Нијемци покуповали руднике у Србији
Њемачка компанија Кварцверке однедавно је власник седам рудника у Србији, пишу Новости. Преузимањем бугарске фирме "Каолин", у чијем саставу је српски "Југо-каолин", Нијемци улазе у пет рудника "Копова Уб", као и у налазишта кварцног пијеска "Белоречки пешчар" код Бора и "Србокварц" недалеко од Зајечара, потврдио је Небојша Илинчић, директор Југо-каолина. "Поред седам рудника у Србији, […]
Њемачка компанија Кварцверке однедавно је власник седам рудника у Србији, пишу Новости.
Преузимањем бугарске фирме "Каолин", у чијем саставу је српски "Југо-каолин", Нијемци улазе у пет рудника "Копова Уб", као и у налазишта кварцног пијеска "Белоречки пешчар" код Бора и "Србокварц" недалеко од Зајечара, потврдио је Небојша Илинчић, директор Југо-каолина.
"Поред седам рудника у Србији, "Југо-Каолин" који је запошљава око 300 радника, има и четири фабрике. На овај начин, постаћемо део једне од највећих светских фирми за производњу и прераду кварцног песка", каже Илинчић.
По Илинчићевим ријечима, захваљујући резервама и квалитетом кварцног пијеска, које има, Србија би могла да постане европски лидер у производњи стакла.
"Србија годишње увезе стакла у вредности од близу 100 милиона евра", наглашава директор "Југо-каолина".
" Међутим, са резервама кварцног песка које имамо, који је врхунског квалитета, да имамо савремене фабрике, могли бисмо годишње да извозимо стакло у вредности од неколико стотина милиона евра, а да увоз минимизирамо! Подсетићу да поред кварцног песка у производњи стакла учествују и кречњаци и доломити, тако да би то подстакло српско рударство у ширим размерама".
Како тврди Илинчић, такви послови би донијели вишеструку корист. Тиме би се упослило велики број људи, ангажовала жељезница, али би се развио и читав низ пратећих производно-услужних дјелатности.
Volio bih da cujem komentar strucnjaka sta misle o prodavanju prirodnih resursa. Ja jos ne mogu da provalim ko je ovo prodao da li tadic ili nikolic.
У Републици Српској не постоји закон којим је утврђена (регулисана) својина над природним богатствима. Због тога би доношење одлуке о тачки 17. било незаконито.
Природна добра су, према европском праву, јавна добра и ни у којем случају не могу да буду у претежном приватном власништву. Према предложеној структури власништва у тачки 17. ради се о приватизацији природног добра „ријека Дрина“ са учешћем од 60 % иностраног власника што је супротно европском праву чије постулате и ми баштинимо.
На основи одреднице да су природна добра јавна добра све велике хидроелектране на европском Западу и у САД су у потпуном (100 %) власништву државе. Она је дужна да ријеке приведе њиховој економској употреби на општу добробит свих грађана. Ни под каквим условима није их могуће уступити странцима или домаћим приватницима. И мале хидроелектране су у претежном власништву општина, регија (државе) у најмањем износу од 51 %.
С обзиром да власништво над природним богатствима код нас није законски регулисано у стварности је оно доспјело у руке једног човјека који не зна да са њим и народом прави материјално богатство и запошљава људе него позива придошлице из свијета да им то распрода, а нас да остави без будућности, да нас уништи. Ријеч је о приватној партијској својини предсједника странке на власти (СНСД) који вршећи и улогу Предсједника Републике остварује најразличитије незаконите (приватне) концесионе и друге договоре о распродаји наших природних богатстава.
Међусобна висока разликовања ових договора јасно показују да се не ради о државној него индивидуалној приватној партијској својини. Да је државна она би била законски регулисана чиме би нестале могућности оволиких „слобода“ у појединачним договарањима. А онда се све то силом своје партијске моћи „прослеђује“ кроз државне па чак и кроз законодавне органе (Народна скупштина) што је овдје случај. Таква индивидуална приватна партијска својина добива на крају државни и законодавни садржај што је опасно и недопустиво. Приватно и незаконито се претвара у државно и законито.
