вријеме гостовања проф. Милојевића у емисији уживо.

    Онда пишете:

    „ljudi, vi bi da vaše lične probleme riješi neka nova politička snaga, da vam račune koje ne možete (da ne kažem, ne možemo) platiti, oprosti neki novi Dodik…e, pa to bi bilo fino, ali to je nerealno, i to ne ide tako. nema besplatnog ručka. zasučite rukave, svako od vas, i radite ono što je u domenu svakog od vas realno moguće uraditi.“

    Опет дијелите лекције људима шта да раде!? Не очекујем ни од кога да ми рјешава личне проблеме, већ сам дубоко свјестан да оваква политика води у пропаст и да је потребан велики заокрет. Моја породица нема никаквих дугова, плаћамо чак и топлотну енергију коју нам Топлана не испоручује, што доживљавам као рекетирање. Не тражим ни од кога бесплатни ручак. Радим оно што је у мом домену, али сматрам да имма право нешто и рећи. Нисам текст писао као стручни рад (мада сам видио оскудније дипломске радове и на неким државним факултетима), а економистима сам супротствио агрументе других економиста и нисам добио одговоре, већ само покушаје личне дискредитације.

    Уопште немам идеју да се можемо изборити са свјетским силама. Само мислим да можемо далеко боље амортизовати оно што је неминовно, урадити оно што је урадила Естонија, такође мала земља, о чему сам писао.

    Поздрав

  94. drazen78bl, 15.02.2013. 14:40:01 [68163]

    “Прочитајте коментар, па ћете видјети да сте написали да је СДС предложио Иванића!“

    Мораш разликовати појмове предложити и именовати. Мандтаре предлажу странке, а именују их предсједници. Биљана Плавшић је именовала 1998.године Младена Иванића за мандатара на приједлог најјаче странке СДС.

  95. Dražene, na pitanja koja si ovdje pisao ja imam odgovore i na najvažnija sam i odgovorio. Ja ne pišem odgovore onako kako se to nekome sviđa, nego tako da kad pucam u metu nju i pogodim. Meni je jako žao što moji stavovi nerviraju većinu i kad bi ovo društvo i njegova većina bili napredni i prosperitetni, ja bih se stidio, ovako ja sam jako zadovoljan što nešto stalno kontriram.

    Ja ne mogu odgovarati na sva pitanja iz jednostavnog razloga. Nemam vremena, ni strpljenja da polemišem sa dugim kopijama iz blogova šarolike grupe autora koji se kreću od zajebanata do ozbiljnih ljudi koji su istrgnuti iz konteksta. Često to izgleda ovako: neko kopira stotinu redova, od kojih 50 ima smisla, a pedeset nema i sad bih ja trebao da radim analizu i pišem o svemu tome. Neću radi dva razloga. Prvo, nisam miš koji trči za svakim komadom sira koji se baci, a drugo ispisivao bih kobasice teksta i dosađivao svima (a sasvim mi je dosta da mnoge nerviram). Konačno, na ovoj temi su i drugi ljudi koji imaju ispravan rezon koji je na mojoj talasnoj dužini mnoge stvari sjajno napisali.

    Dopustićeš mi da kroz malu analizu tvoje zadnje ideje „Srbi kao Estonci“ sumiram stvari (i još jednom dobro iznerviram većinu publike, jer neke istine su jako teške i frustrirajuće). Srbi nisu kao Estonci zato što:

    1. Estonija i Estonci za razliku od Srbije i Srba nisu bili generator rata koji je bio pod povećalom demokratskog svijeta, nisu imali program osvajanja do linije Lenjingrad-Moskva-Kijev i nisu bili demolirani u ratu u kojem su imali ambiciozan cilj,

    2. Estonci za razliku od Srba nisu odgajali neke od najrasnijih ratnih zločinaca u našem dobu,

    3. Nakon sloma komunizma, za razliku od Srbije, Estonija je odabrala ispravnu stranu, a nije bila na pogrešnoj strani istorije kao Srbija, sljedstveno, nisu imali problema sa onim tvojim vozačem autobusa, već su izgradili demokratsku pravnu državu. Srbi nisu. Naprotiv.

