Пикасов брадати комуниста у Дубици поклон народног хероја

Одјекнуло је у домаћим медијима прошле године када се неочекивано појавила вијест да се у Народној библиотеци у Козарској Дубици налази једна слика чувеног шпанског сликара Пабла Пикаса. Увијек спремна на ругање, домаће он-лајн мњење дочеакало је са спремним шалама – а и како би другачије. Чуј Пикасо у Дубици?

Ускоро је историчар у мјестности и судски вјештак за процјену умјетничких дјела, Данка Дамјановић, потврдила да је графика аутентична и да њен аутор јесте славни ћелави Шпанац.

– Графика је у библиотеку доспјела као поклон Бошка Шиљеговића, народног хероја из Другог свјетског рата који је био поријеклом из села Мирковац, код Дубице. Пабло Пикасо је у техници литографије израдио 1000 графичких листова које је намијенио као поклон шефовима делегација, учесницима конгреса Комунистичке партије који је одржан у Паризу 1964. године. Шиљеговић је присуствовао поменутом конгресу као шеф делегације Комунистичке партије Југославије и на тај начин на поклон добио ову графику на којој је записано да је 270 примјерак и коју је поклонио нашој библиотеци – каже Данијела Балабан, директор ЈУ "Народна библиотека" у Козарској Дубици.

"Глава (брадатог) мушкарца" димензија 60×50 цм рађена техником литографије и настала је 1964. године. Занимљиво је да је шездесетих година Пикасо насликао низ сличних "брадатих мушкараца" које се могу наћи у музејима или легатима широм свијета, као и на интернету. Сличност дубичком "брадоњи" потврђује да у Дубици стварно имају Пикасов оригинал.

– Обиљежавање јубилеја библиотеке која је основана баш 1964. године када је настало Пикасово дјело био је прави начин и тренутак да се управо тим поводом организује Изложба и јавности представи графика Пабла Пикаса „Глава мушкарца“ али и остала дјела из Легат библиотеке од којих бих издвојила књигу са посветом „Обновљени свијет“ коју је Шиљеговић добио од америчког Државног секретара Хенрија Кисинџера, затим књигу са посветом поклонио му је и Предсједник Сјеверне Кореје Ким Ил Сунг, Народну енциклопедију српско-хрватско-словеначку у четири тома Станоја Станојевића из 1929. године, Хрватску енциклопедију у четири тома од којих је четврти том штампан 1942. године за вријеме НДХ те велики број других наслова из области историје и других друштвених наука – прича Балабанова.

Велики број медија испратио је је ову изложбу која а након тога ова графика је изложена као стална поставка и дио Легата библиотеке и може се свакодневно видјети у Народној библиотеци. Када се појавила о "Глави мушкарца" јавили су и ИТАР ТАСС и Хинду Тајмс.

Туристичка организација Козарске Дубице, ослањајући се на Пикасову слике организовала је крајем прошлго мјесеца изложбу Пикасових радова те слике рађене у његову част сликарке Викторије Рабжајеве и сликара Раде Бабића.

Маријана Котур, директорица Туристичке организције каже да за сада и није баш забиљежена навала туриста у Дубицу, који би дошли баш због Пикаса.

– Било је појачано интересовање за посјете Дубици у вријеме када се слика појавила. Ову изложбу смо баш и направили да је промовишемо, а у новој туристичкој брошури општине наћи ће се и подаци да се у Козарској Дубици налази нешто што је нацртао или насликао Пабло Пикасо – каже Котурова.

Пикасо и комунизам

Пабло, који се уствари звао Пабло Диего Хозе Франциско де Паула Хуан Непомусено Мариа де лос Ремедиос Сиприано де ла Сантисима Тринидад Цлито Руиз и Пикасо, на неки начин је и сам одредио судбину многим својим сликама. Једном је рекао да ће велика слика уицати на човјечанство (или на свјетски дух) чак ако се никоме не покаже, и ако се закључа иза десет брава и чува у тајном сефу – да ће слика дјеловати већ самим тим што је створена.

Пикасо је од 1948. године био члан Комунистичке партије Француске. Како спомиње писац Миљенко Јерговић када је 1948. Информбиро прогласо југословенске комунисте за отпаднике и издајнике међународног покрета, сликар се повиновао Стаљину, а с тржишта је тада чак повучена графичка мапа с француским преводом поеме "Јама" Ивана Горана Ковачића и потписаним Пикасовим графикама.

Касније је, да ли због гриже савјести, имао приличне симпатије према Југославији материјализоване у плакату који је сликар израдио за чувени партизански филм Вељка Булајића "Неретва". Позната је прича да је заузврат тражио и добио сандук најбољих вина са ових простора. Музеј у Скопљу чува слику “Глава жене”, коју је такође насликао и поклонио Пикасо након катастрофалног земљотреса који је погодио овај град 1963. године. То није једина веза Пикаса са овим просторима. У Београду је прије Другог свјетског рата живио брат прве Пикасове жене Олге Хохлове, Николај, који је у Србију дошао као избјегли официр царске Русије. Његови потомци данас чувају преписку између брата и сестре међу којом се налази и једно Пикасово писмо на којем се овај потписао – ћирилицом.