Палата СИВ постала споменик културе

Влада Србије данас је одлучила да Палата Савезног извршног вијећа на Новом Београду, Музеј ваздухопловства у Београду и Хангар Старог аеродрома на Новом Београду постану споменици културе.

Изградња Палате, као једног од првих објеката на Новом Београду, почела је јуна 1947. године. Зграду су, на насутом и пјесковитом тлу, градиле омладинске радне бригаде из читаве Југославије.

На конкурсу је побиједио четворочлани тим загребачких архитеката на челу са Владимиром Поточњаком (Антон Урлих, Златко Нојман, Драгица Перак). По Поточњаковој смрти 1952. градња је обустављена, да би је 1956. наставио архитекта Михаило Јанковић, значајно измијенивши првобитни план додавањем нових елемената.

Пројектована је у облику слова "Н" и обухвата површину, у основи, 5.500 м². Испред средњег крила, налази се нижи дио покривен стакленом куполом, у коме је свечана дворана која може да прими 2.000 званица. Објекат садржи шест салона као и око хиљаду канцеларијских просторија.

У Палати постоји шест салона који се симболично зову по бившим југословенским републикама, а које обједињује велика сала “Југославија”.

Грађен је по систему армирано-бетонске скелетне конструкције, са испуном од пуне опеке. Фасада објекта је обложена бијелим брачким мермером, док су отвори направљени од бијелог метала. Почев од 1961. године, када је одржана Прва конференција Несврстаних земаља, Палата Федерације примила је многе стране државнике и делегације.

Зграда је изграђена 1959. године за потребе тадашње Савезне владе, односно Савезног извршног вијећа. Касније је била сједиште Владе Савезне Републике Југославије, потом сједиште Савјета министара Државне заједице Србије и Црне Горе. Послије распада СЦГ, маја 2006. године, зграда је прешла у надлежност Владе Републике Србије.

Палата Србије отворена је први пут за посјетиоце 2011. године у оквиру осме Ноћи музеја.

Музеј ваздухопловства

Одлука о изградњи нове модерне зграде за Музеј ваздухопловства на међународном аеродрому "Београд" код Сурчина донијета је крајем шездесетих година прошлог вијека.

Изградња великог и сложеног објекта, површине од преко 10.700 метара квадратних, отпочела је половином седамдесетих година, али усљед бројних техничких и материјалних потешкоћа, трајала је дуже него што је то било планирано.

Изградња Музеја приведена је крају тек 1988. када је отпочело и постављање прве сталне изложбе, која је свечано отворена за јавност 21. маја 1989. године.

Исте године, архитекта Иван Штраус из Сарајева добио је за пројекат зграде и комплекса Музеја престижну југословенску награду за архитектуру коју је додјељивао дневни лист "Борба". Од тада, стална изложбена поставка Музеја ваздухопловства привлачи пажњу великог броја домаћих и страних посјетилаца, што је убраја међу најпопуларније и најпосјећеније у Србији.

Стари авионски хангар један од најранијих примјера армиранобетонских конструкција великог распона у Србији