МУП РС улаже приговор због Добровољачке
Министарство унутрашњих послова Републике Српске одмах ће по пријему званичног обавјештења Тужилаштва БиХ о обустави истражног поступка у предмету "Добровољачка", у складу са одредбама Закона о кривичном поступку, уложити приговор Канцеларији Главног тужиоца Тужилаштва БиХ, саопштено је из МУП. Министарство ће о свему обавијестити и Високи судски и тужилачки савјет БиХ, јер цијенимо да начин […]
Министарство унутрашњих послова Републике Српске одмах ће по пријему званичног обавјештења Тужилаштва БиХ о обустави истражног поступка у предмету "Добровољачка", у складу са одредбама Закона о кривичном поступку, уложити приговор Канцеларији Главног тужиоца Тужилаштва БиХ, саопштено је из МУП.
Министарство ће о свему обавијестити и Високи судски и тужилачки савјет БиХ, јер цијенимо да начин на који је вођена истрага о овом, али и у низу других предмета када су у питању кривична дјела ратног злочина која су почињена на штету српског народа, нису адекватне и не спроводе се до краја, јер би на тај начин оне резултирале подизањем оптужница против осумњичених лица и расвјетљавању истине о карактеру рата у БиХ.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске је, 27.04.2005., поднијело Окружном тужилаштву Источно Сарајево Службени извјештај број 15-02-КУ-7/96, као допуну кривичне пријаве број: 15-02-КУ-7/96 од 29.05.1996. године, против 15 лица због постојања основа сумње да су починили кривична дјела: Ратни злочин против ратних заробљеника – члан 175 и Противправно убијање и рањавање из члана 177, а све у вези са чланом 180 став 1 Кривичног закона Босне и Херцеговине.
Службени извјештај из Окружног тужилаштва Источно Сарајево прослијеђен је Тужилаштву БиХ, које је оцијенило да се ради о високо осјетљивом предмету. Тужилаштво Бих све до 2011. године, пет година по пријему, уопште није поступало по Службеном извјештају МУП-а РС. У достављеном Службеном извјештају на 48 страница уз 141 прилог детаљно су обрађене догађаји и активности пријављених лица 2. и 3. маја 1992., по тачкама: напад на Дом ЈНА, Војну болницу у Сарајеву, припаднике Извиђачког вода ЈНА на Скендерији, убиство возача возила за доставу хране Другој армијској области, те напади, убиства, рањавања, заробљавања припадника ЈНА који су се, у складу са постигнутим договором и гаранцијом међународне заједнице, повлачили из Команде 2. Армијске области у колони у Добровољачкој улици.
Прикупљени докази о дешавањима послије 3.маја 1992. године показују да је над заробљеним припадницима ЈНА на бруталан начин вршено физичко и психичко злостављање у просторијама званичних институција тадашње БиХ (Предсједништва, Команди Територијалне одбране и МУП-у РБиХ).
Докази достављени уз Службени извјештај МУП-а РС ван сваке разумне сумње потврђују да је почињени злочин над припадницима ЈНА систематски планиран, наређен, покренут и спроведен од стране политичког, војног и полицијског руководства тадашње БиХ, саопштено је из министарства.
За два дана – 02. и 03. маја 1992. у Сарајеву, убијена су 42, рањена 73 и заробљено 215 припадника ЈНА.