Небојша Вукановић: Версај и краљеви сунца

Дворац Версај надомак Париза крајем 17-ог вијека саградио је француски краљ Луј 14.

Велелепна и раскошна грађевина са више од 700 соба постала је синоним за луксуз, и поставила је нове високе стандарде у градњи резиденцијалних објеката европских деспота. Једна од ствари која ми је запала за око током недавне посјете Версају биле су и тапете на зидовима краљевих одаја које су ме неодољиво подсјетиле на сличне тапете у резиденцији нашег предсједника. Тек тада сам почео да обраћам пажњу, и примијетио сам многе сличности између два неприкосновена владара. Као и француски краљ Сунце и наш предсједник воли да ужива у раскоши и луксузу, и да на сваком кораку показује своју велику моћ.

Наш предсједник има гламурозну високу фотељу, а и Луј је једини у свом двору сједао на високој столици док су гости и поданици морали да клече, стоје или сједе на ниским табуреима. Луј 14 обилазио је Француску у позлаћеним кочијама праћен бројном пратњом, а и наш предсједник по ступању на пријесто купио је пола милиона вриједног мерцедеса највеће класе. Луј је узимао је кредите и празнио државну касу трошећи огроман новац на лагодан живот и плаћање бројне послуге, а и наш предсједник по уласку у реновирану палату упркос великој економској кризи драстично је повећао буџет своје канцеларије на чак 10 000 000 марака. Оба владара имали су неограничену власт и моћ, а као што су код нас све уносне државне послове добили и напрасно се обогатили тајкуни блиски власти, тако су и у предреволуционарној Француској првој класи припадали племићи који су успјели да се пробију и сједну у крило краља Сунца…

Тешко је у једној краткој колумни набројати све сличности, али сам дворану огледала и одаје Версаја напустио под јаким утисцима размишљајући да ли је и наша власт Версај на Врбасу градила по узору на француски модел. Јесте да са зграде Административног сједишта бољег ентитета и несуђеног сједишта продатог Телекома Српске повремено отпадају стакла, али ако одоли искушењима времена можда ће за који вијек милиони туриста стајати у реду да виде дворану огледала и резиденцију бањалучког Версаја. Горко сам се покајао помисливши да сам био наиван и у више прилога и текстова писао и говорио о узалудно протраћених 220 000 000 марака. Био сам кратковид јер нисам могао да докучим и схватим да ће осим јачања наше отаџбине и њених бројних институција бањалучки Версај постати атракција која ће развити туризам и привреду пријестонице која нема море.

Размишљајући стигао сам до Дома инвалида, и увидио да између нашег и француског краља Сунца ипак има и понека разлика. Луј 14 водио је бројне ратове из којих је изашло на десетине хиљада ратних војних инвалида. Цијењећи њихове заслуге и жртву за стварање моћне Француске, Луј 14 обезбједио је значајна средства за градњу огромног здања у коме су боравили ратни војни инвалиди. Ту су имали обезбјеђен смјештај, храну, набавку ортопедских помагала, лијечење и могли су достојанствено да проведу мирнодопске дане срећни што их отаџбина није заборавила и немоћне оставила на цједилу да просјаче по улицама.

Луј 14 није вршио сталне ревизије, смањивао пензије и накнаде, узимао штаке из руку и своје ратнике тјерао да протествују на улицама Париза тражећи право на живот достојан човјека. Зато драги моји политичари следећи пут када се будете дивили раскошу и луксузу Лувра, Версаја и осталих палата нађите некако и мало времена, свратите до Дома инвалида и видите шта су француски апсулутисти радили и како су се опходили према поданицима прије четири вијека. Ако будете паметни можда ћете на вријеме и нешто да научите!