    4. Estonci za razliku od Srba danas ne urliču protiv regionalnih integracija i globalizacije, ne pale ničije zastave, ni ambasade, već su jasno i nedvosmisleno dio Evropske unije i NATO pakta. Za to vrijeme Srbi misle da mogu sjediti na svim stolicama istovremeno, a ustvari ne sjede ni na jednoj

    5. Estonija ne prolazi kroz desekularizaciju društva i povratak u srednji vijek, oni uče i rade,

    6. Estonci za razliku od Srba u MMF-u ne vide proždrljivog monstruma, već sa MMF-om sarađuju kao normalni ljudi. Pogledaj na primjer posjetu predsjednice MMF-a Estoniji prije nekoliko mjeseci:

    http://www.imf.org/external/np/speeches/2012/060512.htm

    1-6 je ujedno i putokaz kad ćemo i mi moći kao Estonija i Estonci. Ključna riječ je PROMJENA. Sad imaš tačno dvije mogućnosti. Prva je da promovišeš put Estonije i sebi i Srbima, pa kad se dođe na taj put, mogli bi i rezultati biti estonski. Druga je da promovišeš nastavak idenja našim endemskim srpskim putem koji se do sada pokazivao kao pogrešan i da se nastaviš čuditi zašto rezultati nisu estonski. Promjena nije laka, ali bez promjene će biti mrka kapa.

    Eto, ja se odjavljujem za sada. Navratiću za 8-12 mjeseci da vidim ima li ikakvog pomaka ovdje. Ranije ću doći, ako se desi neki prevrat. Ne vjerujem, ali nikad se ne zna. U međuvremenu, što bi rekao inspektor, treba zaraditi koricu hljeba.

    Živi i zdravi bili!

    Lijep pozdrav

  96. drazen78bl

    o ekonomiji nemas pojma. ali to nije nikakva pokuda, jer ti to nije profesija. dobar dio argumenata sam Glasu Naroda dao, na koje nikad nije odgovorio, pa mi se sad neda da to tebi isto taksativno radim, a vjerovatno ne bi ni imalo efekta.

    medjutim za politiku si dobar materijal. ako je Nino Jauz mogao biti gradonacelnik, ti bi mogao biti ministar bez problema.

    inace mislim da si ok lik, nekog cudnog opredjeljenja, na momente socijal-utopistickog, a onda radikalno desnog. da nisi Stevandica pominjao, glasao bih jesenas za tebe. a i slusas Baju Malog Knindzu, i to ti je minus B-)

  97. immortal, 15.02.2013. 17:38:52

    Не морате одговорити на питања која Вам се не свиђају. Мене уопште не нервирају Ваши ставови, али очигледно да их не дијелим. За мене је то нормално и поштујем различитости, без потребе да вријеђам оне који другачије мисле. Никакве копије ја нисам истргао из контекста, већ су то кључне реченице текстова Штиглица, Чосудовнког, Катића, Ковачевића,… Пошто ме овдје неколицина омаловажава као компетенстног саговорника, био сам принуђен да им понудим ставове идентичне мојим, али из уста економских стручњака изговорене. Написали сте да „на овој страни има људи који имају исправни резон који је на Вашој таласној дужини“ чиме доказујете да с Вама не вриједи дискутовати. Ја полазим од претпоставке да сам можда у праву, али бисте ме могли јаким аргументима разувјерити и показали да можда нисам. Ви полазите од претпоставке да је само Ваше мишљење исправно, а свако друго погрешно, али не нудите одговоре на битна питања.

    Онда напишете и реченицу:

    „Meni je jako žao što moji stavovi nerviraju većinu i kad bi ovo društvo i njegova većina bili napredni i prosperitetni, ja bih se stidio, ovako ja sam jako zadovoljan što nešto stalno kontriram.“

    Па и ја контрирам и могао бих исто написати, али то не значи да сам у праву. Ако критикујем нешто што није исправно, то значи само да сам констатовао да терапија није добра, али не и да сам понудио право рјешење…………

  98. ЕСТОНИЈА

    Упорно Вам доказујем да ја не тврдим да је српска политика била добра (напротив!!!), већ желим од Вас да извучем (за Вас тако недостижно) признање да је тај ко је „возио аутобус“ још већи луђак и злочинац од тог Милошевића. Континуитет растурања Србије се наставља и за вријеме Тадића (без вазелина) и напредњака (с вазелином), који су се окренули пријатељству са „луђаком са воланом аутобуса“. Привреда је уништена за вријеме Тадића, а данас се распродају десетине хектара српске оранице странцима.

