Од образовање је у надлежности ентитета: До не шаљемо дјецу у школу, јер у књижици не пише "босански" језик

Према творбеним правилима српског језика од «српски народ» изводи се еквивалентан назив «српски језик», од «хрватски народ» изводи се еквивалентан назив «хрватски језик», а од «бошњачки народ» могуће је једино извести назив «бошњачки језик».

уторак, 7 септембра, 2021 / 11:15

На страну то да је термин "Бошњак" за име нације новокомпонован (1993.) наметнут силом у Дејтону као нечије право, он је још од Петра Кочића дисквалификован као фалсификат који је донијела и промовисала окупациона аустроугарска управа. Слично као и за новологизам "стећак", који се из аустроугарске пропаганде проширио у науку, а онда и истиснуо до тада у народу употребљаван израз "мрамори", "мраморје", "каменови" и слично.

Бошњак је хегемонистички термин који за циљ има да конвертите на ислам прогласи ексклузивним насљедницима средњовјековног босанског краљевства, али другим творбеним моделом начињен, да се разликује од оних кориштених у СФРЈ, као Босанац. А посебно Херцеговац.

Но, у случају језика, они истрајавају да се тај језик зове "босански", а не "бошњачки", што би било по аналогији творбе из овог термина за хибридну нацију. План је, дакле, све говоре источнохерцеговачког дијалекта, стандардног српског језика који је нормирао први Вук Стефановић Караџић, прогласити "босанским".

То, у синхронизованом процесу са другим притисцима споља, Србе у Српској и Ефбиху треба превести у говорнике "босанског језика". Затим и у Бошњаке православне вјероисповјести.

Зашто ми муслимане морамо звати Бошњаци?

Умјесто да се оспорава било каква обавеза да Срби оне који су до сада били познати као Турци, Потурице, мухамеданци, хрватско цвијеће, (Срби или Хрвати код Јосипа Броза Тита до 1971. године), затим муслимани малим и Муслимани великим словом… уопште називамо њиховим новокомпонованим именом Бошњак, Република Српска се мора одрећи права на самостално уређивање образовног система у својој рођеној кући!

Зашто? Признавањем фалсификованог и самопроглашеног термина "Бошњак" за нацију становништва исламизираног до степена да нико не реагује када их турски политичари зову "сународницима", истовремено се одричемо српског права на Босну. Не само традицију средњовјековног краљевства и других историјских периода, већ и Босне и Херцеговине данас. На тај начин "босански" језик је аутохтони, изворни језик Босне, док је српски "увезени", односно "окупаторски".

До које мјере се улаже новац и до које мјере је то пројекат налик на онај "Фата Орловић из Коњевић Поља", говори да се то дешава на сваком мјесту гдје се муслимани врате у било коју мјесну заједницу са релативном већином. Од Врбањаца у Општини Котор Варош, до Липља у Граду Зворнику.

Из министарства на овај феномен да неко агресивно, без обзира што то не омогућава другом, захтијева да присвојни придјев свог новоговора назива "босански", а нацију озваничену 1993. године "бошњачка", Министарство просвјете и културе у цјелости обзнањује сљедеће:

Како од Бошњак, направити босански, а не бошњачки језик?

Ученицима Подручног одјељења Липље Основне школе "Свети Сава" Зворник, као и свим другим ученицима бошњачке и хрватске националности у Републици Српској, омогућено је изучавање матерњег језика према неком од наставних планова и програма који се примјењују у Федерацији БиХ, те уписивање назива матерњег језика у педагошку документацију никако не би смјело бити разлог за угрожавање права ове дјеце на редовно васпитање и образовање.

Упис назива предмета матерњег језика у педагошку документацију нужно је усклађен са законским прописима Републике Српске у области основног васпитања и образовања, односно са Уставом Републике Српске.

Напомињемо да је Министарство просвјете и културе Републике Српске омогућило ученицима у 20 основних школа у Републици Српској да изучавају тзв. "националну групу предмета" и у складу са њом и матерњи језик. У Подручном одјељењу Липље изучава се тзв. "национална група предмета" по Наставном плану и програму Тузланског кантона, док се назив предмета матерњег језика у педагошку документацију уписује искључиво у складу са Законом о основном васпитању и образовању Републике Српске и подзаконским актима.

О овој теми су представници Министарства просвјете и културе и Републичког педагошког завода и раније разговарали са представницима родитеља ученика који похађају, а који тренутно бојкотују наставу, те све поткријепили важећом законском документацијом.

Када је ријеч о ученицима који бојкотују похађање наставе у Подручном одјељењу Липље од почетка школске 2021/2022. године, напомињемо да се ради о шест ученика бошњачке националности који похађају два одјељења која броје укупно девет ученика. Три ученика (бошњачке националности) из ова два одјељења редовно похађају наставу у школској 2021/2022. години.

Имајући у виду све наведено, позивамо родитеље да врате дјецу у школу и не угрожавају њихово право на основно васпитање и образовање, јер је то у најбољем интересу ових ученика.

Иначе, у основним школама у Републици Српској које похађају дјеца бошњачке и хрватске националности такође се организује изучавање исламске и католичке вјеронауке за сву дјецу чији се родитељи изјасне да желе да њихова дјеца изучавају вјеронауку и похађају часове вјеронауке.

С друге стране дужни смо напоменути да дјеци српске националности није омогућено изучавање српског језика нити "националне групе предмета" у Федерацији БиХ, осим у Дрвару и Грахову, те на извјестан начин у Петровцу, иако родитељи српске дјеце у Гламочу већ годинама траже да српска дјеца изучавају матерњи језик и националну групу предмета.

Подсјетићемо и да су сви прописи у области васпитања и образовања у Републици Српској у складу са међународним документима у овој области, те да школе омогућавају васпитање и образовање свој дјеци под једнаким условима. У прилог тoмe je и Пресуда Уставног суда БиХ, број У-26/13 од 10.04.2015. године, којом је утврђено да су закони о основном и средњем образовању и васпитању у складу са Уставом БиХ.

Још једном напомињемо да је у Уставу Републике Српске експлицитно утврђено да: «Службени језици Републике Српске су: језик српског народа, језик хрватског народа и језик бошњачког народа». Према творбеним правилима српског језика од «српски народ» изводи се еквивалентан назив «српски језик», од «хрватски народ» изводи се еквивалентан назив «хрватски језик», а од «бошњачки народ» могуће је једино извести назив «бошњачки језик».

У Наставном плану за основно васпитање и образовање, објављеном у Службеном гласнику Републике Српске број 79/21, у табеларном прегледу који се налази у Прилогу 1, у колони "наставни предмет" под редним бројем један, стоји "Српски језик", док је под редним бројем два празна црта и ријеч језик са једном звјездицом, а испод текста стоји објашњење звјездице, које гласи: "*За наставу на језику конститутивног народа у складу са чланом 7. Устава Републике Српске (језик бошњачког народа, језик хрватског народа).

Школе су дужне да се у свом раду придржавају важећих прописа.