Писци се посвађали и прије разговора

Подстакнут писмом 36 угледних писаца, уредника и књижевних критичара о потреби и приједлозима за "редефинисање стања на књижевној сцени", министар културе Иван Тасовац заказао је расправу на ову тему за 25. октобар. Писмо је, међутим, изазвало реаговања Српског књижевног друштва и Друштва књижевника Војводине, који су у отвореним писмима министру – изашли са својим захтјевима.

Група писаца дала је неколико конкретних приједлога, најприје да се формира комисија која би књижевницима додјељивала тромјесечне, полугодишње и годишње стипендије у износу од 60.000 динара мјесечно. Предложено је рјешавање проблема око откупа књига за јавне библиотеке, уз инсистирање на откупу дјела савремене српске литературе.

Пошто у Србији има више од 90 књижевних часописа који излазе нередовно, писци су изашли са идејом да се изврши њихова стандардизација у сваком смислу и направи хијерархијска ранг-листа из које би било видљиво који су гласила стекла приоритет. На идентичан начин била би дата подршка књижевним манифестацијама, док би се подршка издавачима одвијала у виду помоћи капиталним и важним издањима, с посебним нагласком на афирмацију домаћег књижевног стваралаштва.

"Подсјећамо да међу потписницима отвореног писма, у коме је изнето низ прихватљивих и реалних предлога, има неколико наших угледних чланова, па је тиме апсурднији и неприхватљивији захтјев за онемогућавање утицаја репрезентативних умјетничких удружења. Искрено цијенећи рад колега, указујемо на опасност да се једна неформална група намеће као партнер државној институцији у рјешавању питања од општег друштвеног и културног значаја" наводи се у саопштењу СКД, које је, иначе, прихватило позив министра Тасовца.

У свом писму новосадски писци истичу да је једнократни разговор, који се назива јавном расправом, о тако важним питањима "може само да створи утисак да је ријеч о групи и промоцији једне врсте права гдје су сви једнаки, а неки једнакији".

"Српска култура постоји свуда гдје постоје српски писци и нема редефинисања било чега ако се тежиште пажње држи само у једном средишту и у пољу повлашћених група. У складу с тим, тражимо да се напусти предрасуда да је разговор могућ само у Београду и да се јавна расправа одржи у Новом Саду. Писци постоје и у Новом Саду и у Нишу и у Крагујевцу и у Сомбору и у Краљеву, и постоје проблеми писаца, и министарство је то требало да зна и прије поменутог писма. У пољу књижевности одвија се једна врста рата за утицај на свим пољима, фаворизовање и наметање одређених писаца омогућује да они остварују необичне културне утицаје и врло је видљиво да се то дешава уз помоћ политике" – наводи се у саопштењу ДКВ.