Најмањи летећи робот на свијету, велик као мува

Мајушна роботичка машина названа "Робоби”, конструисана по узору на обичну муву, полетјела је и извела основне маневре у лабораторији Универзитета Харвард. Овај најмањи робот на свијету начињен је од угљеничних влакана, има распон крила од 3цм, и тежи само десети дио грама. Муве спадају у најпокрељивија летећа створења на Земљи, а овој робот опонаша њихове […]

недеља, мај 5, 2013 / 18:14

Мајушна роботичка машина названа "Робоби”, конструисана по узору на обичну муву, полетјела је и извела основне маневре у лабораторији Универзитета Харвард.

Овај најмањи робот на свијету начињен је од угљеничних влакана, има распон крила од 3цм, и тежи само десети дио грама.

Муве спадају у најпокрељивија летећа створења на Земљи, а овој робот опонаша њихове способности у ваздуху уз помоћ два танка килца, којима може да направи 120 замаха у секунди.

Усавршена верзија ове играчке моћи ће да се употријеби за спасилачке и истраживачке мисије, за надгледање околине, као помоћ у опрашивању усјева – а наравно и за шпијунажу.

– Хтио сам да створим нешто што свијет још није видио – каже Кевин Ма,
поносни конструктор истраживачког тима који је извјештај од свом достигнућу објавио у америчком стручном часопису “Сајенс”.

Према њиховим ријечима, “оваква летјелица до сада није приказана због великих изазова минијатуризације са којима се машина величине инсекта суочава”.

Нема довољно малих батерија

Неке од ових изазова, додуше, ни они нису савладали – рацимо тај да робот мора да буде прикључен на кабл, јер за њега још увијек нема довољно малих и лаких батерија.

Два роботова крилца засебно покрећу мали комади карамичког пијезоелектричног материјала, који се брзо скупља и шири кад је прикључен на наизмјеничну струју, а правац лета засад усмјеравају инфрацрвене камере у просторији, које прикупљају одраз с његове површине и шаљу га компјутеру, а овај затим машини шаље команде за промјену правца.

Све ово значи да је кретање справице ограничено на мали простор унутар затворене просторије, и то је проблем којим ће научници морати да се позабаве у наредној фази истраживања.



Оставите одговор