Нијемци страхују: Кинези нам узимају све

Да ли ће званични Берлин дозволити да кинеске компаније редом купују велике њемачке фирме? И шта се против тога уопште може? То се пита њемачка штампа пред сусрет влада двије земље у Пекингу.

Канцеларка Ангела Меркел итекако има шта да поприча са својим кинеским колегом Ли Кећангом. У недјељу њемачка делегација почиње посјету Пекингу, најпре ће бити пригодне атмосфере јер ће Меркелова добити почасни докторат пекиншког Универзитета Нанђинг. Онда слиједе четврте по реду међувладине консултације двије најјаче извозне силе свијета.

Ту би Меркелова могла да проговори о слободи медија или чињеници да је комунистичка власт недавно законом прогласила 7.000 страних невладиних организација у Кини предметом присмотре службе за националну безбједност.

Али, прије свега се ради о економији. Њемачки привредници жале се на бројне препреке које имају приликом пословања у Кини. С друге стране, кинеске фирме су последњих мјесеци кренуле у шопинг у Европу. Посљедњи случај који дијели њемачку јавност и стручњаке јесте намјера кинеског произвођача кућних апарата „Мидее“ да за 4,5 милијарде евра купи њемачку фирму за производњу робота „Кука“. Та фирма је свијетли примјер њемачке роботике и запошљава 12.300 радника.

Вицеканцелар и министар привреде Зигмар Габријел већ се изјаснио против продаје јер се плаши да ће кинеска индустрија однијети њемачко знање, патенте и идеје у своју земљу.

Један инсајдер из аутомобилске индустрије рекао је за Ханделсблат да сви њемачки произвођачи возила користе технику „Куке“, и да би Кинези куповином те фирме сазнали све о процесу производње у њемачким фабрикама аутомобила.

Однесоше њемачку памет

Таблоид Билд пише да је канцеларка Меркел – која се до сада није изјашњавала о „Куки“ – у великој дилеми:

„Извозни див Њемачка сам највише профитира од отворених тржишта. До сада је 8.200 њемачких предузетника инвестирало у Кини – додуше, често уз наметнуто партнерство са тамошњим фирмама. Насупрот томе, тек је 1.300 кинеских инвеститора дошло у Њемачку, гдје су купили између осталог произвођача специјалних машина Краус Мафај (925 милиона), произвођача пумпи за бетон Пуцмајстер (525 милиона) или Кикерт, највећег свјетског произвођача брава за аутомобиле.“

Лист додаје да је дилема при продаји њемачких фирми тим већа јер су Кинези „свјетски прваци пиратерије“.

„Они препишу од конкуренције све што им недостаје или им се допада. Према извјештају царине, скоро 54 одсто фалшираних производа који су прошле године запљењени у Њемачкој дошли су из Кине. Чак и нови Мерцедес ЦЛА могао се добити у Пекингу и прије него што је званично почела продаја – до детаља га је ископирала Гвангжу аутомобилска група, шести највећи произвођач у Кини“ .

Лист Рајнише пост (Дизелдорф) пише да је кинеска привреда посрнула, да јој предстоје велике структурне промјене за које су потребни партнери.

Кинези купују, а Нијемци не могу

„Зато канцеларка Ангела Меркел током посјете Кини има велику шансу да заступа привредне интересе своје земље самоувјереније и офанзивније него икад. Недопустиво је да њемачки и европски предузетници у Кини и даље могу да купе само 50 одсто акција неке фирме, док кинески инвеститори у Њемачкој могу да посегну и за стратешки важним фирмама попут произвођача робота Куке. Овдје Меркелова мора да инсистира на једнаким условима за инвестиције. У супротном, Кука не смије пасти у кинеске руке.“

Другачије ствари тумачи келнски Штат-анцајгер који хвали што се Меркелова, за разлику од свог вицеканцелара, до сада уздржавала од коментара по питању куповине водећег њемачког произвођача робота.

„Претјесна сарадња с Кином није баш популарна у становништву. С друге стране, да се испрјечила продаји Куке, Меркелова би гурнула прст у око домаћину Ли Кећангу. Уз то је Њемачка сама један од највећих свјетских инвеститора и упућена на отворена тржишта – и у Кини.“

Има и нешто што Пекинг хоће од Берлина и што је комунистичким вођама хитно потребно – да Њемачка у Бриселу подржи сврставање Кине у „тржишне привреде“. Јер, уколико нека земља није схваћена као тржишна економија, онда државе ЕУ имају право да се од њених производа „бране“ заштитним царинама, због чега бројни кинески производи нису конкурентни. На ту карту иде лист Бадише нојесте нахрихтен:

Кинески протекционизам главна сметња

„У једној функционалној тржишној привреди попут њемачке, не може влада да уведе некакав "лекс Кука" и тако једноставно забрани инвестицију. Али може да тражи једнаке услове. Све док Кина нема статус тржишне привреде, Европа ће моћи да се брани од увоза јефтиних производа заштитним царинама. То је, ако хоћете, један вид протекционизма који, за разлику од Кине, није државно наметнут него је рођен из нужде.“

У листу Ноје оснабрикер цајтунг нису оптимисти, иако пишу да је до сада кабинет Меркелове спретно корачао по жици између захтјева за политичким слободама у Кини и потребом да са оваквом Кином привредно сарађује.

„Хармоничним временима пријети крај. Разлози су прије свега у Кини: њена привреда мање расте, а властодршци у Пекингу се ничега тако не плаше као незадовољних маса. Утолико се јаче обрачунавају с критичким гласовима у земљи. Утолико више при привредној сарадњи пазе да Кина извуче већу корист. То њемачки предузетници добро осјећају.“ Б92