Посна дилема: Библиотеке између министарства и општина

Преднацртом новог Закона о култури Републике Српске предвиђено је да финансирање библиотека са републичког пређе на општински ниво, што је подигло прашину на полицама ових установа широм Српске.

Све народне библиотеке у РС, према новом преднацрту Закона о култури, не би се више финансирале из републичког буџета, већ би прешле на финансирање из локалних управа, што је, између осталог, покушај усклађивања са Законом о локалној управи према којем општина финансира институције које је основала. А такве се све библиотеке у Републици Српској, осим највеће – Народне Универзитетске Библиотеке РС.

Чим је инфомрација о овој намјери процурила, Друштво библиотекара је реаговало коментаром да ће многе библиотеке бити угашене јер општине немају толико новца који би могли издвајати за материјалне трошкове и бруто лична примања библиотека.

Како кажу библиотекари, Влада покушава донијети још једaн закон из сета тзв. кризних закона, на основу којих би се извршила прерасподјела и кресање буџетске потрошње са нивоа Републике на ниво градова и општина, што подразумијева и прерасподјелу (пребацивање) одговорности за функционисање културних установа, у овом случају – 49 библиотека.

– Како градови и општине не би могле ваљано поднијети такву буџетску прерасподјелу без свођења библиотека, и у развојном и у кадровском смислу, на пуко преживљавање, јасно је да би за такво њихово стање и социјалне посљедице, непосредну одговорност сносиле управо јединице локалне управе. Ако је законодавац овим Преднацртом хтио да поручи да републички буџет није више у стању да сервисира плате запослених у 49 Народних библиотека у РС, морао је водити рачуна да су буџети градова и општина још у горем стању – објашњава Друштво библиотекара у својим примједбама.

Библиотекари су Колективним уговором већ годинама лишени накнада за регрес, зимницу и топли оброк, али пишу да су то лишавање стоички прихватили – не као дискриминацију у односу на друге – него као нужност економског тренутка. Сада, пребацивањем њихових бруто доходака на буџете градова и општина, тај њихов стоицизам „награђен“ је реалном опасношћу да неки остану и без посла, без обзира што су већина од њих и једини хранитељи породице, кажу они и илуструју:

-10. Кафе-куварица у заједничким институцијама БиХ има већа мјесечна примања од директора народне библиотеке у РС; мјесечна примања једног посланика у Парламентарној скупштини БиХ износе колико збир плата свих запослених у просјечној Народној библиотеци, а годишња колико годишњи буџет Библиотеке. Тако стоје ствари са вриједносним поретком на нашој друштвеној љествици.

Касиповић: Шта је важније, плата или нови наслови?

Министарство просвјете и културе инсистира да ће усвајање овог закона помоћи да област културе има другачији, бољи статус, јер се овим Законом јасно дефинише улога локалне самоуправе у изградњи културног сектора на локалном нивоу. У Влади кажу да је на тај начин могуће културне активности планирати другачије, уз учешће свих оних који имају потребу за тим видом изражавања, значајније ће утицати на локални амбијент, како би грађани остварили већа културна права. А и регион је тако мислио па је већина земаља у окружењу (Србија, Црна Гора, Словенија итд.) донијело Закон о култури и на сличан начин, оквирно уредиле одредбе које се односе на јавне установе у области културе.

Министар просвјете и културе Антон Касиповић је напоменуо да у већим срединама није проблем што ће плате исплаћивати локална заједница, али да постоје неке средине гдје је то проблем, те изразио увјерење да ће се у коначном дизајну закона о култури пронаћи рјешење да се ниједна библиотека не угрози. Касиповић је напоменуо да се мора утврдити да ли негдје има вишка радника и запитао “да ли је важније да се финансира нека плата или нови наслови који ће бити на располагању грађанима локалне заједнице”.

Бројке и слова

У Лакташима се такође боје да ће се усљед недостатка средстава у општинском буџету уштеде правити отпуштањем једног броја библиотечких радника или знатним смањењем или укидањем средстава за набавку књига и програмске активности.

– Ако се у општини буџетски колач намијењен за културу не увећа (а питање је да ли је реално то очекивати), штетне посљедице овог Закона би могле осјетити и друге институције културе, јер би се у том случају направила само другачија расподјела постојећих средстава на њихову штету. Наша општина је до сада углавном имала разумијевања и издвајала је солидна средства за наше програмске активности и набавку књига, међутим незахвално је и претпостављати какав ће став имати, ако због пребацивања финансирања бруто плата радника на њихов терет будемо од наредне године тражили четири пута више средстава него што су до сада издвајали за библиотеку – сазнаје Фронтал у лакташкој библиотеци.

У Бијељинској библиотеци за плате се годишње издвајало 360.000 КМ, а материјални трошкови износили су 150.000. На Сокоцу је рецимо, за рад Библиотеке из буџета РС издвајано више од 100 хиљада марака.

У 49 библитека Српске има 297 запослених, а трошкови су око 5,5 милиона КМ. Материјалне и режијске трошкове у свим библиотекама плаћајају општине.

Оно што се сигурно зна, јер нема назнака да ће Закон о култури бити усвојен у наредних мјесец или два је да ће у 2013. години плате радника у библиотекам бити умањене за 10 одсто, и износиће укупно 4,7 милиона КМ.

Према Стратегији развоја културе РС 2010 – 2015. коју је Влада израдила 2009. године, стоји да се за културу у РС издваја око један одсто буџета.