Нова банка жели да купи Комерцијалну

Директор Нове банке предложиће акционарима да се укључе у утакмицу приватизације Комерцијалне банке јер њен садашњи капацитет може додатно ојачати највећу банку Републике Српске.

Највећи не би били то што јесу да широм отворених очију не иду у сусрет новим изазовима. Тако је, како открива њен директор Милан Радовић, “Нова банка” Бања Лука заинтересована за већ извјесну приватизацију “Комерцијалне банке” Бања Лука.

“Комерцијална банка има добро развијену мрежу пословница, спада у мале банке, нема пуно ризичних пласмана, те би за куповину банке могао да постоји интерес акционара, јер би се спајањем капитала ове двије банке могла добити актива од 2,5 милијарди КМ, а уз нижи ниво оперативних трошкова чиме би се оптимизирала мрежа а и снизили остали трошкови”, каже Радовић.

„На тај начин бисмо реално могли избацивати и до 30 мил. КМ нето добити што је више него довољно за јачање капиталне базе, уз исплату 50% дивиденде принос на капитал би био 15%, што је један од најбољих показатеља на тржишту”, истиче директор “Нове банке”.

Тренутно Нова банка има принос на капитал 12% и он је изузетно добар показатељ са нивом НПЛ од 7,5 % (кредити који касне преко 90 дана у плаћању обавеза према банци) што је двоструко мање него просјек тржишта БиХ који износи 14,3%.

Радовић очекује да ће наредне године доћи до значајне промјене у власништву над капиталом још неких банака у Републици Српској у којој ће „Нова банка“ имати лидерску улогу.

„“Нова банка“ ће пословну 2015. годину завршити са нето добити између 11 и 12 милиона марака, што је на нивоу прошлогодишњег. Док је, како је мени познато, добит „Комерцијалне банке“ за прошлу годину износила око 25.500 марака и њом су покривене обавезне резерве“, каже Радовић.

„Комерцијална банка“ а.д. Бања Лука почела је са радом 26. септембра 2006. У акционарском капиталу банке од 60 милиона КМ већински акционар, са учешћем од 99,9 одсто, је „Комерцијална банка“ а.д. Београд, једна од водећих банака у Србији.

У 2015. „Комерцијална банка“ Бања Лука испунила је зацртане циљеве, каже директор Срђан Шупут.

„Иако је ова година генерално за банке била тешка, јер је банкарски сектор био преликвидан, било је мало пласмана у реални сектор. Углавном, пласмани у привреди су били пласмани држави, преко хартија од вриједности, обвезница, трезорских записа, односно нека директна задужења Владе, фондова који су при Влади. Тако да ниједна банка не може бити задовољна, јер није остварила зацртане циљеве у том сегменту. Али имамо раст кредита са становништвом и за стамбене кредите. Такође, имамо раст депозита становништва. „Комерцијална банка“ у Србији, наша банка мајка, има највећу штедњу грађана и она износи више од 1,6 милијарди евра. Тако да је наше пословање стабилно, иако послујемо у окружењу Републике Српске, гдје смо на крају 2014. имали затварање једне банке, па у 2015. принудну управу у још једној, и гдје је већ упитно повјерење грађана и привреде у банкарски сектор. Гледајући из те перспективе, онда морамо бити задовољни“, каже Шупут.

Финансијски крвоток је преслаб за 25 банака!

Према оцјени директора „Комерцијалне банке“, Срђана Шупута, стање у банкарском сектору у БиХ ће и даље бити турбулентно:

„Имали смо одређене проблеме у двије банке у Републици Српској, а сигурно и у ФБиХ постоје мање банке с неким проблемима. БиХ је са 25 банака презасићена, ово тржиште не може да их носи толико. Зато и очекујем даље укрупњавање банкарског сектора, као и проблеме за мале банке које немају јаке акционаре иза себе, али и даље преликвидан банкарски сектор. Такође, очекујем и смањење каматних стопа и на депозите и на кредите“.