Само су три примјера довољна да се покаже степен приватности над нашим природним богатствима и величина економске штете која нам се наноси. Приватност (незаконитост) се јасно показује у различитости договора о висини учешћа странаца:
ХЕ Горња Дрина 60 % странац 40 % Република Српска
РиТЕ Угљевик „ТЕ-3“ 90 % странац 10 % Република Српска
Рудник „Станари“: десет милиона КМ годишње концесионе накнада у буџет Републике (а годишња нето добит је 300 милиона КМ).
Само на ова три пројекта странци ће годишње остваривати и износити из земље 1,3 милијарди КМ нето добити. То би било довољно да се оствари материјално богатство од око пет милијарди КМ и на тој основи годишње запосли нових 32.000 радника. И онда се питамо зашто смо оволико сиромашни и незапослени. Још када се овоме дода све оно што је до сада концесионо продато и што се намјерава продати! Ако се дозволи?
Природна богатства су последње уточиште нашег биолошког опстанка на овим просторима. Уколико их изгубимо пашћемо у трајно колонијално ропство и биолошки нестанак. При самом смо крају тог пута.
Да нам се не би догодило да нас домаћа власт гурне у колонијално ропство, а да нико није крив, потребно је постојећи кривични закон допунити одредбама о кривичној одговорности Владе и народних посланика који доносе штетне одлуке. Тада им не би падало на памет да на дневни ред стављају незаконите тачке и да о њима доносе одлуке.
Сигурно је да би они тада ишли и корак даље. За сваку значајнију инвестицију би захтијевали израду Студија економске оправданости, које би претходно морале да буду изложене погледима стручне и научне јавности. Тада вјероватно неби било ни овакве Владе, ни оваквих посланика. Умјесто ових који нас задужују и распродају наше највредније дошли би они који би на нашим природним богатствима правили обилно материјално богатство, богатили нас и запошљавали.
Пробудимо се! Освијестимо се! Зауставимо зло распродаје наших природних богатстава!
Није истина да нема повољнијег облика инвестирања. Наша домаћа штедња, када би се акционарски ангажовала, сасвим је довољна за изградњу. Уз то толико би људи било спашено од бриге за њихове уштеђевине.
У Тузли за изградњу „Блока 7“ расписан је међународни тендер за финансирање по моделу – инвестирај, а ми ћемо враћати електричном енергијом. Јавило се једанаест великих корпорација од којих су четири из Кине. Наши на власти не воле такав облик инвестирања! Зашто?
Зато што онда не могу да краду!
Glas naroda samo citira neke od korisnika ovde, ali ne znam sta hoce da kaze sa ovim oko prirodnih resursa. Tacno je ovo sto si ukrao od jednog korisnika ovde, ali da si se malo bolje raspitao shvatio bi da se u stvari prirodni resurs ne moze prodati. Rijeka se ne moze prodati ali se moze dati voda iz rijeke na koristenje nekome. Ni jedna drzavna hidroelektrana nije vlasnik ni vode ni rijeke ona je samo korisnik voda i kao takva ima niz pravilnika koja mora da ispostuje kada upravlja tim vodama. Nemas pojma koliko je dobra stvar sto ce hidroelektrane graditi Njemci a ne drzava i sto ce te vode da kotiste Njemci a ne drzava.
Ма ко вам је рекао да ће се ХЕ вратити по истеку концесије од 30 година. За угљеивк је потврђено из Института за геолошка истраживања у Бијељину да угља нема толико да би могла радити ТЕ од 600 МW 40 година уз постојећи блок од 300 МW. Толико о озбиљности намере са страним инвеститором пљачкашем који је доведен у Угљевик да нам отме рудник.
Hidroelektrane nam ne treba niko vracati. Nama to ne treba, treba nam cvrsta Njemacka ruka da upravlja istim, njihova ozbiljnost i pedantnost, zelimo da zaposle nasu omladinu po principu konkursa i to je to. Kamo srece da u drzavi imamo 2,3 elektroprivrede…