    Ово што сте написали за ЕСТОНИЈУ јесте већим дијелом тачно, али је од периферног значаја за раст естонске привреде и стандарда. Кључна је ствар чињеница да је Естонија добила ОДГОВОРНУ ВЛАДУ, која је УВЕЛА МЈЕРЕ ШТЕДЊЕ ПРИЈЕ ПОЧЕТКА КРИЗЕ (ПРЕВЕНЦИЈА, А НЕ ТЕРАПИЈА), УВЕЛА ЕЛЕКТРОНСКУ УПРАВУ ПОД ГЕСЛОМ „РАЧУНАРИ СЕ НЕ МОГУ ПОДМИТИТИ“ И ТИМЕ РЕДУКОВАЛА АДМИНИСТРАЦИЈУ НА СВЕГА 140 СЛУЖБЕНИКА, а појефтинила и поједноставила све трансакције и регистрације предузећа. НИСУ ЖИВЈЕЛИ ИЗНАД ГРАНИЦА ВЛАСТИТИХ МОГУЋНОСТИ, па се нису задуживали и ИМАЈУ УБЈЕДЉИВО НАЈМАЊИ ДУГ У ОДНОСУ НА БДП У ЕВРОПИ (ИСПОД 6%, СА ТЕНДЕНЦИЈОМ СМАЊЕЊА). ИМАЈУ БУЏЕТСКИ СУФИЦИТ, А УШТЕЂЕНИМ НОВЦЕМ СУ КОМПЕНЗОВАЛИ СМАЊЕЊЕ ПОРЕЗА И ДОПРИНОСА, И ТАКО СМАЊИЛИ НЕЗАПОСЛЕНОСТ. КАКО ИМАЈУ НАЈМАЊИ СТЕПЕН КОРУПЦИЈЕ, ПРИВУКЛИ СУ ИНВЕСТИТОРЕ.

    То је кључ успјеха, а не ово што сте навели. Петнаест година од издвајања из СССР-а су се ваљали у блату, иако су постали чланица НАТО пакта и хитали према ЕУ. Уласком у ЕУ им је 20% становништва емигрирало, не само њима, већ и Литванаца и Латвијаца.

    Влада ЛИТВАНИЈЕ се одлучила на мјере штедње и отјерала ММФ, а из рецесије су изашли тако што су уштеђени новац усмјерили у производни сектор и онда раст остварили повећањем извоза. С друге стране, ЛЕТОНИЈА је 2007. године ушла у загрљај ММФ-а и од 2007. до 2011. повећала дуг у односу на БДП са 7,9% на 70%. Паметан ће сам закључити шта је добро.

    Леп поздрав и видимо се послије прољећа!

  99. inspektor, 15.02.2013. 18:56:13

    Најљепше је појавити се анониман на неком порталу и онда у недостатку аргумената неком ко се представи именом и презименом рећи „немаш појма о економији“. Поготово кад је из пера правника, а не економисте.

    Ово са Јаузом је увреда, а са Стевандићем подметање и провокација и ту прекидамо сваку даљу расправу. Лаку ноћ!

  100. ex-1978, 16.02.2013. 07:10:39

    Литванија и Летонија су имале рекордан пад од преко 20% 2009. године, а Естонија је передузела конкретне мјере, које сам навео и у року од годину-двије су пребродили проблем. Влада РС наставља да вози аутобус у истом правцу, према провалији, тако да неће ово бити једина таква година, већ и свака наредна. Ти не би желио да ти се смање пореска оптерећења и гломазан административни систем, да се смањи могућност корупције? Естонци имају 2-3 пута мања примања него Финци, али они живе од оног што имају, а не као Грци и Срби из РС, на кредит.

  101. drazen78bl, 16.02.2013. 13:03:20

    Ukazujem da su dvocifrene stope pada GDP – katastrofa i da mi ništa slično doživjeli nismo (ako zaboravimo na rat).

    Vlada RS je preduzela neke bolne i nepopularne mjere. Smanjenje plata budžetlijama – korak je u pravom smjeru.

    Obični je populizam tvrditi suprotno.

    Koliko vidim ide se u pravcu usvajanja novog Zakona o radu a sa ovako dokazano slabim sindikatom – trebalo bi i to proći glatko. Tek nakon toga moguće je raditi na smanjivanju državnog aparata. U suprotnom bi bili zasuti tužbama i presudama.

    Strane investicije i infrastruktura (autoputevi) su također korak u pravom smjeru.

  102. herc64, 16.02.2013. 13:00:23

    Odakle ti ideja da sam ja neki ljubitelj Ujka Sema? Meni je taj njihov život na kredit – bezzze. Ali moram im odati priznanje – vrijedni su i njeguju kult rada. Možda su samo Japanci i Kinezi vredniji od Amerikanaca.

