Посмртни остаци краља Петра се враћају у Србију

У Београд из Америке данас стижу посмртни остаци последњег југословенског краља Петра Другог Карађорђевића, који ће бити пренети у капелу Светог Андреја Првозваног на Дедињу. Како је најављено, посмртне остатке Петра Другог (1923-1970) у 14 часова на београдском аеродрому "Никола Тесла" дочекаће породица, премијер Ивица Дачић, члан Одбора за пренос посмртних остатака чланова краљевске породице […]

уторак, јануар 22, 2013 / 08:26

У Београд из Америке данас стижу посмртни остаци последњег југословенског краља Петра Другог Карађорђевића, који ће бити пренети у капелу Светог Андреја Првозваног на Дедињу.

Како је најављено, посмртне остатке Петра Другог (1923-1970) у 14 часова на београдском аеродрому "Никола Тесла" дочекаће породица, премијер Ивица Дачић, члан Одбора за пренос посмртних остатака чланова краљевске породице Оливер Антић и званичници Војске Србије.

Патријарх Иринеј служиће литургију у Цркви светог Андреја Првозваног у 15 часова.

Датум сахране на Опленцу биће одређен накнадно, у договору са Српском православном црквом, предсједником Србије Томиславом Николићем, Владом, као и у договору с другим краљевским кућама.

Иначе, Влада Србије је септембра прошле године одлучила да се формира Организациони одбор за пренос посмртних остатака чланова породице Карађорђевић у породичну крипту цркве Светог Ђорђа на Опленцу. За предсједника Одбора именован је предсједник Србије Томислав Николић.

Краљ Петар II био је најстарији син краља Александра I и Краљице Марије од Југославије. Рођен је у Београду, 6. септембра 1923. године. Образовање је започео у краљевском двору у Београду, после чега је уписао школу Сандроид у Енглеској, одакле се вратио после убиства свога оца у Марсељу, 1934. године.

Пошто је у вријеме атентата Краљ Петар II имао само 11 година, краљевско управљање земљом пренијето је на намјесништво.

Одлука Кнеза Павла да потпише уговор о ненападању са нацистичком Њемачком на почетку Другог свјетског рата изазвала је жестоке протесте у земљи, који су 27. марта 1941. довели до кризе владе и државног удара.

Краљ Петар II је након што је Југославија окупирана заједно са Југословенском владом емигрирао прво у Грчку и Палестину, а затим у Египат.

У јуну 1941. године у Лондону се придружио другим монарсима и лидерима европских држава који су избјегли пред нацистичком окупацијом.

Краљ Петар II није никада абдицирао. У изгнанству је прво живио у Лондону, а последње године живота провео је у Америци, гдје је после дуге и тешке болести умро 1970. године.

Сахрањен је у цркви Светог Саве у Либертвилу, недалеко од Чикага у држави Илиноис.



0 КОМЕНТАРА

  1. Добар и нормалан потез Николића.
    Ако буде доследан биће стварно задњи предсједник Србије.

    Вријеме је да се у наредном периоду отворе све књиге, открију све преваре и фалсификати који су сервирани нашем народу.

    Вријеме је да САНУ, Црква и нормални политичари какав је Коштуница и какав може бити Николић,окрену точак историје и припреме све за референдум о уставном уређењу Србије.

    Моја искрена жеља је монархија као што су Данска,Шведска или Норвешка.

    П.С. Молим коментаторе да буду коректни уколико буду имали потребу да нешто кажу о мом личном ставу,не само због мене, него и због поштовања према моштима нашег покојног краља.

    Постоји колумна из 2012. године на овом порталу о потреби успоставе монархије у Србији, тамо је мало шире објашњено зашто би економски и политички то за Србију било добро.

    С поштовањем Никола Лазаревић

  2. Са другог форума, доста поучна и добра порука!

    Сахраните „краља“ у Кући цвећа

    Уместо на Опленцу, Петра Карађорђевића требало би сахранити у Кући цвећа, да и у вечности буде са својим изабраником Јосипом Брозом.
    Као „краљ“, млади вагабундо Петар, кад је већ био познат резултат Другог светског рата, издао је припаднике Југословенске краљевске војске у отаџбини и подржао комунистичке разбојнике, које је водио Броз, чиме је црвена диктатура добила пуни кредибилитет за извршење стравичних злочина, по српски народ много тежих од оних које су у окупираној Србији починили нацисти.
    Посмртне остатке „краља“ Петра дочекао је премијер Ивица Дачић. Логично. И Дачић је, као и „краљ“, подржавао Броза. Да је духовит, комуњара Дачић би на течном ред-бул српском признао да је свратио само да провери да ли је „краљ“ заиста мртав. „Краљев“ син, тзв. престолонаследник, аплаудирао би премијеру, не би разумео ни реч. Не иде му српски језик.
    На крају, али мени најважније, ваља нагласити да је цео хепенинг финансиран парама свих грађана Србије. Не знам колико је коштао трансфер из Чикага, али знам да је јутрос мом комшији Миленку Костићу (оцу троје малолетне деце) искључена струја због дуга од 30.000 динара.

