Откриће језера Восток равно човјеку на Мјесецу

Проналазак огромног слатководног језера које је милионима година било скривено испод неколико километара антарктичког леда може се упоредити са доласком првог човjека на Мjесец, наводе руски истраживачи.

У језеру Восток могли би да се налазе живи организми који су 20 милиона година били заробљени у леденој тами, а језеро би могло да понуди и трагове за потрагу за животом на другим мјестима у Соларном систему.

Научници су до површине језера, највећег од близу 400 језера под ледом на Антарктику, стигли након више од двије деценије бушења, и то је велики успијех на који су научници широм свијета дуго чекали.

"Најједноставније речено, то може да измјени начин на који размишљамо о животу", казао је шеф научног одсјека у америчкој агенцији НАСА Валед Абдалати.

Руски тим до језера је стигао у недељу, на дубини од 3.769 метара, око 1.300 километара источно од Јужног пола у централном дијелу континента.

Научници се надају да ће језеро пружити увид у микропске живе организме који су постојали прије Леденог доба.

Научници вјерују да микропски живот постоји у мрачним дубинама језера, упркос условима високог притиска и константне хладноће, сличним онима који, како се вјерује, владају испод леда на Марсу, Јупитеровом мјесецу Европи и Сатурновом мјесецу Енселадусу.

Директор руског Института за истраживање Арктика и Антарктика Валериј Лукин рекао је да је проналазак језера налик на америчку побједу у свемирској трци 1969.

"Мислим да је фер упоредити овај пројекат са летом на Мјесец", казао је Лукин, који је надгледао мисију и саопштио вијест о њеном успијеху.

Амерички и британски тим раде на бушотинама како би пронашли сопствена језера под ледом на Антарктику, али су она, по ријечима стручњака са Универзитета Колумбија Робин Бел, знатно мања и "млађа" од Востока.

"То је налик истраживању друге планете, осим што је ова наша", казала је Бел.

Са дужином од 250 километара и ширином од 50 километара, језеро Восток је величине језера Онтарио, које се налази између САД и Канаде. Од залеђивања га чува више од двије миље дебела кора леда која се понаша као ћебе, одржавајући топлоту коју генерише геотермална енергија испод ње.

Лукин је изразио очекивање да ће у језеру бити пронађене бактерије које се хране хемијским реакцијама у тами, вјероватно сличне онима у дубинама океанског дна, али које су старе више милиона година. "Оне су пратиле другачије законе еволуције који су за наш још непознати", казао је.

Истраживање језера Восток пружиће и увид у поријекло Антарктика који је, према вјеровању многих, у давној прошлости био дио већег континента.

Пројекат ће, такође, омогућити тестирање технологија које се могу користити при истраживању других ледених свијетова. "Услови у језерима под ледом на Антарктику најближи су онима које научници очекују у ванземаљском животу", казао је Лукин.

Температура у станици Восток на површини изнад језера је најнижа икада забиљежена на Земљи – минус 89 степени Целзијуса. Услове истраживања отежава и надморска висина од 3.300 метара.

Неки критичари наводе да би више од 60 тона мазива и антифриза коришћених при бушењу могло да контаминира језеро. Робин Бел је оцијенила да руски тим улаже велике напоре да до тога не дође.

Тврдњу да се под антарктичким ледом налазе језера први је крајем 19. века изнио руски научник и анархиста, принц Пјотр Кропоткин. Руски географ Андреј Капица одредио је вјероватне локације језера и дао им имена после совјетских мисија на Антарктику 1950-их и 1960-их година, али су њихово постојање тек 1994. потврдили руски и британски научници.

Бушење леда почело је 1989. и текло је споро због недостатка новца, кварова опреме, еколошких разлога и хладноће.