    Pogrešno je pitanje štediti ili povećavati potrošnju. Tačno se zna na kojim stavkama štediti a na kojima trošiti. Zdrava logika daje odgovore. Sa tim u vezi i ovaj neloš tekst –

    http://www.nezavisne.com/komentari/kolumne/Manifest-NEP-180217.html

    Radikalno i često nesprovodljivo ali je bar gađao pravu metu.

  103. ex-1978, 16.02.2013. 13:53:02

    Jеси ли видио колике су стопе раста око те године кад их је захватила дубока рецесија? Криза, на коју се већ 5 година вади наша власт, била и прошла за годину-двије.

    Молим те, одговори ми, гдје је усмјерено 56 милона КМ, уштеђено смањењем плата за 10%? Колико је тај новац помогао индустрији или олакшао пољопривредницима? Велика је то разлика у односу на Естонију или Литванију. Литванија се извукла након пада од 22%, повећањем извоза, а не враћањем пола милијарде КМ дуга направљеног недомаћинским управљањем.

    Колико су нам стране инвестиције Додикових инвеститора корисне, најбоље свједочи пример Рафинерије у Броду. Колико ти је јефтиније гориво које купиш од њих у односу на оно из Сиска? Колики је дуг Рафинерије према Пореској управи и да ли ће се икад наплатити? Рашид ти вјероватно улијева више повјерења.

    Стране инвестиције су пожељне, ако се једна држава не ослања искључиво на њих. Ево ти одличан Катићев текст на ту тему:

    http://nkatic.wordpress.com/2012/04/24/strane-investicije-i-klopka-srednje-razvijenosti/

  104. ex-1978, 16.02.2013. 14:01:29

    Maрко овдје износи неколико одличних идеја, али неке су ми неприхватљиве. Приватизација високог школства би нас довела у ситуацију да се школују само они који имају новац. Оним надаренима, а сиромашним, држава би уплаћивала субвенције за школовање, и опет би имала трошкове. Не требамо ни питати који ће бити квалитет знања тих дипломаца. Мислим да би Српска требала са сваким студентом на буџетским јаслама требала потписати уговор о обавези да одради најмање 5 до 10 година овдје, а у случају кршења уговора да плати високе пенале. Треба нам масовно високо образовање, али уз повећање квалитета. И на приватним факултетима се то може постићи, ако би се прописали високи стандарди.

    Слично са болницама, могли би се лијечити само они који имају новац. Писао сам горе да ми је некадашњи комшија у САД банкротира након операције бенигног тумора.

    Идеја да се сваки грађанин натјера да буде „мали порезник“ ми је симпатична и ту постоји огроман простор за напредак. Наши људи су познати као добри доушници, још из прошлог система. 😉

    Непремостива разлика је што ја заступам ХУМАНИСТИЧКИ ПРИСТУП, на прво мјесто стављам ЧОВЈЕКА, а вас неколико овдје заступате интересе КАПИТАЛА.

    Још 80-их је Шобић пјевао:

    „Izgleda da mnogi жele imat’ kola,
    snažan motor iz Japana,
    ‘mjesto lične karte kolor televizor,
    ostaviti život, gledat’ ga u retrovizor.

    A zašto ne bit’ običan,voljet’ male stvari,
    zašto svako mora biti glavni?
    šta to lijepo ima obraz uprljan sa flekom,
    i zašto sa tugom gledam za čovjekom?“

  105. inspektor, 16.02.2013. 15:34:58

    Молио бих вас да не износите неистине о мом приватном животу, у који немате увид. Могли сте се прво представити публици, као овдје тако и на фејсбуку, па онда мало и своје биографије изнијети, од броја политичких странака које сте промјенили, двоцифреног броја гласова који сте добили на изборима, резултата вашег рада на руководећим мјестима и по упрваним одборима, па тек онда дијелити лекције другима и завиривати им у приватни живот. До тада имате статус миша, који је храбар док је у рупи.

  106. pomijesao si me sa nekim drugim, nisam pravnik, niti clan upravnih odbora i rukovodnih mjesta, a stranaka jos manje. nemam pretenzija na politicki angazman, pa mi ne treba nikakva promocija.

    u vezi svega ostalog, kad se budemo nekad sreli u gradu, javim ti se, pa ces biti slobodan da ovdje ili bilo gdje drugdje objavis sve sto budes htio o meni, od biografije do bilo cega treceg.

    niko nikome ne brani da radi sto god zeli. ja sam ti dobronamjerno i bez ikakve zlobe napomenuo da je bolje baviti se necim konkretnim, zivotnim, nego dane, mjesece i godine mladosti propustiti u raspravama koje nikud ne vode. svakako je pozitivan otvoren duh, kriticki pogled. medjutim, kad odem kod doktora pa pokusam da mu tumacim neki nalaz, svaki me brzo vrati tamo gdje mi je mjesto – ‘gospodine, ko je ovdje studirao medicinu, vi ili ja?’