  3. Ало ти говнару, шифела наша крал, шта си ‘тела да кажеш?

    Да твој краЛ није био послушник октопода из бакимгенске палате? Да није издао Чичину војску и српски народ који је стајао уз ту војску?
    Да његов потомак и даље багује српски ријечник, боље од њега српски говори Инцко, да ли је то срамота српског „престолонаследника“ или оних Срба који га призивају на то мјесто? Ко плаћа сав тај „династијски“ циркус, а од њих „породице“ овај народ не само да нема никакве користи, него још само штети? британски агент и послушник њиховог величанства никад не може бити српски Краљ!

  4. vozi misko, 23.01.2013. 12:53:54

    Ма јасно је то за „младог“ краља да је био искоришћен, изманипулисан и жртвован, али зато оно говедо што никако српски неће да научи а зове се „престолонаследником“ не треба да се јавља!
    Ево писао је и овдје Фронтал о напуштеној вили Карађорђевића у Хан Пијеску, само је једном дошао тај кретен, пошто је мислио да би се то могло продати и уновчити, али кад је видио да је то девастирано, збрисо главом без обзира. Зашто он не обнови ту очеву заоставштину за завештање својој српској нацији? Ма хоће, ал’ клинац, кад би неко други му то све урадио, а он се само усликао као маскота!

  5. Izvodi iz nekih od izvještaja predstavnika OSS-a objavljenih 1993. godine a upućenih predsjedniku Ruzveltu sa terena, sa podrucja Jugoslavije tokom 1944. i 1945.

    “kad mi je prepričavao svoju priču jučer dr Šubašić mi je rekao da je na samom početku Staljin razgovor počeo sa: “Razumijem, Ivan Oisipoviču (oslovljavao ga je na slovenski način, njegovim ličnim imenom pa prvim imenom njegovog oca) da smo Čerčil i ja saglasni da se naš sporazum o Jugoslaviji razradi na bazi pola-pola.” Rekao je da je Staljin bio veoma oprezan sa njim kada su razgovarali o diplomatskim pitanjima, ali, opet, predsjednik vlade je podvukao, Staljin ga je upozorio da ne pokušava imitirati Sovjetsku Rusiju. Navodno je Staljin rekao: Nemate teritoriju Rusije niti ljude Rusije. Vi ste mala zemlja sa malim zemljoposjednicima u srcu Evrope. Moraćete svoju državu izgraditi na demokratskim principima uz jednako predstavljanje svih nacionalnih grupa Jugoslavije. Moraćete tražiti ekonomsku pomoć Amerike na isti način na koji mi u Rusiji planiramo uraditi nakon rata.” Staljin je, po Šubašiću, govorio na “veoma topao način o Sjedinjenim Državama.”
    “Razgovarajući o monarhiji Staljin je htio čuti od Šubašića kakvi su osjećaji ljudi prema kralju Petru II. Po prvi put mi se Šubašić povjerio da kralj nije popularan u Hrvatskoj, Makedoniji i Sloveniji ali da ima nešto pristalica u, naravno, Srbiji i to je rekao i Staljinu. Staljin je odgovorio da mu nije bitno da li će biti monarhija ili republika ali da niko ne treba tjerati ljude da prihvate monarhiju ako oni to ne žele.”…. (29.12.1944.)

    ….3. U ciljeve partizana je uključeno uspostavljanje federativne Jugoslavije sa vladom izabranom na demokratski način. Ovaj cilj je izuzetno popularan. Nema stvarnih temelja tvrdnjama o postojanju komunizma među partizanima. Takva stremljenja se mogu naći samo među malim brojem pojedinaca ili vođstva.” …
    …4. Vlada u izgnanstvu, kako očekuje Mihajlović, će uz pomoć saveznika ponovo uspostaviti monarhiju sa sadašnjim kabinetom i pansrpskim aspiracijama… Vlada ne predstavlja stanovništvo i uzrok je sukoba koji često završavaju velikim konfliktima. Ljude nervira to što SAD i Britanija štite vladu u izgnanstvu….
    …7. Van stare Srbije i uz izuzetak nekih slovenackih klerikalaca, koji su majušan dio Slovenaca, monarhija je prilično nepopularna danas. Za Kralja Petra se generalno misli da je mladić pod kontrolom političke i oficirske klike koja ima pansrpske aspiracije. Stanovništvo je iznervirano povelikom rentom koju dobija Petar a posebno time što se zaručio, za vrijeme rata, sa Aleksandrom….. (2.03.1944.)….

