Научници дају Земљи још 1,75 милијарди година

Истраживачи Универзитета "Ист Англија" проценили су да ће Земља напустити настањиву, или "златну зону", подручје око звезде у којем на планети може да постоји вода у течном стању, између 1,75 и 3,25 милијарди година, када ће се приближити Сунцу. То ће довести до драстичног повећања температуре која ће исушити океане.

„Уз помоћ компјутерског модела стеларне еволуције проценили смо крај ‘животног века’ Земљине настањиве зоне, односно одредили смо када планета више неће бити у тој зони. Наша је процена да Земља неће бити настањива за 1,75 милијарди година“, рекао је вођа истраживања Ендру Рашби.

Рашби је, међутим, упозорио да би климатске промене и други фактори могли да узрокују катастрофу и уништење живота на планети и тако предухитре ту прогнозу.

Zemlja b.jpg
„Људи ће се наћи у проблему чак и са малим повећањем температуре, а пред крај ће само микроби у затвореним околинама моћи да издрже врелину“, навео је Рашби.

Разумевањем „животног века“ настањиве зоне планете може помоћи у спознаји развоја комплексног, интелигентног живота на егзопланетама.

Астрономи су до сада открили 974 егзопланете, од чега је мисија „Кеплер“, америчке свемирске агенције НАСА, пронашла 262 света која би потенцијално могла да подрже живот.

Zemlja-kometa.jpg
Комете би могле да узрокују катастрофу
Рашби указује да су људи присутни на Земљи око 200.000 година, док су се први инсекти појавили пре скоро 400 милиона година.

Планети треба релативно дуг животни век настањиве зоне како би се развио живот на њој.

Израчунавањем колико дуго ће планета бити у златној зони, могли би елиминисати неке светове у потрази за животом, или их додати на листу.

„Прорачуни о настањивој зони омогућавају нам да истражујемо потенцијале других планета да подрже живот, али и да сазнамо у којој би фази развоја могао да буде тај живот“, истакао је Рашби.

Истраживачи су за прорачун користили модел фокусиран на настањиву зону и време у којем је планета у тој зони, што такође омогућава поређење са другим планетама.

Кеплер 22б и Глиз 581д, две планете које су упоредили са Земљом, имају невероватно дуг животни век настањиве зоне. Кеплер 22б откривен је 2011. године, као прва планета откривена у настањивој зони код звезде налик Сунцу.

Животни век настањиве зоне Кеплера 22б је између 4,3 и 6,1 милијарди година, док је код Глиза 581д та бројка око 10 пута већа.

„Глиз 581д је велико изненађење, због невероватно дугог животног века настањиве зоне, негде између 42,4 до 54,7 милијарди година. Ова планета је можда топла и пријатна 10 пута дуже од читавог времена постојања нашег Сунчевог система“, истакао је Рашби.

А када Земља за мање од две милијарде година напусти сунчеву „златну зону“, Марс ће можда постати добра опција за будуће свемирске колонијалисте.

Црвена планета наћи ће се у настањивој зони за шест милијарди година, што би Земљанима могло да пружи нову шансу за живот, тврди Рашби.