Мало вајкања о неопходности читања код младих

Управитељ Фондације Народне библиотеке Србије Мирко Марковић изјавио је за Срну да је библиотекарство чувар колективне свијести и да се мора разбити табу да дјеца и млади не читају.

Он каже да дјеца и млади и те како читају, али неке друге ствари, као што су садашње генерације читале неке друге ствари у односу на оно што се некада звала лектира.

Марковић истиче да је та "друга" лектира у ствари најбољи и најпрецизнији пут како да се нађе баланс између онога шта је потребно и што је интересантно. "Читање је вештина и код њега је важна техника", наводи Марковић.

Он каже да је "питање како упутити младе пред којима је будућност да се изграђују на најбољи начин, не како ми то желимо, већ како је то најбоље за њих и време које долази".

"Замислите дете које похађа други или трећи разред основне школе, које за лектиру добије да прочита штиво `Том Сојер` или `Робинзон Крусо` од око 300 страна. Књиге су огромне и тешке да се носе, а камоли из његовог света и да се читају", рекао је Марковић.

Он истиче да је управо проблем у томе који је то постепени пут да се дође до одређених садржаја и при томе је мање важно да ли су они класични или модерни, додавши да је и Томас Ман некада био модеран.

Марковић наводи примјер "Антологије српске приче за децу" која покрива три вијека и покушава да сублимира што је у том периоду казано, до Игора Коларова аутора "СМС приче" које имају по 140 карактера и представљају приче савременог доба.

Он наводи да се и библиотекарима, прије свега, препоручује стрпљење и обавеза да и они читају, јер ако нешто прочиташ бићеш у могућности да и препоручиш. "Билиотека је врло деликатно место, било јавна или школска, јер библиотекар зна шта Перо Перић воли да чита. Ви по књигама које је он видео знате његов укус, жеље интересовања", наводи Марковић.

Он истиче да је у свијету изузетна пажња усмјерена на библиотекарство за дјецу и то двије у категорије – од двије до три године, те од 12 до 19 година. "Издавачи у свијету су установили да се однос према читању формира од друге до треће године када дјеца не знају још ни да читају, ни да пишу и то је тај социјални фактор", каже Марковић.

Према његовим ријечима, пјесник Душко Трифуновић је у својим стиховима поставио једно опште питање – "Зашто дјецу моралишу да читају и да пишу, кад су дјеца премедена само док су неписмена".