  107. inspektor, 16.02.2013. 17:37:01

    Ja сам писао на једном локалном порталу, а нисам излагао на Економском форум у у Давосу. Ви имате право оспорити садржај, али не и вријеђати, омаловажавати, дијелити лекције или бавити се мојим приватним животом. То је ствар културе. Не интересују ме биографије људи који вријеђају скривени иза никова и не бих се спустио на ниво да коментаришем нечији приватни живот, поготово ако нисам довољно упућен.

  108. nisam imao namjeru vrijedjati ni omalovazavati, ako je tako shvaceno, izvinjavam se (to se odnosi na tebe, a za Milojevica stojim iza svake rijeci).

    ali mislim da upravo ti neosnovano dijelis lekcije i zajedno sa npr. Milojevicem dajete laznu nadu narodu, i zato sam reagovao. i mislim da to radis radi licne promocije jer imas pretenzije u politickom smislu. ali opet ti to ne zamjerim, jer ne mislim da si los ili iskvaren i zaista mislim da bi bio dobar politicar, bolji od mnogih.

    inace, na TV BN u Pulsu je trebao prekjuce gostovati Vucic, ali je otkazao gostovanje, pa su morali zakrpiti emisiju sa Milojevicem.

  109. Појединци су овде спомињали Србе као „проблематичне“ и недорасле којима се због њихове „проблематичности“ и „недораслости“ десило све што се десило у посљедњих 20- ак година. Све ово није се десило само Србима већ највећем дијелу планете само су кориштена различита средства. Циљ је ставити највећи дио планете под једну шапу заједно са националним ресурсима, природним богатствима.

    Поменута Словенија представљена као непроблематична и дорасла је такође искориштена, добровољно се одрекла себе, а онда су ју уз помоћ корумпираних политичара они који владају и који управљају и ММФ-ом присвојили. Сада гледамо посљедице. Остатак Европе је на исти начин присвојен и нико, осим Француске и Њемачке, нешто мање и Велике Британије, не управља собом. Они су задужени по истом принципу као и ми, а данас су робови чијим богатствима управљају ризничари извана. То је почело уласком у ЕУ у коју су сви ушли из својих мотива добровољно пристајући на ово што имамо данас. Неки су ушли плашећи се Русије као ове словенске посткомунистичке државе, али су сви жртвовали свој субјективитет и предали се без борбе.

    На нашим просторима је најлакше било започети рат, разбити државу, окривити највећи народ, оптужити га, осиромашити, задужити, а онда присвојити све чиме располаже на начин на који је и Дражен описао. Програмирано извана, потпомогнуто изнутра.

    У Јужној Америци се приступило на сличан начин. Сјетите се Аљендеа, Пиночеа и Чилеа послије. Сјетите се „чикашких момака“, ко су, ко их је послао, шта су урадили па то упоредите са нашим момцима…

    Трка за богатствима постоји и у Америци. Прије извјесног времена сам овде говорила о филму који показује како се у Америци користи корумпирана локална власт, присвајају извори воде, праве пунионице, извлачи огроман новац и оставља безводно, сиромашно подручје.

    По истом принципу се ради у Индији и највећем дијелу афричког континента који заправо никада није био истински ослобођен.

    Дакле, 21. вијек и крај 20. вијека су трка за природним богатствима. Некада се трчало за нафтом, а данас за нафтом и водом и… У тим тркама противник се савладава пучевима, ратовима, извана постављеним властима, медијском сатанизацијом и сл. средствима,

    Разлика је и у томе што се неки ипак боре. Наведени примјер држае Мичиген је резултовао успјешном борбом на судовима, у многим земљама постоји слична борба. У САД се трага за нафтом, а та потрага узрокује и загађења животне средине о чему се говори, снимају се филмови, захтјева и рекација УН- а, бори се некако… Само код нас се ћути, чак је добар дио ЕУ проговорио.

    Дакле, прича о доброти ММФ- а и искључиво српској кривици не стоји. ММФ је само експонент и средство за борбу водећих држава свијета који користе прилике и дјелују по планети на приближно исти начин.

Оставите одговор