Приштинско-лондонска пресуда храму Христа Спаса
Након покушаја минирања 1999, храму Христа Спаса у Приштини опет пријете рушењем. Уместо ОВК и руље, против хришћанске светиње овај пут иступају албански професори, али и британски новинари и умјетници. Непосредно након доласка међународних снага на Косово и Метохију 1999. године, уништено је и оскрнављено 76 цркава. Од тада до данас, напади на вјерске објекте […]
Након покушаја минирања 1999, храму Христа Спаса у Приштини опет пријете рушењем.
Уместо ОВК и руље, против хришћанске светиње овај пут иступају албански професори, али и британски новинари и умјетници.
Непосредно након доласка међународних снага на Косово и Метохију 1999. године, уништено је и оскрнављено 76 цркава. Од тада до данас, напади на вјерске објекте не престају. Уз мноштво појединачних инцидената, догодио се и Мартовски погром 2004, када је у два дана уништена или оштећена 31 црква.
Многе од уништених цркава су представљале споменике културе од изузетног значаја, а најстарије су биле из 14. века.
У рушењу су неријетко учествовале стотине људи, а неке су сравњене са земљом.
Експлозив и оружије нису били једина средства за нападе на вјерске и културне вриједности. Употреба назива Метохија, од ”метох” – црквени посјед, забрањена је као противуставна. Приликом прославе националног празника, Видовдана, полиција је одузимала предмете са српским симболима, укључујући ћирилично писмо. Дјевојци су тако скинули мајицу јер је приказивала Бијелог анђела, ремек дјело средњевјековног сликарства. Представници Срба су упозоравали на културоцид.
У таквој атмосфери је крајем септембра "Сенат Универзитета у Приштини" разматрао судбину храма Христа Спаса који се налази на подручју кампуса. Изнијета је и најекстремнија идеја: рушење.
Директор "приштинског Института културног насљеђа", Хаџи Мехметај, објаснио је да храм треба срушити јер је симбол бахатости режима Слободана Милошевића.
Подршка најсуровијем вјерском насиљу у Европи стигла је из Лондона. Новинар Гардијана је у тексту ”Лоша религија” изнио тврдње сличне Мехметајевим: хришћански храм је подсјетник на Милошевићев режим и симбол репресије.
Текст је посвећен скулптури коју је надомак храма поставио енглески умјетник Нејтан Коли. Текст ”мјесто изнад јверовања”, исписан сијалицама на скели високој седам метара, треба да свједочи о ”злоупотреби вјере”.
Нама остаје да размишљамо да ли је насиље страшније кад долази из побјеснеле руље или из културне елите.
Вјероватно је то израз косовске благонаклоности према хришћанима ал’ наравно ријеч је селективној благонаклоности. Само треба направити паралелу између православне цркве у Приштини и општеприхваћене Ибрахимове римокатоличке катедрале која је једна од најграндиознијих у поређењу са катедралама које постоје у главним градовима осталих муслиманских земаља.
Свијет је са одушевљењем посматрао како муслимани граде огромну римокатоличку цркву у Приштини а сад ево има елите која навија за рушење православне цркве. Чудног ли чуда.
..а у међувремену минарет на Ферхадији расте ли расте.. B-) И она бањалучким Србима не симболизује муслиманску репресију у последња два рата.. 🙂 Увијек ми је била симптоматична та непримјерена толерантност геноцидног народа премна овим.. негеноциднима.. 🙂
Pa,jebote ja nisam znao da se genocid toliko isplati.
Bolja kola, veće kuće i minareti, mariše se ćevap dok si na godišnjem u genocidnoj RS.
A mi srbi budale ne znam to iskoristiti i napraviti turistički obilazak svih građevina i lokala gdje se skupljaju ubijeni u genocidu.Pa poslije svi zajedno na performans u srebrenicu.
Popust za raju iz Švedske.
Сами себи смо највећи непријатељи. Ако не поштујеш себе не треба да очекујеш ни да те други поштују.
Жалосно.