Под пенџере за Осми март

Није велико чудо што је везују за Алексу Шантића. Призвук минулих времена и чаршијска лирика пуна чежње и сјајне мјесечине, многе је навела на помисао да је изашла из пера мостарског "чаробњака".

Испод њених редова али и партитуре, од далеке 1906. године, стоји потпис другог човјека – Петра Коњовића. За оне који не знају о коме се ради, послужиће реченица са табле његовог београдског дома – Петар Коњовић је велики српски композитор, диригент и музички писац.

Давно је ова Коњовићева пјесма загрнула старачко рухо. Зато су стигли да је турче и касапе по свом ћејфу. Ми ћемо је овдје, поводом дана жена, објавити онако како је Коњовић оставио генерацијама.

Можда ће се неки наш јунак – кад је прочита или чује – одважити и закуцати на пенџер, као што се некад радило. Само опрезно момци – није циљ да се гест заврши као што се завршава пјесма.

Свим дамама које нас читају и које ће нас читати, Фронтал жели срећан Осми март.

Крадем ти се у вечери,

У вечери под пенџери,

да ти бацим струк зумбула,

да ти цвијетак прозбори,

колико те силно љубим,

мријем, душо, за тобом.

Ти не хајеш за болове,

За болове срца мога.

Цвијет вене, млад се суши,

севдах оде узаман.

Нека Бог ти другог дад’е,

мријем душо за тобом.