    … Šubašić je rekao da je Tito veoma razuman ali ga podstiču njegovi sljedbenici da odmah uspostavi federativnu republiku. Šubašić je naglasio da je saglasnost Tita na kompromis u vezi sa namjesnicima rezultat njegove želje da dobije priznanje Amerike i Engleske. Ako ne dođe do priznanja bojim se da će sporazum oslabiti…… 21. novembar 1944.

    … Šubašić je po izvještajima priznao britanskim vlastima u Beogradu da je povratak kralja Petra trenutno van diskusije. Predstavniku OSS-a Šubašić je priznao da je bio iznenađen stavom Srba, koje je on smatrao monarhistima, i dodao da bi,ako bi se kralj Petar vratio u zemlju, došlo bio do protesta i nereda… 11. decembar 1944.

    …..U noći 10. januara, u 23:00 kralj Petar je završio razmatranje sa svojim savjetnicima u vezi sa svojim finalnim izvještajem Čerčilu o predloženom sporazumu između jugoslovenske vlade u egzilu i uprave partizana maršala Tita. Pismo Čerčilu (kojim se odbija prijedlog imenovanja namjesništva i prenos zakonodavnih ovlaštenja na partizanski AVNOJ) trebalo je biti uručeno ujutro 11. januara. Planirano je da se kraljeva odluka objavi u komunikeu koji će se publikovati 11. januara u 12:00. Ujutro 11. januara u 11:00 britanski ambassador Stivenson je saznao od kraljevog adjutanta sadržaj predloženog komunikea.. Stivenson je telefonirao kralju Petru i princezi Aspasiji o Idenovim instrukcijama da se komunike ne objavljuje štampi ni pod kakvim uslovima. Iden je lično telefonirao kralju Petru u njegovu rezidenciju zahtjevajući razgovor odmah. 42 predstavnika medija koji su se okupili u jugoslovenskom kraljevskom dvorištu kako bi preuzeli obećani komunike su obaviješteni, na njihovu žalost, da su događaji u zadnji minut spriječili objavljivanje komunikea….
    11 January 1945

    …Po Šubašiću Čerčil je izjavio: „ Ne sviđa mi se ovaj sporazum. Izgleda da uspostavlja Titovu diktaturu, a on ima armiju pod svojom kontrolom. Ali ne vidim nijedan drugi način da riješimo ovaj problem i savjetovaću kralju da potpiše sporazum.“ Čerčil je dodao da sporazum ne dopušta slobodno funkcionisanje drugih političkih partija (osim onih obuhvaćenih partizanskim pokretom) i naglasio da članovi AVNOj-a nisu izabrani predstavnici naroda. Subašić je odgovorio da razmišlja o mogućnosti proširenja AVNOJ-a uključivanjem bivših parlamentaraca iz jugoslavije. 29. 01.1945.
    … Premijer Subašić je izjavio da će cijeli jugoslovenski kabinet u četvrtak 15. februara otići u Beograd, uz kraljevu saglasnost. Kralj je imenovao tri osobe kao kraljevske namjesnike i to Milana Grol, Juraja Šuteja i Dušana Šerneca (koji su i imenovani u prvu vladu) čija imena će Šubašić podnijeti Titu na odobrenje. ….
    26 February 1945
    ….Premijer šubašić, koji je trenutno u pregovorima sa partizanskim vođama u Beogradu izjavio je da i dalje smatra da je maršal Tito najrazumniji ali da su njegovi podređeni teži za razgovore. Mnogi od njih, objasnio je Šubašić, nisu imali mnogo prilike da čuju o Britaniji i Americi i zbog toga nipodaštavaju njihov značaj. Šubašić je rekao da će pokušati izvršiti instrukcije kralja Petra u vezi sa uspostavljanjem namjesničkog vijeća a ako kralj odbije ratifikovati protivsporazum Tita i Subašića rezultat će biti „veoma loš“. Šubašić nije rekao da li bi, u tom slučaju, nastavio razgovore bez kraljevog odobrenja ali je izjavio da se definitivno ne bi vratio u London. ….
    9.03.1945.

    …. Za vrijeme razgovora kralj je rekao: „gospodine premijeru, slijedio sam vaše savjete od kada sam pobjegao iz Jugoslavije i pogledajte gdje sam danas“. Na to je Čerčil odgovorio: „Da li bi prošli bolje da ste ostali sa Mihajlovićem?“ ….. 9. decembar 1944.

    A, onda ima i o cenzuri nakon rata, ućutkivanju nepoželjnih glasova, uvođenju totalitarizma itd…nesto kao ovih zadnjih 20-ak godina.

Оставите одговор