Наташа Кандић међу Србима који су инспирисали Брејвика

Са нескривеном дозом радости медији су у региону извјештавали како је Андрес Брејвик, норвешки масовни убица, задивљен Србима.

Пише: Марко Шикуљак

Како је само оживјела машта кад је Брејвик споменуо да се састајао са некаквим српским националистом. Легија? Аркан? Капетан Драган? Или можда Драган Дабић?! Па и он кад је ухапшен, сви су се сјетили да су га видјели и да се мотао од Макарске до Аустрије.

Није Брејвик фасциниран само Србима. Одушевљен је шта и како Израел ради Палестинцима (иако и међу њима има хришћана), како конзервативни Хиндуси виде проблем са Пакистаном, подржава стварање хришћанских држава (Биафра) у Јужној Нигерији и Судану, високо је уздигао Русе, Тајланђане, Филипинце и Кинезе као борце против џихада.

Шта је уопште занимљиво у томе шта неки манијак мислио о неком народу? Наравно, занимљиво је ако је у служби пропаганде и дехуманизовања групе коју желите укалупити онако како вам дође.

Опет, није се смјело ићи далеко како се то ради у напредним европским земљама. Рецимо шведски глумац и водитељ Герт Филкинг у популарној радио емисји „Гертов свијет“ на Србе са Берингом Брејвиком и инсинуирао да су Срби психопате.

”Свијет је пун оваквих Брејвика” (саговорница га на тренутак прекида: „ухватили смо у сваком случају овог Брејвика“) ”Ухватили смо и многе друге, ухватили смо оне Србе што су се понашали као проклете свиње, који су побили више стотина хиљада људи и протјерали више милиона људи, њих смо ухватили".

Дакле, могло је и горе. Код нас

Јер они који и данас причају о 250.000 убијених "најтолерантнијих муслимана на свијету" и још толико силованих и заточених (Токача, реагирај) су масовно и у Сарајеву. Слику о жестоким Србима, егзекуторима свега нехришћанског, створили су заједно са медијима који су у недостатку материјала, жене поред ковчега и крстова представљали као муслиманке, или се завлачили иза жице како би добили утисак логора на малом екрану.

Наравно, Брејвик је последица једног дубљег проблема и процеса који се дешавају у Европи. И без медијске слике о Србима, његов ум би нашао довољно узора да почини тај злочин. Што све не говори о узорима, већ о њему.

Европа је у кризи. Досељеници из колонија које су Европљани вијековима циједили, дошли су за новцем који им је извучен. Често се не уклапају и не прилагођавају правилима живота средине у коју долазе. Дешава се то и у земљама које нису имале колоније и имале изузетно висок стандард, попут Норвешке. Јаки процеси воде ка томе да мултикултурализам настане стапањем, попут америчког, гдје ће се створити неки нови, заједнички идентитет. За разлику од САД, у Европи то не иде без отпора.

Неки ставови, попут оних Брендана о’Нила, Брејвика описују као чудовиште које је изњедрио мултикултурализам. "На сваком кораку, од његовог позива на поштовање „моје културе“ до његовог параноидног убеђења да „његову културу“ једнако угрожавају незаинтересовани чиновници и непросвећени народ, Брејвик открива да је он у ствари управо следбеник мултикултуралистичког погледа на свет. Његово виђење самог себе као угрожене „културе“, његово отужно самосажаљење, његова параноја о његовим традицијама које су изгажене под ногама Других – све ове изопачене идеје проистичу из идеологије мултикултурализма" оцјењује о’Нил, додајући да се Брејвикова мотивација очигледно заснива на политици идентитета, умјесто на староставним религијским убjеђењима.

Док исламисти, такође под утицајем мултикултурализма, сумануто инсистирају да је њихов културни идентитет угрожен „новим Крсташким походима“ против ислама, Брејвик тврди да је његов културни идентитет угрожен походима са истока, тј. „исламизацијом“.

Сличности и разлике

Неке можемо уочити. Религија је била главни покретач обрачуна у бившој Југославији. Неки културализам се није много цијенио, пошто су се одузимала и основна политичка права, а гледано два рата уназад, и физичко истребљење једног народа. Нажалост по мултикултуралне душебрижнике – српског.

Да ли би Брејвик био толико надахнут Србима, када би знао да само у Србији особа рођена у тој земљи може живјети 40 година и не знати функционално званични језик? Или да у Бијељини езан са минарета несметано тутњи из озвучења бољег од иједног концертног? Или да, или да.

Генерално, Срби као народ не могу бити другачији од Брејвикове визије истих. Такви Срби живе само у вербалним сплачинама домаћих дупеувлакача за донацију, или страних преписивача-каријериста о којима се огласио и Торвалд Столтемберг. Као и Мајкл Роуз и многи други… веома касно. Али никако прије него истекне мандат.

Као што је и један човјек мого више од пуке припадности нацији, тако и у животу има кориснијих и часнијих ствари, од блаћења једне нације од стране пар искомплексираних јадника, жељних тиража или задовољења својих клерофашистичких порива.

Овај текст служи само томе да им покаже да код нас (ћириличних, злих Срба) има барем једно мјесто, гдје им та прича неће проћи.