Презивам се Крстић: Млади школовани у иностранству могу допринијети Србији

Кандидат за министра финансија Лазар Крстић поручио је, поводом љетње скупштине Организације српских студената у иностранству (ОС СИ), да је одлазак из Србије ради личног усавршавања "пожељан, ако не и неопходан” и оцијенио да млади људи који се школују у иностранству могу Србији допринијети на много начина.

„Истина је да млади људи који се школују у иностранству могу Србији допринијети и обогатити је на безброј начина – од одлуке да се преселе назад по завршетку студија или након неколико година рада, али и путем разних других видова помоћи, промоције и подршке”, навео је Крстић у поруци прочитаној на пријему приређеном у Бијелом двору поводом скупштине ОС СИ.

Крстић, и сам члан ОС СИ, подсјетио је да је одлазак младих перспективних људи из Србије тренд који траје веома дуго и као примјере из историје навео Доситеја Обрадовића и Вука Караџића.

Неки од тих људи „били су наш мост са свијетом – подијелили су с другим земљама оно што је најбоље из српске културе, док су из дијелова свијета у којима су боравили и школовали се доносили нова знања, вјештине и културне обрасце”, навео је Крстић у поруци коју је упутио пошто није лично могао да присуствује пријему.

Други, попут Николе Тесле, Михајла Пупина и Милутина Миланковића, отишли су пак толико далеко да су набоље промијенили читав свијет каквим га данас познајемо, додао је он.

Србија, према Крстићевим ријечима, не губи нужно чак и уколико млади који се школују у иностранству одлуче да се не врате, већ само у случају да изгубе спону с матицом и веру у своју улогу у њеној бољој сутрашњици.

„Вјерујем да ћемо у наредном периоду наћи начина за унапређење везе наших младих, успјешних и посвећених људи са матицом – почев од најављених именовања на одговорна мјеста у реформским тијелима, преко ближе сарадње и његовања осјећаја припадности, до налажења начина да се створе прилике да се млади људи врате у матицу на дуже стазе”, пише у Крстићевој поруци.

„Дубоко вјерујем да велики дио напретка у наредних десетак година зависи од наше успјешности у проналажењу начина да се између иностранства и Србије успостави константан проток људи, информација, знања и искустава”.