Oбиљежавање 69 година од битка на Козари

На Козари ће данас бити обиљежено 69 година од битке на овој крајишкој планини, а, према најавама организатора, очекује се присуство званичника Републике Српске (РС) и око 5 000 грађана. Обиљежавању годишњице Битке на Козари присуствоваће и предсједник Републике Српске Милорад Додик, најављено је из Бироа за односе са јавношћу предсједника РС. Програм обиљежавања Битке […]

недеља, јул 3, 2011 / 10:39

На Козари ће данас бити обиљежено 69 година од битке на овој крајишкој планини, а, према најавама организатора, очекује се присуство званичника Републике Српске (РС) и око 5 000 грађана.

Обиљежавању годишњице Битке на Козари присуствоваће и предсједник Републике Српске Милорад Додик, најављено је из Бироа за односе са јавношћу предсједника РС.

Програм обиљежавања Битке на Козари, у организацији Одбора Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова, почеће у 9.30 часова у вили Мраковица.

У 10.00 часова биће служен парастос на Спомен-крсту, у 10.45 предвиђено је полагање цвијећа на Централном спомен обиљежју, у 11.15 планирано је обраћање званичника, а у 11.40 културно-умјетнички програм.

Предсједник СУБНОР-а Благоје Гајић рекао је раније да је Козара 1941. године била слободан простор и да се врло брзо развијао народноослободилачки покрет. "Од бројних чета и група формиран је козарски одред, а први командант тог одреда био је доктор Младен Стојановић" рекао је Гајић.

Према његовим ријечима, након тога су формиране крупне јединице народноослободилачке војске на Козари и то три батаљона и Пролетерска партизанска козарска чета, а даљим развојем борбе формиране су и пролетерске бригаде.

У прољеће 1942. године партизани су ослободили територију од ријеке Саве на југу до планина Козаре и Грмеча. Њемачке и усташке власти организовале су офанзиву да униште покрет.

Након битке у ноћи 3. јула 1942. године неке партизанске јединице пробиле су обруч, али је главна група сљедеће ноћи опет остала опкољена и углавном је уништена. Само неколико стотина бораца са дијелом становништва пробило је обруч и успјело да се извуче према планини Грмеч.

Велики број оних који се нису могли провући кроз обруч пали су у руке усташама и Нијемцима и тада су почињени велики злочини над њима.



Оставите одговор