Посљедњи чин: Хрватска позвала избјегле Србе да врате личне карте

Десетине Срба избјеглих из Хрватске, који живе на подручју Републике Српске, добили су позиве директно из Хрватске или путем Конзулата у Бањалуци да врате личне карте након што је на снагу ступио нови Закон о о пребивалишту.

Спорним законом предвиђено је одузимање личних карата лицима која не живе на пријављеним адресама и немогућност аплицирања за обнову или поврат имовине, али и губљење бирачког права ако полиција утврди да лице не борави на пријављеној адреси.

Овим ће скоро 7.000 Срба у Републици Српској избјеглих из Хрватске бити онемогућено да врате своје станове, затраже обнову имовине, накнаду штете или поврат шуме и земљишта.

Хрватским полицајцима дата су овлашћења да лица која не затекну на адреси на којој су пријављени једноставно бришу.

Бошко Бјелић, избјеглица из Хрватске у Бањалуци, испричао је “Гласу Српске” да је путем хрватског конзулата добио позив из Пакраца да донесе личну карту како би била поништена.

Предсједник Удружења Срба избјеглих из Крајине и Хрватске Петар Џодан каже да одузимање личних карата избјеглицама траје већ мјесецима.

– Од усвајања Закона о пребивалишту Хрватске одузимање личних карата само је масовније и убрзаније – рекао је Џодан.

Он је додао да је тражио и помоћ од Самосталне демократске српске странке у Хрватској, али да ни они немају начина да помогну избјеглим.

Коалиција удружења избјеглица у Србији упутила је прије десетак дана Влади Србије иницијативу да са Хрватском потпише билатерални споразум како би се максимално покушала заштитити имовинска и стечена права оштећених Срба избјеглих из Хрватске и одгодити примјена спорног Закона о пребивалишту.

Џодан је појаснио да БиХ већ има такав споразум са Хрватском, али да се права Срба без обзира на то крше, а представници избјеглих Срба немају начина да их заштите.

Резолуција

Скупштина Србије повукла је јуче са дневног реда Приједлог резолуције о положају избјеглица коју је преложио предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији Миодраг Линта. Резолуцијом се позива на дијалог Београда, Загреба и Сарајева. Посланици су критиковали Приједлог, тврдећи да је само мртво слово на папиру, да избјеглицама неће донијети ништа ново и да не говори о суштинским проблемима. Констатовано је и да се избјеглице из БиХ и Словеније не могу ставити у исту раван са онима из Хрватске који имају највеће проблеме.