Шта је родило и колико

Ово је била родна година за воће што потврђују подаци Министарства пољоприведе, шумарства и водопровреде РС, који кажу да је забиљежен повећан род у односу на петогодошњи просјек.

Међутим, када се тргнемо из задовољства које причињава поглед на пуне издашне гроздове и повијене гране, чућемо де је квалитет плодова нижи као и откупне цијене, осим код малине. Пласман је, такође кажу у министарству, отежан.

Просјечан принос јабучастих воћних врста у овој години износио је 30-35 тона/ха, што је у границама петогодишњег просјека, а код коштичавих врста забиљежен је одличан принос, 35-40 тона/ха, са изузетком кајсије која је страдала од мраза.

Код јагодастих и језграстих воћних врста очекује се просјечан род од око 2.000 тона.

У воћњацима, у којима се примјењује наводњавање и остале агро и помотехничке мјере, просјечни приноси јабучастих и коштичавих врста су већи. Због обилног рода плодови, нарочито у воћњацима без система за наводњавање, били су ситнији, са мањим учешћем плодова прве класе.

Цијене су ниже

Цијене воћа у 2013. години ниже су у односу на вишегодишњи просјек. Већина озбиљних произвођача јабуке род је оставила у хладњаче, а мали произвођачи, јабуку продају на тржишту, по цијени од 0,30-0,70 КМ/кг, у зависности од регије, док је цијена јабуке намијењене индустријској преради, 0,13 КМ/кг.

Година шљиве

Откупна цијена шљиве била је у просјеку 0,30 КМ/кг(0,15-0,50 КМ) што је за 30 % ниже у односу на претходне године.

Већина плодова шљиве завршила је у преради за ракију и џемове, а то потврђује информација да је само 10% шљива продато као стона шљива на тржишту, а цијена је била 0,60-1,0 КМ/кг.

Највећи проблем воћара регије Градишка био је пласман крушке, гдје је поред ниже цијене од 0,50- 0,75 КМ/кг била присутна и мања потражња.

Малине

Што се тиче производње малине веће количине су откупљене од стране власника хладњача по увећаној откупној цијени од 3-3,50 КМ/кг, док се мања количина пласирала на пијацама, по веома повољној цијени, од 5-6КМ/кг.

Грожђа има мање, али је добро

Виноградарска производња на простору Херцеговине заснована је на око 350 ха, а ових дана, берба грожђа приводи се крају. Приноси су мањи у односу на прошлу годину за 20% и то првенствено због болести пепелнице, али је садржај шећера добар.

Шта да се ради?

У министарству наводе да су проблеми воћарске производње: неадекватан сортимент воћа, лош квалитет плодова (већином друга и трећа класа) усљед лошег проређивања као и недостатак погона за сортирање и паковање воћа.

Препоручује се удруживање мањих произвођача у циљу изградње већих заједничких хладњача-сортирница-пакирница,како би заједнички тржишту понудили веће количине квалитетнијег воћа, уз сукцесивну продају.