Прекогранична сарадња Републике Српске

Састанак начелника Требиња Доброслава Ћука и градоначелника Дубровника Андре Влахушића су организовале америчке амбасаде у БиХ и Хрватској, у оквиру семинара о прекограничној сарадњи о туризму.

Пише: Гордана Скендерија, проф.

Ово је само један од осврта медија у РС који су пропратили сусрет два прва човјека из Требиња и Дубровника, Доброслава Ћука и Андре Влахушића. Тај сусрет најбоље показује оно о чему сам већ писала: колика је моћ туризма и што се све може остварити помоћу њега. Може га се употребити и злоупотребити. У овом случају туризам је употребљен у праве сврхе, превазилажење вишедеценијских злих погледа на „оне друге“. И сви медији су као најважнију пренијели вијест о политичкој димензији овог сусрета.

Текстови у медијима, међутим, исто тако показују колико смо стварно заинтересовани за развој туризма у РС и за прекограничну сарадњу. Тек задња ријеч из цитата говори због чега је сусрет и организован. Истина је да се економија и политика у малим земљама испреплићу, али све док политика буде на неки начин условљавала економију и циљеве развоја тешко да ће овакви сусрети или семинари имати успјеха.

Туристичка организација Требиња је већ давно уочила атрактивност каменог села Увијећа ( званог „Каменград“ ) и своју идеју о његовом оживљавању пренијела директорици ТОРС-а која ју је одмах прихватила и започела са два сарадника припреме за организацију округлог стола на тему села Увијећа.

Село Увијећа, са својом очуваном, типично херцеговачком архитектуром 19.вијека, има све предиспозиције да постане атрактивна туристичка дестинација. Оно није само једно од бројних, готово напуштених села херцеговачког краша, у коме су људи отимали сваку трунку земље од љутог камена, већ овај нестварни крај највише личи великом музеју старина, у који када дођете, као да сте се времепловом возили уназад. У њему су 2009.године живјела само два становника, мајка и син Шупљеглав.

„Дани етно села Увијећа 27. и 28.03.2009.“

Директор Туристичке организација РС је са сарадницима и директором Туристичке организације Требиње, Татјаном Булајић, организовала округли сто на тему „Дани Етно-села УВИЈЕЋА“ који се требао одржати у Требињу 27. и 28.03. 2009. године. ТОРС је за одржавање округлог стола имао пуну подршку општинских органа Требиња. Међутим од стране Министарства трговине и туризма није било подршке, министар Глухаковић није хтио да се то реализује. А од министарства се тражила само финансијска подршка. Не желећи ни у ком погледу учествовати у организацији и одржавању округлог стола у Требињу министар Глухаковић је онемогућио Републику Српску да буде једна од страна прекограничне сарадње и да узме свој дио европских улагања и фондова, повратних или неповратних.

Округли сто на тему „ Дани етно села Увијећа и сарадња са Дубровачко-Неретванском жупанијом“ одржао се само 27.03. како ТОРС, а тиме и РС, не би испали неозбиљни у очима прекограничних сарадника. Истом су присуствовали : званични представници Генералног конзулата Републике Хрватске у Мостару, Дубровачко-неретванске развојне агенције „DUNEA“ (која ужива пуну подршку Министарства регионалног развоја Републике Хрватске), представници Републичког завода за статистику РС, Општине Требиње, ТО Општине Требиње, Центра за културу Општине Требиње, “Pitija “ савјетодавне организације из Ријеке (кћеринске организације са централом у Словенији) и Туристичке организације Републике Српске. Важно је нагласити да је путем округлог стола, након скоро двије деценије, поново остварен контакт између градова Требиња и Дубровника. Значајно је и то да се први сусрет два града требао десити у вријеме ХДЗ власти у граду Дубровнику. То показује да је, када се нешто ради озбиљно и за добробит других а не себе самог, могуће превазићи политичке и историјске разлике.

О овом догађају је након три године остало мало доступних медијских написа, али довољно да би се схватило како је та акција била прихваћена у јавности: www.nezavisne.com/novosti/…/Sacuvati-selo-Uvijeca-38857.html, www.glastb.com/arhiva/983/hercegovina.htm.

