Договорен план о окончању турско-курдског сукоба?

Турска влада и лидер курдских побуњеника договорили су се о оквирном плану за окончање конфликта у којем је од 1984. године погинуло 40.000 људи, који предвиђа разоружање побуњеника у замјену за већа мањинска права, пренио је данас турски дневник "Радикал”.

Лист наводи да су се високи обавјештајни званичници састали са лидером Радничке партије Курдистана (ПКК) Абдулахом Оџаланом који се налази у затвору на острву Имрали, недалеко од Истанбула, и договорили о плану у четири фазе за окончање конфликта.

Будући да су претходни преговори власти и ПКК држани у тајности, објелодањивање најновијих контаката буди наду у обнављање напора за постизање мира, наводи Ројтерс.

"Састанак са Оџаланом је био исправан и логичан потез, мир у Турској може само тако да започне", рекао је лидер прокурдске Странке за мир и демократију (БДП) Селахатин Демиртас.

Према писању "Радикала", план предвиђа да се после иницијалног окончања непријатељстава, борци ПКК повуку и са турске територије, након чега ће почети преговори о разоружавању како би на крају екстремисти положили оружје.

Оџалан ће своју визију рјешења конфликта изнијети у четири писма која ће упутити странци БДП, командантима ПКК у сјеверном Ираку, Европи, гдје су стационирани многи активисти ПКК и турској јавности, наводи лист.

Споразум би укључивао ослобађање из затвора на хиљаде људи оптужених за везе са ПКК, а довео би и до уставних реформи којима би се отклониле препреке за увођење курдског језика у наставу, омогућило јачање локалних администрација и увела етнички неутрална дефиниција држављанства према којој у Турској живе држављани Турске, а не турски држављани.

Не постоји никаква званична потврда о постизању споразума и "Радикал" не наводи своје изворе, али лист се сматра поузданим када је ријеч о курдском питању, пише Ројтерс.

У тексту се такође каже да су Оџаланови захтјеви ограничени, да нема говора о независном Курдистану, федерацији или концепту "демократске аутономије" коју предлажу курдски политичари.

У међувремену сукоби не престају и ноћас је недалеко од ирачке границе погинуло 14 бораца ПКК и један турски војник.

Од када су припадници ПКК узели оружје 1984. године сукоби се воде у планинском турском региону на граници са Ираном, Ираком и Сиријом, али бомбашки напади се дешавају и у градовима.

Разговори са ПКК, коју су Турска, САД и ЕУ означили као терористичку групу, били би незамисливи прије неколико година, а многи Турци Оџалана виде као директно одговорног за крвопролиће.

Турски премијер Тајип Ердоган умањио је, међутим, значај уступака које треба Турска да уради ради окончања сукоба, одбацивши могућност да Оџалан буде ослобођен и стављен у кућни притвор.