Патријарх Иринеј: Хашки трибунал је политички суд

Његова светост патријарх српски Иринеј поручио је да је Хашки трибунал ослобађањем хрватских генерала објавио сопствени правни и морални пад и показао да је политички суд, те позвао да Србија не улази у ЕУ по сваку цијену и да се окрене братском словенском руском народу.

Обраћајући се присутнима у Саборној цркви у Београду након служења парастоса српским жртвама из ратова деведесетих година 20. вијека, патријарх Иринеј је рекао да је непосредан повод овог окупљања одлука Жалбеног вијећа Хашког трибунала да ослоби два хрватска генерала, који су оптужени за злочине против човјечности у војно-полицијској акцији "Олуја".

"Овом пресудом је Хашки трибунал разобличио себе и скинуо маску са лица и коначно показао да је политички суд лишен свих праведних и етичких норми и да му је циљ да кривце прогласи невиним, а невине жртве кривцима", истакао је патријарх Иринеј.

Српски патријарх је навео да је хашки суд потврдио да је компромитовао право и правду и да није утемељен на правним основама, већ на интересима моћника.

"Према одлуци Хашког трибунала, нема кривца за прогон Срба из Крајине јер су неки помрли, неки ослобођени, а за прогон више од 200.000 Срба, спаљене куће и на хиљаде убијене српске нејачи нико није одговарао, као да су то сами Срби починили", рекао је патријарх Иринеј, наводећи да хашки суд прикрива злочине.

Српски патријарх је нагласио да Хашки трибунал послије ослобађајуће пресуде тешко може да задржи часни назив суда, наводећи да његову непристрасност оспоравају не само мале земље, као што су Србија и Република Српска или Српска православна црква, него и велике попут Русије и других, као и поједини поштени Хрвати.

"Питамо нечасне и нечовјечне судије Хашког трибунала ко је крив за прогонство и убијање Срба у `Олуји`", рекао је патријарх Иринеј, наводећи да је ова трагедије слична оној за вријеме НДХ у Другом свјетском рату.

Патријарх Иринеј је додао да је немало био изненађен ставом Католичке цркве у Хрватској, која је ослобађајућу пресуду хрватским генералима повезала са божијим промислом, те запитао какве везе има Бог са неправдом и злом које не могу остати некажњени.

Срби се морају вратити себи и својој вјери, култури, отаџбини, традицији, јединству, човјекољубљу и родољубљу, рекао је патријарх Иринеј и поручио државном руководству Србије да свој "мали чамац привежу за велики брод словенских народа, нарочито великог руског народа" за који су Срби везани крвљу и вјером.

Патријарх Иринеј је поручио да Србија треба да изабере свој српски сопствени пут.

"Поштујемо Европу и желимо да будемо са Европом, али не по цијену да се одричемо своје свете земље. Ако хоће да нас приме овакве какви јесмо, онда у реду, а ако треба да се одричемо, онда хвала им на позиву, ми ћемо опстати", рекао је патријарх Иринеј.

Српски патријарх очекује да ће словенска браћа помоћи Србији и појашњава да је порука Српске православне цкрве "не у Европу по сваку цијену".

Парастосу у Саборној цркви у Београду присуствовали су предсједник Скупштине Србије Небојша Стефановић, премијер Ивица Дачић, први потпредсједник Владе Александар Вучић, министри и други званичници.

Након парастоса и бесједе Његоиве светости, више од хиљаду грађана кренуло је у протестну шетњу центром Београда до зграде Скупштине Србије, гдје ће представници избјегличких удружења предати Стефановићу захтјев за сазивање посебне сједнице парламента и приједлог Резолуције о поштовању људских права избјеглица.

Пуповац: Хрватска иде у ЕУ, а није рјешила питање кривице за ратне злочине

Лидер Српског националног вијећа Милорад Пуповац изјавио је да Хрватска приступа ЕУ, а да није ријешено питање кривице за ратне злочине, те да је након ослобађајуће пресуде хрватским генералима забринут за односе Загреба и Београда.

"Дубоко сам забринут за српско-хрватске односе, положај српске заједнице у Хрватској и демократизацију политичких вриједности. Чини се да смо се у овом тренутку вратили у деведесете године /20. вијека/", рекао је Пуповац.

Он истиче да се након слобађајуће пресуде Хашког трибунала Анти Готовини и Младену Маркачу чини бесмисленим суочавање са тамном прошлошћу деведесетих и политике тадашњег хрватског предсједника Фрање Туђмана.

"Пресуда није схваћена као слобода за два генерала, већ као ослобађање од кривице и побједа оне политике од које се Хрватска дистанцирала од 2000. године", рекао је Пуповац за бечки дневник "Стандард".

Пуповац каже да је након овакве пресуде остало отворено питање ко је крив и зашто један рат за поновно успостављање граница, који је прерастао у велики злочин етничког чишћења, треба да буде легитиман.

"За двојицу генерала одлука је добра, али за осјећај правде то није", рекао је Пуповац и додао да постоји мало разлога за оптимизам да би хрватски судови могли допринијети расвјетљавању злочина над Србима.

Он истиче да су посљедњих мјесеци хрватски судови донијели двије пресуде, код којих је аргументовано да су оптужени били резервисти у отаџбинском рату.

Пуповац је рекао да пресуда Хашког трибунала није најгоре што се догодило српској заједници, пошто су протјеривани, стигматизовани и изгубили посао, те да они не постављају питање да ли су задовољни већ да ли могу живјети без страха.

Он сматра да ће овом хашком пресудом, уколико Хрватска сада приступи ЕУ, бити етаблиран нови канон доминантном логиком да је "рат завршен" и да је тиме ријешено и питање ратних злочина.

Тужилаштво Србије тражи од Хашког трибунала материјале и доказе о почињеним ратним злочинима

Тужилаштво Србије за ратне злочине затражило је од Хашког тужилаштва материјале и доказе о почињеним ратним злочинима током и послије војно-полицијске акције хрватских оружаних снага "Олуја", који се налазе у предмету против "Анте Готовине и осталих", саопштено је из овог тужилаштва.

Осим захтјева за достављање документације у овом предмету, српско тужилаштво је обавијестило главног хашког тужиоца Сержа Брамерца да је од Транзиционог тима Хашког трибунала затражило и материјале који се односе на догађаје ратних злочина, почињених током и послије "Олује", посебно на оним локацијама за које српско тужилаштво води преткривични поступак.

Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић најавио је недавно да ће његово тужилаштво активирати поступке у предметима ратних злочина који су почињени у Хрватској над Србима, односно у Кијанима, Малом Алану, Двору на Уни, Госпићу, Петрињи и Вргинмосту.

До овог потеза је дошло након особађајуће пресуде у Хашком трибуналу за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача за злочине у акцији "Олуја".

Апелационо вијеће Хашког трибунала 16. новембра је ослободило хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, поништивши првостепену пресуду којом је Готовина био осуђен на 24 године затвора, а Маркач на 18 година затвора.

У агресији хрватских оружаних снага на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, која је названа "Олуја", са својих вјековних огњишта протјерано је око 230.000 крајишких Срба.

Према евиденцији "Веритаса", у војној акцији и послије ње, погинуло је и нестало 1.922 Срба, од којих су 1.192 били цивили, а око половине је било старије од 60 година.