Тада нису биле потребне америчке амбасаде, све се договорило директно и постојала је чврста, узајамна спремност да се све доведе до краја. Међутим, било је оних који су своју неспособност и анимозизет према онима који знају радити ставили испред добробити Републике Српске и људи који живе у Херцеговини, а који су већ сада могли брати плодове те сарадње.

Осим тога ………………..
Крајем априла 2009. године одржан је у Мркопљу састанак са главним циљем – нова сарадња са Републиком Хрватском по питању IPA фондова ( биатлон стаза ). Том састанку су, осим домаћина начелника Општине Мркопаљ Ивана Бутковића, присуствовали представници ТОРС-а, начелник Општине Пале Слободан Савић са сарадницима, дожупан Приморско-Горанске Жупаније др.Видоје Вујић, представница Туристичке заједнице П-Г Жупаније Власта Мозгровић, директорица „Pitije“ из РијекеТамара Смоквина, представник ТО Источно Сарајево Предгаг Лопатић.

Уз горе наведене током 2008/09. године припремани су пројекти о прекограничној сарадњи и са сљедећим жупанијама: Шибенско-Книнском /Добојска трвђава и ренесансни витезови, Вуковарско-Сријемском /унапређење сеоског туризма, те Републиком Словенијом ради унапређења туризма Републике Српске и правне регулативе у туризму.

Треба свакако наставити са сусретима овакве врсте, а и има још много туристичких ресурса са једне и друге стране границе који би, истинском сарадњом Републике Српске и Хрватске, могли у будућности послужити за смањење незапослености и одласка младих људи са села, а и из Републике Српске.

Приоритет(и) развоја туризма у РС

Не вјерујем да ће од сусрета двају градоначелника бити резултата у туризму Републике Српске, упркос имену и величини организатора. Не зато што не вјерујем раду наведене господе, посебно господина Ћука (његова подршка и отвореност према реализацији пројеката који могу донијети просперитет општини Требиње прије три године је довела до првог послијератног сусрета између два града, а значајна је и његова подршка Туристичкој организацији Требиња уопште) већ зато јер у туризму Републике Српске не постоји кадар који би то могао остварити.

Да би се нешто остварило, у било којем сектору занимања и рада, потребно је првенствено имати способан кадар са истинском визијом, а не политичке намјештенике који не знају, а није их ни брига, како довести до краја започете акције. Умјесто да се, као што је то досад била пракса, додјељује по 30.000 КМ по јавном позиву заинтересованим туристичким субјектима, потребно је одредити редосљед улагања, односно приоритет. Приоритет по Рјечнику страних ријечи значи : првенство, предност, првенствено право, што значи да се предност треба дати једном виду туризма у којем се са малим улагањем могу остварити велике добити, које би се касније користиле за даљња улагања. Стратегија развоја туризма РС, плаћена око 400.00 КМ, као и актуелни посленици у туризму у Републици Српској од министарства до туристичких организација, као приоритете развоја туризма у РС набрајају све један вид туризма у Републици Српској!

Иначе, Закон о туризму невјероватно подсјећа на скрипту ПМФ-а, док Стратегија развоја туризма РС даје више података и подсјећа на уџбеник, и то са грешком, јер Стратегија под видове туризма у РС помиње засебно рурални туризам (18.10.) и засебно сеоски туризам (18.11.)?

Тако је најлакше, свашта започети ништа не завршити. Тако се ствара привид рада, а јавност се „изгуби“ у свим тим „приоритетима“ и на крају нема појма до које тачке је стигла која акција. А није да јој није стало до развоја ове економске гране. Колико се само говори о туризму и улаже у њега у задње двије и по године требало би да смјештајни капацитети постану премали. Ништа од тога, сва средства се троше на небројена путовања по Европи (сајмови, семинари) у оквиру БиХ туризма, без видљивих резултата. У BLIC-у од 12.04.2012. чак пише да је долазак гостију у РС пао за 17,1% у односу на фебруар 2011.