Mирољубиви Јосиповић: Против четничких идеја борили смо се и 40-их

Хрватски предсједник ,Иво Јосиповић, назвао је данас праведним поступком догађаје у Националном парку на Плитвицама, од прије 21 годину, када су хрватски полицајци силом настојали да успоставе власт на том подручју, што се сматра почетком рата. Јосиповић је рекао да је тада било "правдено први стати на том мјесту и бранити хрватску домовину", те "штитити […]

субота, март 31, 2012 / 19:23

Хрватски предсједник ,Иво Јосиповић, назвао је данас праведним поступком догађаје у Националном парку на Плитвицама, од прије 21 годину, када су хрватски полицајци силом настојали да успоставе власт на том подручју, што се сматра почетком рата.

Јосиповић је рекао да је тада било "правдено први стати на том мјесту и бранити хрватску домовину", те "штитити вриједности које су дио уставног поретка".

Он је на Плитвицама, гдје је присуствовао обиљежавања 21 године од првог озбиљенијег сукоба хрватских "редарственика" са српском полицијом у Националном парку, рекао да Хрватска данас "слави слободу, мир, храброст, јунаштво, домољубље, праведност".

"Како се 90-их било храбро и праведно борити против четничких идеја, као што је то било и 40-их година, тако и данас када неки желе вратити точак историје, морамо му рећи не", навео је Јосиповић.

"Крвави Ускрс" на Плитвицама био је инцидент који се догодио 1991. године у Националном парку у Хрватској и сматра се првом озбиљнијом ескалацијом ситуације у југословенским ратовима.

Хрватска је 31. марта 1991. године упутила неколико аутобуса са полицајацима према Кореници и Плитвичким језерима са циљем да успостави републичку власт у општини и националном парку. У размјени паљбе погинули су један српски и један хрватски полицајац и они су прве жртве у грађанском рату на подручју Хрватске.

Био је то догађај који Срби називају "Крвави Ускрс", са асоцијацијом на догађај из периода НДХ-а.

Послије Плитвичких језера услиједили су сукоби у Боровом Селу, Вуковару, Шкабрњи, Госпићу, Дубровнику, Ловасу, Саборском, Воћину.

Потом су се догодили "Откос 10", "Оркан 91", "Миљевачки плато", "Лора", "Масленица", "Медачки џеп", "Бљесак" и "Олуја", у којима је протјерано готово комплетно српско становништво из Хрватске.



0 КОМЕНТАРА

  1. Г. Јосиповићу, иако сте доктор правних наука као и доктор музичке умјетоности, не можете се отети вашим усташким коријенима.
    Ваш отац, је у почетку био усташа, као и већина Хрвата, па је крајем рата прешао у партизане, постао удбаш, прогонивши све неистомишњенике.
    Тим преобраћеним партизанима није одговарала истина о злочинима усташа и њихових сателита, против Срба.
    Истина је да су усташе само у БиХ побиле, минимално 45% свих Срба који су страдали у Другом свјетском рату, а партизани 25%.
    Доста више лажи.
    Ако је ваша Хрватска демократска, зашто нисте донијели декларацију о осуди партизанских злочина, као и друге земље Европске уније. Нисте, зато што се бојите истине. А истина је г. Јосиповићу, тамо гдје су стале усташе у убијању Срба, наставили су партизани.
    Само у Србији, у октобру и новембру 1944. партизани су побили око 36000 како је утврдила Државна комисија Реп.Србије, без суда.
    Оно што није побијено послано је необучено на Сремски фронт. Ко не вјерује нек прочита роман „Очеви и оци“ С. Селенића.
    Други су послани на фронтове у БиХ. Само у ослобођењу Бијељине која је ослобођена 2. априла 1945.је погинуо велики број мобилисаних и необучних младића из Србије.
    Како ми је причао један очевидац, мртви у копоранима су падали као љесе, јер су 18 дана нападали усташко-њемачке снаге, које су биле укопане.

Оставите одговор